Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rešenja za blanko ostavke nedovoljna
|
|
|
|
Objavljeno : 05.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izmene Zakona o izboru narodnih poslanika uvode neke promene koje ograničavaju mogućnost političkim strankama da dodeljuju mandate izabranim kandidatima prema svojoj volji i ostvaruju kontrolu nad mandatima, ali stranke i dalje imaju diskreciono pravo dodeljivanja polovine mandata bez obzira na redosled na izbornoj listi, što je suprotno evropskim standardima. Predloženim izmenama zakona se, takođe, uvodi procedura za primenu blanko ostavki umesto da se one ukinu.
Venecijanska komisija i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR) su istakli da mandati pripadaju izabranim poslanicima a ne partijama, kao što je i ranije naglašeno u mišljenjima Venecijanske komisije i preporukama drugih međunarodnih tela, pre svega Parlamentarne skupštine Saveta Evropa.
"Nacionalno zakonodavstvo bi trebalo dodatno unaprediti kako bi bilo u potpunosti u skladu sa demokratskim standardima", navodi se u zajedničkom mišljenju Venecijanske komisije i ODIHR-a o predloženim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Venecijanska komisija preporučuje da se na kratkoročnom planu ponovo razmotri uključivanje modaliteta kojim se blanko ostavke uređuju, u izborni zakon, pošto takvo rešenje može kao posledicu imati jačanje imperativnog mandata. Komisija smatra i da će se dugoročno morati da menja član Ustava Srbije po kome poslanik pod uslovima predviđenim zakonom ima pravo da vrati mandat partiji na čijoj listi je izabran.
"Srednjeročno ili dugoročno, izmene paragrafa 2, člana 102 Ustava Srbije, čine se neophodnim", navodi se u mišljenju koje je usvojeno na plenarnoj sednici Venecijanske komisije održanoj 25. i 26. marta.
Venecijanska komisija i ranije je oštro kritikovala sporni paragraf. U ranijem mišljenju Komisije se navodi da se čini da je namera da se poslanik veže za stav partije o svemu i u svakom trenutku.
Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu dostavila je 25. februara 2011. Venecijanskoj komisiji zvanični zahtev predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović za stručno mišljenje o nacrtu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika u vezi sa blanko ostavkama i dodeljivanju mesta u parlamentu. Izmene se odnose na članove 84, 88 i 92 Zakona o izboru narodnih poslanika.
U mišljenju se navodi da je to jedno od ključnih pitanja u pristupanju Srbije EU kao i ključno pitanje za nadzorni odbor Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, i konstatuje da je cilj izmena Zakona da se promeni praksa dodeljivanja mandata poslaničkim kandidatima bez obaveze stranaka da se pridržavaju redosleda predstavljanja na listi, i ograničenje prakse blanko ostavki.
Venecijanska komisija smatra da se izmene člana 88 izbornog zakona koji se odnosi na pitanje okončanja mandata, mogu smatrati sa izvesnih aspekata kao način da se premosti odluka Ustavnog suda od 27. maja 2003. godine kojom je sud odbacio odredbe koje su predviđale gubitak mandata u slučaju promene stranke ili isključenja iz stranke.
Background Evropska komisija i Evropski parlament ukazali su da blanko ostavke nisu u skladu sa evropskim standardima. Evropska komisija to je učinila u izveštaju o napretku Srbije u 2010, dok je Evropski parlament to učinio u Rezoluciji o Srbiji usvojenoj u januaru ove godine.
U Upitniku na osnovu kojeg će Evropska komisija procenjivati spremnost Srbije za status kandidata postavljeno je pitanje na koji način će se rešiti problem blanko ostavki. One nisu aktivirane u prethodne dve godine.
