Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da se Moskva ne protivi približavanju Srbije i zemalja regiona Evropskoj uniji (EU), ali da je izbor pred koji Brisel stavlja zemlje kandidate - ili Rusija ili Zapad - veoma pogrešna politika. U ekskluzivnom intervjuu agenciji Beta, uoči posete Srbiji 21. i 22. februara, Lavrov je rekao da je Zapad pogazio džentlmenski dogovor o neširenju NATO prema granicama Rusije a da sada u tu igru želi da uvuče i Balkan. Govoreći o Kosovu Lavrov je naveo da će Rusija prihvatiti bilo koje rešenje koje dogovore Beograd i Priština i dodao da je bez tog dogovora besmisleno govoriti o mestu Kosova u UN. Šef ruske diplomatije govorio je i o političkom, vojnom i ekonomskom prisustvu Rusije u regionu, naglasivši da je Moskva zainteresovana za očuvanje istorijskih, duhovnih, kulturnih veza sa prijateljima na Balkanu, kao i da ne odustaje od namere da reši problem imuniteta svojih saradnika u Humanitarnom centru u Nišu.
Razgovarala: Zorana Bojić Sisoeva
Uoči Vaše posete Beogradu, recite nam sa kim ćete se sresti i koje će teme biti na dnevnom redu.
Program predviđa susret sa predsednikom, premijerom, potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova, a predviđeni su i kulturni događaji posvećeni godišnjici naših odnosa, kao i poseta Hramu Svetog Save. Ivica Dačić i ja ćemo zajedno nastupiti pred javnošću. Na dnevnom redu su tradicionalno bilateralni odnosi u svim aspektima. Pre svega ono što se tiče naše saradnje u trgovinskim, investicionim, ekonomskim pitanjima.
Teško da ćemo se udubljivati u te teme jer postoji Međuvladin komitet za ekonomsku saradnju koji uspešno radi i na čijem čelu je Dačić sa srpske strane. A mi ćemo se koncentrisati na humanitarne, kulturne veze, na naše redovne političke konsultacije. Osnovnu pažnju posvetićemo međunarodnim pitanjima, situaciji u Evropi i na Balkanu, našoj saradnji u UN. Naravno, govorićemo i o neophodnosti potpune realizacije Rezolucije 1244 SB UN, koja se tiče rešavanja kosovskog problema.
Kako se prema Vašem mišljenju zaoštravanje odnosa Rusije i Zapada zbog ukrajinske krize odrazilo na Balkan i na odnose zemalja u regionu sa vodećim svetskim državama – Rusijom, SAD, EU?
Ukrajinska kriza nije bila uzrok sadašnjih odnosa Rusije i Zapada, pre je posledica te politike, koju su zapadne zemlje, pre svega SAD, NATO vodile posle završetka hladnog rata. Kada je, umesto da iskoristi jedinstvenu istorijsku šansu i da formira istinski opšteevropsku strukturu bezbednosti i saradnje, Zapad napravio izbor u korist širenja NATO, uprkos svim tim obećanjima koja su davali rukovodioci SAD i mnogih evropskih država 1990. godine da se NATO ni za inč neće pomeriti prema našim granicama na Istok.
Da, to nije bilo zapisano u bilo kakvim sporazumima, pravnim dokumentima. Verovatno je to trebalo učiniti, ali je tada bio postignut takozvani džentlmenski dogovor, koji su naše zapadne kolege u suštini pogazile. Verovatno ćemo se ubuduće više truditi da shvatimo ko je džentlnem, a ko nije. Ali, ti zvanični dokumenti iz američkih arhiva koji su bili sasvim nedavno otvoreni za javnost, nedvosmisleno pokazuju da su uveravanja, pri čemu čvrsta uveravanja, davana i u dijalogu SAD sa Sovjetskim Savezom, kao i u kontaktima Moskve i Berlina i Moskve i Pariza.
Tako da za nas ono što se desilo u Ukrajini nije bilo iznenađenje. Kako sam već rekao, to je bila posledica te linije koju je NATO izabrao: imao je tri talasa proširenja nakon što se završio hladni rat. I u svakom tom talasu vojna struktura NATO sve je bila bliža ruskim granicama.