Izmene predviđaju proceduru za blanko ostavke i ostavku, prema spornom članu ustava, izjednačuju sa vraćanjem poslaničkog mesta partiji. Iako izmene navode uslove za priznavanje validnosti ovakvih ostavki, praksa blanko ostavki omogućena izbornim zakonom bez obzira na okolnosti mora se izbegavati, navodi se u mišljenju.
Sporna raspodela poslaničkih mandata
U delu koji se odnosi na praksu imenovanja poslanika bez obzira na redosled na listi, Komisija je ocenila da predložene izmene donekle ublažavaju sistem koji omogućuje strankama da imenuju poslanike bez obzira na redosled na listi, ali da to nije dovoljno.
Izmene člana 84 kojim se uređuje raspodela mandata, predviđaju da najmanje polovina mesta koje osvoji neka partija bude dodeljena prema redosledu na listi, a da ostatak stranka dodeljuje na osnovu diskrecionog prava. "Iako je to korak napred, izmene člana 84 ne unapređuju dovoljno pravni okvir", navodi se u izveštaju.
U objašenjenju izmena ovaj pristup se opravdava time da će izbori biti uskoro održani i da ne postoji konsenzus među političkim snagama za sveobuhvatnu reformu. "Ovi argumenti nisu dovoljni da se održi, čak i delimično, sistem imenovanja izabranih kandidata koji je očigledno u suprotnosti evropskim i međunarodnim standardima", navodi se u izveštaju.
I druge evropske zemlje, poput Holandije, imaju proporcionalni izborni sistem sa jedinstvenom izbornom jedinicom i nikada nisu odstupale od osnovnih principa demokratije. Regionalna zastupljenost se može ostvariti kroz samo ustvrđivanje list sa određenim brojem mesta rezervisanih za različite regione.
Predložene izmene daju izvesne smernice strankama kada treba da uzmu u obzir izuzetni rezultat kandidata i njihovo regionalno poreklo. Smernice nisu dovoljno jasne i čine sistem dodele mandata dodatno neodređenim. Pritom, čini se da nije moguće uzeti u obzir izuzetni rezultati kandidata kada ne postoji mogućnost glasanja za konkretnog kandidata i više izbornih jedinica.
U izveštaju se ukazuje da je postojeći sistem raspodele mandata u Srbiji već oštro kritikovala Venecijanska komisija i postavlja pitanje da li je on u saglasnosti sa ustavom Srbije i odlukom Ustavnog suda od 27. maja 2007. godine da poslaničko mesto pripada izabranom poslaniku a ne strankama, kao i obavezama OEBS-a i drugim međunarodnim dobrim praksama.
Ocenjuje se da predložene izmene ne čine proceduru transparentnijom, pošto će polovinu poslanika imenovati stranka. Sa sistemom konačnih lista koji se primenjuje u Srbiji takvo imenovanje može rezultirati da izabrane kandidate bira isključivo stranka - što je procedura koja nije jasna glasačima kada izlaze na birališta.
"Birači koji su se oslanjali na redosled na listi mogu se zaista naći u situaciji da im očekivanja budu izneverena", smatra Venecijanska komisija.
Predložene izmene predviđaju i da bi 25% osvojenih mesta trebalo dodeliti "predstavnicima nedovoljno zastupljenog pola" na listi. Time se čini da će se povećati broj žena poslanika. Komisija, međutim, smatra da bi posebnom odredbom trebalo obezbediti da najmanje 25% poslanika budu žene.
Izmenama koje se odnose na član 92 nastoji se da se usklade procedure zamene izabranog poslanika drugim kandidatom sa izborne liste. Prema predlogu, ako je poslanik izabran prema redosledu na listi, njegov naslednik će biti imenovan na isti način. Ako je umesto toga poslanika imenovala stranka njegov naslednik će biti izabran na taj način. Prema važećem zakonu, stranka ima diskreciono pravo da bira zamenu. Venecijanska komisija je ocenila da ova odredba izaziva probleme u vezi sa dodeljivanjem poslaničkih mesta.