Sada u tu igru žele da uvuku i Balkan, postavljajući balkanske države pred izbor: ili ste sa Zapadom ili ste sa Rusijom. Takav isti izbor su tražili da napravi i Ukrajina i tada je došlo do pukotine u ukrajinskom društvu, u ukrajinskoj državi, koja je dovela do neustavnog prevrata i naglog povećanja uloge radikala, uključujući neonacista u unutrašnjem političkom životu naše susedne države. To naravno, izaziva duboku zabrinutost, ali smo privrženi Minskom sporazumu i nadamo se da će ti sporazumi koji nisu bili džentlmenski već pravno obavezujući i učvršćeni rezolucijom SB UN - biti realizovani.
Evropska unija je nedavno donela strategiju proširenja po kojoj je Srbiji i Crnoj Gori obećano članstvo 2025. godine, uz ispunjavanje niza uslova. Glavni zahtevi za Srbiju su normalizacija odnosa sa Kosovom i dovođenje spoljne politike u sklad sa politikom EU. To znači i uvođenje sankcija Rusiji. Postoji li bojazan da će rukovodstvo Srbije napraviti taj korak, jer je stav predsednika Vučića da je prioritet spoljne politike Srbije ulazak u EU?
Ne vidimo nikakav rizik u tome što zemlje balkanskog regiona, pa i druge zemlje na evropskom kontinentu žele da razvijaju odnose sa EU, sve do ulaska u EU. Njima izlažu uslove ulaska, a oni sami treba da procene koliko im ti uslovi odgovaraju i koliko odgovaraju nacionalnim interesima. Sami treba da prave zaključke o svrsishodnosti ovih ili onih dejstava u razvoju spoljašnih veza, ko god da je u pitanju.
Mi ne vidimo ikakve probleme sa tačke gledišta maksimalno otvorenog širenja zajedničkog ekonomskog prostora. Mislim da je nepravilno suprotstavljati odnose zemalja regiona, pre svega Srbije sa EU, sa odnosima koje razvijaju sa EAES.
Srbija i Rusija imaju Sporazum o slobodnoj trgovini, a pre par meseci počeli su pregovori Beograda i Evroazijske ekonomske komisije da se analogna zona napravi između Srbije i EAES. Čini mi se da je to pragmatičan, otvoren prilaz Beograda koji teži da iskoristi prednosti i na Zapadu i na Istoku.
EAES je veliko tržište, sa 180 miliona potrošača, i ima dobre infrastrukturne mogućnosti kao i generalno u drugim oblastima. To što EU ističe zahteve bilo kom kandidatu da se priključi zajedničkoj spoljnoj i odbrambenoj politici EU, posledica je iste te filozofije i mentaliteta, što povećava napetost u Evropi, a time su se rukovodili i oni koji su širili NATO, zahtevali od evropskih zemalja, od Ukrajine da prave izbor - ili ste sa Zapadom ili ste sa Rusijom.
To je veoma pogrešna praksa. Žalim što je EU u nameri da proširi svoj uticaj išla tom logikom. Ta logika se ispoljila i u programu koji se zove Istočno partnerstvo. EU ga je formulisala pre nekoliko godina za šest postsovjetskih država, i bez obzira na suprotna uveravanja, u praksi se taj program realizuje na osnovu istog tog ultimatuma - ili ste sa Rusijom, ili ste sa Evropom.
Loše je što naše evropske kolege iz Brisela nastavljaju tako da misle. Mi bismo radije da se vrati ta koncepcija koja je višekratno saopštavana u Briselu i u drugim evropskim prestonicama, počevši još od Francuske kada je Šarl De Gol istakao svoju koncepciju jedinstvene Evrope od Atlantika do Urala.
Sada mi već govorimo o Evropi od Lisabona do Vladivostoka. I, sasvim nedavno, ponovo je potvrđena aktuelnost te filozofije. Koliko znam, nakon međupartijskih pregovora u Nemačkoj, u program buduće koalicione vlade uključena je tačka o neophodnosti guranja ideje o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostranstva od Atlantika do Tihog okeana. Tu bih spomenuo i tek započete, i još malo stidljive kontakte, mada još na tehničkom nivou, između Evropske komisije i EAES, što je do nedavno Brisel pokušavao da izbegava.
Zato je, čini mi se, ova tendencija najdugoročnija i najperspektivnija: ne razmišljati o stvaranju nekakvih zatvorenih Alijansi, u vojnopolitičkoj sferi, u ekonomskoj, već gledati na stvari šire, i kao minimum na period koji je duži od četiri godine, odnosno do narednih izbora u ovoj ili onoj evropskoj državi i videti perspektivu. A perspektiva se otvara veoma pozitivno ako se svi budemo rukovodili interesima zajedničkog rada radi naših sopstvenih građana u svakoj državi i na evropskom kontinentu u celini.
I meni se čini da politika srpskog rukovodstva polazi upravo od toga, i da nikada predsednik Vučić, govoreći o prioritetu ulaska Srbije u EU, nije govorio da će to biti učinjeno na račun Rusije. Suprotno, on je isticao da će ruski pravac spoljne politike, ruski pravac saradnje, ostati veoma važan za Srbiju i ja sam uveren da to odgovara interesima srpskog naroda.
Ali, analitičari u Srbiji smatraju da predsednik Vučić neće još dugo moći, kako kažu, da sedi na dve stolice i da će ubrzo morati da napravi izbor.
To će biti izbor rukovodstva Srbije i ja sam uveren da će taj izbor biti napravljen uz puno razumevanje odgovornosti pred srpskim narodom. Ako zahteve koje postavlja EU građani Srbije podrže, to će biti izbor srpskog naroda. I predsednik, kao i bilo koji državni lider treba da se rukovodi raspoloženjem svog naroda. Mislim da predsednik Vučić tu odgovornost oseća u punoj meri.
U poslednje vreme u EU objašnjavaju povišenu pažnju za Balkan širenjem uticaja u tom regionu Rusije, Kine, Turske. Da li taj uticaj zaista raste? I kako Rusija vidi svoje prisustvo u regionu - političko, vojno, ekonomsko?
Svoje prisustvo na Balkanu vidimo isključivo konstruktivno. Ne osećamo nikakvu zabrinutost zbog zemalja koje ste pomenuli, kao što su Kina, Turska, pa i druge države koje pokazuju interes za razvoj saradnje sa balkanskim državama. U vremenu globalizacije ne vidim nikakvih prepreka za saradnju. Najvažnije je da je reč o iskrenoj težnji da se konkretni projekti realizuju uz uzajamnu korist, a ne da se obeleži svoje prisustvo u regionu protiv nekoga.
Rusija nikada u istoriji Balkana nije donosila konfrontaciju, i uvek se starala da u istoriji Balkana likvidira konfrontaciju. Pomagala je balkanskim državama da odbrane interese svoje državnosti, interese svojih predaka, svojih religioznih, kulturnih, civilizacijskih korena.
I sada se upravo takvom logikom rukovodimo kada razvijamo našu saradnju. Ako uzmete Tursku, mi sada zajedno sa Turcima želimo da se balkanskim državama poveća mogućnost za dobijanje ruskog gasa. Već se aktivno realizuje projekat Turski tok, radimo to otvoreno i spremni smo da prihvatimo bilo koje odluke, uzimajući u obzir interese balkanskih država i EU. Tu smo apsolutno otvoreni, nikakvih skrivenih planova nema.
Ipak, za razliku od takve otvorene linije, gde smo usmereni smo na saradnju i sa zemljama regiona i sa onim državama koje žele da tu rade na konstruktivnoj i otvorenoj osnovi, vidimo pokušaje SAD i te iste EU, da u svojoj balkanskoj politici dodaju antiruski element.
Mi nikada, ni u jednoj prestonici, na Balkanu ili bilo gde, ne trčimo po kabinetima i tim pre ne govorimo javno da ne treba biti u prijateljstvu sa nekim od naših zapadnih kolega. A Vašington i neke evropske prestonice šalju svoje emisare na Balkan sa tim preciznim ciljem: ne družite se sa Rusijom, odbacujte bilo kakvu saradnju sa Rusijom, u bilo kojim oblastima.
Vi ste kao primer naveli zahtev EU o spoljnoj politici, uključujući i antirusku komponentu. To je tužno, i ja se nadam da će to postepeno shvatati oni koji se drže takve pozicije. To apsolutno protivureči našim zajedničkim izjavama koje su davane posle završetka hladnog rata, uključujući i u OEBS, da se ne sme jačati svoja bezbednost na račun drugih, a upravo to pokušavaju da učine, pokušavajući da uguraju Balkan u politiku linija podela, u politiku okruženja Rusije, vojne strukture Alijanse, uz grubo kršenje džentmentskih dogovora koji su svojevremeno zaključivali tovariši (drugovi) i džentlmeni.
Kako objašnjavate pojačano prisustvo Rusije na Balkanu poslednjih godina, kroz medije, kroz NVO, kroz "meku snagu"?
Mi smo zainteresovani za očuvanje naših istorijskih, duhovnih, kulturnih veza sa prijateljima na Balkanu. Mi predlažemo ekonomske projekte koje nikome ne namećemo. Predlažemo da se razmotre ti uslovi na kojima ti projekti mogu da se realizuju, i prihvatamo bilo koje rešenje koje partner donese nakon što je proučio naš predlog.