Izmene se takođe odnose na odredbe Poslovnika Skupštine Srbije koje treba da spreče prelazak poslanika iz jedne u drugu poslaničku grupu. Iako se takva ograničenja mogu dozvoliti kada je to neophodno i uz proporcionalnu primenu, predložene izmene predstavljaju apsolutno ograničenje. Kao takve one nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima prema kojoj se ograničenja mogu uvoditi samo ako su neophodna za demokratsko društvo i ako su proporcionalna.
Ističe se da je pravo na slobodu udruživanja priznato OEBS-ovim Dokumentom iz Kopenhagena 1990. i drugim međunarodnim instrumentima.
Izvor: EurActiv.rs
Stavovi
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović rekla je Večernjim novostima od 5. aprila da će prilikom izrade konačne verzije teksta zakona biti uzete u obzir primedbe Venecijanske komisije. "Predložili smo da se ukinu blanko ostavke kao mogućnost manipulacije mandatom, ali da poslaniku ostane na volju da li će ga prepustiti partiji", rekla je ona.
"Takođe, kada smo rekli da nema političke volje da se sada detaljno menja politički sistem, nismo mislili na reforme u celini, nego samo na pojedina pitanja", navela je Đukić-Dejanović.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je 5. aprila da niko iz Evrope ne nameće Srbiji kakav politički sistem treba da ima, ali da je poznato da se zahteva da se pre izbora jasno zna redosled poslanika koji će ući u naredni sastav parlamenta, što će i biti ispunjeno.
On je rekao da je Srbija zahvalna na "blagonaklonoj pomoći" Venecijanske i Evropske komisije, ali da Srbija treba da vodi računa i o svojim interesima i da usvoji kvalitetne zakone, ne samo zbog evropske perspektive već i zbog sebe.
Odgovarajući na pitanje da li bi kritike Venecijanske komisije na odredbe iz zakona o finansiranju političkih partija i o izboru narodnih poslanika mogle negativno da utiču na mišljenje Evropske komisije, Đelić je rekao da postoje protivrečna mišljenja i unutar evropskih institucija i da ne postoji jasan model zakona po kojem bi trebalo prilagoditi sve nacionalne zakone.
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je 5. aprila da će Evropska komisija "obratiti pažnju" na kritike koje je Venecijanska komisija uputila Srbiji na pojedine zakone, prilikom razmatranja dodeljivanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. "Mislim da je bolje preispitati sadašnje odredbe i izmeniti ih jer negativno mišljenje Venecijanske komisije može, i realno je očekivati, da bude ozbiljno razmatrano u Briselu", rekao je Nenadić agenciji Beta.
On je ocenio da su neke stvari u tim zakonima potpuno nepotrebno problematizovane jer je "potpuno jasno" da kod izbora poslanika u Skupštinu Srbije mora biti poznat redosled onog dana kada se izbori okončaju.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je 5. aprila da je apsolutno prihvatljivo da se na ukidanje prakse blanko ostavki poslanika primene evropski standardi koji se odnose na slobodan mandat i poštovanje redosleda kandidata za poslanika na izbornim listama.
"Ako je osnovni princip da je poslanik nakon izbora slobodan da raspolaže svojim mandatom, mi ćemo taj princip poštovati do kraja", kazala je Kolundžija novinarima u Skupštini Srbije. Prema njenim rečima, biće poštovan i evropski standard da građanin unapred zna za kog poslanika glasa na stranačkim izbornim listama.
Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor rekao je 5. aprila da bi radna grupa za pripremu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika trebalo da intezivira rad kako bi bilo nađeno rešenje, održivo na duge staze.
Pastor je novinarima u Skupštini rekao da je nemoguće da opstane rešenje prema kome bi određeni broj poslanika određivao nosilac liste posle izbora. "Redosled na listi se mora poštovati", rekao je Pastor, koje je i član radne grupe za izradu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika.
Izvor: Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