Mi smo zainteresovani, naravno, i za razvoj kulturnih kontakata. Pomenuo sam Hram Svetog Save, učestvujemo u njegovoj rekonstrukciji i nadam se da će rezultat biti dobar. Taj projekat je veoma važan, i srpsko rukovodstvo tome pridaje veliki značaj.
Da, zainteresovani smo da prisustvujemo i u informativnom prostoru prijateljskih država, sa kojima nas vežu vekovi, u celom nizu slučajeva. Ako pogledate statistiku, ja je tačno ne znam, ali sam uveren da će se pojaviti ubedljive cifre koji procenat balkanskog informativnog prostranstva zauzima Rusija i koji procent zauzimaju zapadni mediji. Verovatno, da bi postojao pluralizam u mišljenju za koji se stalno zalaže naš partner Zapad, nije štetno za balkanske radio slušaoce, TV gledaoce, korisnike društvenih mreža da imaju dodatnu tačku gledišta.
Moskva je protiv širenja NATO. Da li namerava da se suprotstavi očekivanom ulasku Makedonije u Alijansu? I kako se Moskva odnosi prema vojnoj neutralnosti Srbije, uzimajući u obzir da više vojnih vežbi održava sa NATO, nego sa Rusijom i ODKB?
Širenje NATO je greška, i istovremeno kršenje tog džentlmenskog dogovora koji sam već pomenuo, i koji je sada dobio potpunu potvrdu zvaničnog arhivskog dokumenta, sa kojeg je u SAD nedavno bila skinuta oznaka "tajno". Za to su svi znali, jednostavno smo se još jednom uverili šta se zaista događalo nakon što su arhivna dokumenta objavljena.
Mi smo ne jednom upozoravali naše kolege iz NATO da ta linija, koja je prošla tri talasa širenja, a sada će se desiti još jedan, ne predstavlja samo podrivanje svega onoga o čemu smo se dogovarali devedesetih godina, da niko neće osigurati svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih, već predstavlja, najverovatnije i najozbiljniji izazov opšteevropskoj stabilnosti i bezbednosti.
Jer, pokušavaju da kontinent drže podeljenim na dva dela. Te linije podele pokušavaju da pomere na Istok, sve bliže i bliže prema našim granicama, oni su u stvari već na granicama sa Rusijom - dosta ozbiljni kontigenti zemalja NATO, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Italije, Kanade. I to, ponoviću, u protivurečnosti je sa našim dogovorima, a što je najvažnije, nanosi ogromnu štetu osiguranju stabilnosti i bezbednosti na evropskom kontinentu.
Ništa što sada čini NATO, ničiju bezbednost ne povećava, pa ni bezbednost balkanskih država, kojima sa strane Rusije ništa ne preti, i ništa što se sada dešava ne predstavlja korak za povećanje sposobnosti NATO da reaguje na realne, a ne na izmišljenje pretnje. Ne vidim kako su ta tri talasa širenja učinili NATO sposobnijim u borbi sa terorističkim pretnjama, narko pretnjama, uključujući i pretnje koje dolaze sa Balkana gde je posle apsolutno jednostranog, neobjektivnog proglašenja nezavisnosti Kosova stvorena teritorija koja predstavlja primer korupcije, i onoga što se naziva 'crna rupa'.
Činjenica da ekstremisti, teroristi koriste tu situaciju i više je nego dovoljna. Zapad radije ne bi da govori o tome, ali ja znam da to zabrinjava zapadne zemlje i da u svojim kontaktima sa Prištinom na to obraćaju pažnju. Ali, njih već malo ko sluša.
Mi sve te naše ocene o širenju NATO iznosimo našim partnerima, da li na Balkanu, ili gde to još u Evropi i računamo da će pri donošenju svojih suverenih odluka u punoj meri biti uzeto u obzir to što se sada dešava i koliko to odgovara istinskim interesima ovog ili onog naroda.
A konkretno, kada je reč o Makedoniji?
Rekao sam. Mi nikog ne izdvajamo. Mi govorimo o tome šta vidimo i mislimo i spremni smo da razmatramo sve zemlje. Smatram da je prijem Crne Gore bio potpuno veštački i nepotreban. Obratili smo pažnju da takav metod kao što je pokazivanje volje naroda u vidu referenduma postaje sve manje popularan pri donošenju takvih, dosta sudbonosnih odluka.
Kada je reč o kosovskom problemu, Rusija polazi od podrške pozicije Beograda. Da li je Moskva spremna da podrži potpuno normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koja bi podrazumevala i da Kosovo dobije mesto u UN?
Sigurno je da ono što se sada događa predstavlja izrazito kršenje međunarodnog prava. U 1999. godini, prvi put posle helsinškog procesa i osnivanja OEBS-a, članice OEBS-a su izvršile akt agresije protiv još jedne članice OEBS-a, a to je samo po sebi bez presedana, i započelo je lanac veoma, veoma tužnih događaja.
Rusija je od početka igrala odlučujuću ulogu u zaustavljanju te agresije, kako bi se prešlo na političko rešavanje problema, a rezultat je bilo donošenje Rezolucije 1244. Rusija jednoznačno polazi od toga da je autonomna pokrajina Kosovo neodvojivi deo Srbije, zato mi u kosovskom pitanju podržavamo ne toliko Srbiju, koliko podržavamo odluku najvišeg međunarodnog organa koji odgovara za probleme međunarodnog mira i bezbednosti. Rezoluciju 1244 niko nije ukinuo, i od toga treba polaziti.
Mi smo se složili sa tim da je EU preuzela na sebe ulogu posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, smatram da je takav dijalog neophodan, i da njegova osnova treba da bude Rezolucija 1244. EU kada je zatražila od generalne Skupštine UN da dobije punomoćja posredništva i dobila je takva punomoćja, bila je usvojena rezolucija i mi se veoma nadamo da će Brisel preduzeti dodatne napore da se bar nekako ide napred. Vi ste pomenuli termin "potpuna normalizacija odnosa".
Taj termin je smislila sama EU, i do dana današnjeg, koliko se sećam, Brisel nije objasnio šta podrazumeva pod tim terminom. Polazimo od toga da je te inicijative koje je Brisel iznosio u okviru dijaloga Beograda i Prištine, i koje su podržali i Beograd i Priština, neophodno realizovati. Tu najpre imam u vidu obavezu Prištine oko stvaranja Zajednice srpskih opština. Koliko se sećam, prošlo je četiri godine od kada je Priština preuzela tu obavezu, i ništa nije učinjeno jer prištinski lideri ne žele da realizuju ono što su obećali, a EU, čini mi se ne želi da ih suviše pritiska, isključivo iz geopolitičkih razloga, ne želeći da prizna da geopolitički projekat sa jednostranim proglašavanjem nezavisnosti Kosova ne ide u tom pravcu kako je zamišljeno.
Još jednom želim da naglasim da se zalažemo za rešavanje svih problema između Beograda i Prištine kroz međusobni dijalog. Računamo da će se EU kao posrednik ponašati odgovornije i odlučnije i prihvatićemo bilo koje rešenje koje će biti usaglašeno između rukovodstva u Beogradu i predstavnika Prištine.
Da li će Rusija podržati mesto Kosova u UN?
Mislim da je besmisleno govoriti o mestu Kosova u UN, govore i o mestu Kosova u EU, može se govoriti o mestu Kosova bilo gde, ali dok ne bude postignut dogovor koji će odgovarati i Prištini i Beogradu, postoji rezolucija 1244 koja priznaje autonomnu pokrajinu Kosovo kao deo Srbije.
Humanitarni centar u Nišu je osetljivo pitanje u odnosima Srbije i Rusije, već nekoliko godina nema rešenja za status ruskih saradnika u njemu. Da li Moskva namerava da i dalje traži za njih diplomatski status, uzimajući u obzir veoma negativne pozicije Zapada i izjave predsednika Vučića da je to za njega veoma osetljivo pitanje?
Slušao sam druge izjave predsednika Vučića. Ništa nije izmišljeno, već proističe iz sporazuma iz 2012. godine, u skladu sa kojim je taj centar stvoren i kojim je predviđeno potpisivanje sporazuma o uslovima rada, privilegijama i imunitetu saradnika te međunarodne strukture, jer je ta struktura registrovana upravo kao međunarodna. Isto kao i predstavništvo Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, drugih organizacija.
To je prvo, a drugo, pored toga što je rešavanje pitanja privilegija i imuniteta predviđeno samim sporazumom o njegovom stvaranju, hoću da spomenem da nije reč o diplomatskim privilegijama, već o službenim imunitetima, kao što je slučaj i sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta.
Ako naše kolege iz NATO i dalje sumnjaju da je centar humanitarni, ili sumnjaju da je kako ga nazivaju "špijunsko gnezdo", savetujem im da pogledaju izveštaje pomoćnika vojnog atašea SAD u Srbiji koje je trebalo da napiše posle posete centra u Nišu. On je tamo bio pozvan, pogledao je sve što ga je zanimalo. Ubeđen sam da je smešno praviti se da taj centar predstavlja pretnju bilo kome. Tamo rade četvorica ruskih državljana, svi ostali su Srbi, ne znamo koliko ih je tamo 12 ili 15.
Ali tamo su četvorica Rusa i o njima je reč kada govorimo o obavezi Srbije i Rusije da zaključe sporazum o njihovim privilegijama i imunitetu. A ako se govori o primerima i upoređivanju saradnje Srbije i NATO i Srbije i Rusije, da napomenem da je na Kosovu natovskoj vojnoj bazi Bondstil odlično, to je ogromna baza koja je osnovana na osnovu principa iz rezolucije 1244, gde nas nisu pozvali da je posetimo, pa čak nisu bili ni iz UN, bez obzira što je rezolucija SB UN bila povod za osnivanje te baze.
Rusko-srpski centar o kojem je reč bavi se isključivo problemima vezanim za otklanjanje posledica prirodnih katastrofa. Imao je ogromnu ulogu u otklanjanju posledica poplava u Srbiji 2014. godine. Ali, pored Srbije, pomoć su dobile i Makedonija, Slovenija, Grčka, BiH, tako da rad tog centra ne postoji samo na papiru već se realizuje i u praksi.
U toj situaciji sećamo se uverenja koja smo dobijali više puta da srpsko rukovodstvo ne smatra da je opravdano odbacivanje dogovora koje je fiksirano sporazumom o stvaranju tog centra. Na kraju krajeva, privilegije i imuniteti koje mi tražimo za četiri saradnika Rusije nisu ništa više od onoga što već imaju vojnici baze SAD Bondstil, i ne više od tih privilegija koje imaju vojnici zemalja NATO kada održavaju veliki broj vežbi na teritoriji Srbije, što ste pravilno rekli. Ja se ovde upoređujući kontakte Srbije i NATO s jedne strane i Srbije i Rusije s druge strane, ne bih držao aritmetike, od toga ko se sa kim koliko puta sreo i imao zajedničke događaje.
Mi veoma poštujemo privrženost srpskog rukovodstva principu vojne neutralnosti. Vidimo zainteresovanost za razvijanje odnosa kako u ekonomiji, tako i u vojno-političkoj oblasti i sa Zapadom i sa Istokom, uključujući i sa Ruskom Federacijom i ODKB. Ali, pitanje o bazi u Nišu, oprostite, o humanitarnom centru u Nišu, postalo je toliko omraženo. Faktičko stanje stvari - četiri čoveka, ne odgovara histeriji koja je podignuta na Zapadu, da mi se čini da bilo koji razuman čovek koji proceni situaciju, može da shvati da je stvorena veštački.
Zašto je imunitet tako važan vašim saradnicima i drugo, šta će biti sa Centrom ukoliko ne postignete dogovor sa Beogradom?
Već sam vam rekao. Hajde da govorimo ovako: postoji sporazum o stvaranju centra potpisan 2012. godine. U njemu je napisano da će postojati odvojeni dokument zaključen o uslovima rada i imunitetu saradnika. Kao treće, predstavništva drugih međunarodnih organizacija, a humanitarni centar je međunarodna organizacija, koriste u Srbiji privilegije i imunitet koji se daju službenicima.
I Međunarodni komitet Crvenog krsta predstavlja jednu od njih. On se bavi paralelnim procesima, pruža pomoć u rešavanju humanitarnih pitanja. Centar u Nišu je već uklonio eksplozive sa ogromne teritorije posle agresije NATO. Zato, mi nikoga ni na šta ne teramo da čini protiv interesa svoje sopstvene zemlje, ali postoje takve stvari kao što su međunarodni sporazumi i stvari kao što su nacionalna samostalnost.
Da li ćete razgovarati o Humanitarnom centru u Nišu tokom posete Beogradu?
Na našem dnevnom redu je ceo niz pitanja koji se tiče bilateralnih odnosa.
Očekujete li brzo rešenje tog pitanja?
Razmatraćemo, sećamo se kako se ta tema razmatrala i nadamo se da će svi postignuti sporazumi ostati na snazi.
EurActiv Srbija
Uslovljavanje Zapadnog Balkana - ili Zapad ili Rusija - pogrešna politika Brisela 
