U svetu svakog dana umre 22.000 dece mlađe od pet godina od bolesti koje se mogu ili sprečiti ili lečiti, najviše u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, navodi se u indeksu životnih uslova za majke i decu nevladine organizacije za zaštitu dece Sejv d čildren (Save the Children). Srbija je na tom indeksu 37. od 43 razvijene zemlje, dok je po uslovima za decu na 35. mestu. Srbija je po uslovima za život majki iza svih članica EU, kao i iza Hrvatske koja je na 27. mestu, dok su od zemalja regiona od Srbije lošije Bosna i Hercegovina (41), Makedonija (42) i Albanija (43).

Posmatrano po najznačajnijim pokazateljima, žene u Srbiji imaju relativno malu opasnost da umru na porođaju - jedna od 7.500, što je manji rizik nego u 10-ak zemalja EU, uključujući Sloveniju (jedna od 4.100), Veliku Britaniju (4.700), Madajrsku (5.500) i Francusku (6.600). Treba imati u vidu, međutim, da to zavisi i od broja dece, a natalitet je u nekim od pobrojanih zemalja, pre svega Francuskoj, veći nego u Srbiji.

Srbija je među najlošijima po upotrebi modernih sredstava kontracepcije - samo 19% žena ih koristi, dok je od razvijenih zemalja situacija lošija samo u Crnoj Gori - 17%. Toliko nizak procenat je, proizlazi iz podataka Sejv d čildren, karakterističan za grupu najmanje razvijenih zemalja i beleži se u Ugandi (18%), Jemenu (19%), Tanzaniji (20%) i Komorskim ostrvima (19%). Niži stepen uglavnom imaju zemlje iz te grupe.

Srbija ima dosta dugačko porodiljsko odsustvo u poređenju sa drugim razvijenim zemljama.

Kada je reč uslovima za decu, Srbija je na 35. od 43 mesta. Gledano po pokazateljima, smrtnost dece do pet godina u Srbiji je sedam od 1.000. To je isti nivo kao u Slovačkoj, u Poljskoj i na Malti, Lošiji rezultat od Srbije imaju Latonija i SAD (8), Crna Gora (9),Bugarska (10), Makedonija (11), Belorusija, Rumunija i Rusija (12), Bosna i Hercegovina (14), Albanija i Ukrajina (15) i Moldavija (17).

Srbija je, međutim, najlošija među razvijenim zemljama po upisu dece u predškolske ustanove (51%), a među lošijima po upisu u srednje škole (91%).

Na vrhu liste Norveška, na dnu Avganistan

Najbolja mesta za majčinstvo su Norveška, Australija, Island, Švedska, Danska, Novi Zeland, Finska, Belgija, Holandija i Francuska. Te zemlje dobile su visoke ocene po pitanju zdravlja majki i dece, kao i njihovog ekonomskog i obrazovnog položaja.

Potpuno je drugačija slika na 10 najlošijih mesta za majke i decu. To su, na listi od 164 zemlje, Avganistan, Niger, Gvineja-Bisao, Jemen, Čad, Kongo, Eritreja, Mali, Sudan i Centralnoafrička Republika.

U tim zemljama u proseku jedna od 30 žena umire od komplikacija u vezi sa porođajem, dok svako šesto dete umire pre 5. rođendana, a svako treće je neujranjeno. Svaki drugi stanovnik tih zemalja nema pristup bezbednoj vodi za piće, a devojčice su za 24% manje zastupljene u osnovnoj školi.

Stručno osoblje je prisutno na gotovo svakom porođaju u Norveškoj, i samo na 14% porođaja u Avganistanu.

Žena u Norveškoj u proseku ima 18 godina formalnog obrazovanja, živeće 83 godine, i jedna od 175 će izgubiti dete do 5. rođendana.

U Avganistanu, nasuprot tome, žene imaju manje od pet godina formalnog obrazovanja, ne dožive 45 godina i svako peto dete umire do 5. godine zivota, što znaci da je svaka žena izložena riziku da joj umre dete.

Život se može spasiti sa 1.000 dolara

Kako se navodi, 40% smrti dece dogodi se u prvom mesecu života. Deca najčešće umiru od upale pluća, dijareje i malarije - ukupno 41%. Veliki deo smrtnih ishod mogli bi se sprečiti povećanjem raspoloživosti jeftinih i efikasnih zdravstvenih intervencija. Obezbeđivanje dobre ishrane je od odlučujućeg značaja za prevenciju jer neuhranjenost utiče na više od trećinu smrtnih slučajeva kod dece.

Prema podacima Sejv d čildren, potrebno je 1.000 dolara da bi se spasio dečji život. To je mnogo manje nego što se u razvijenim zemljama ulaže za zaštitu života. Vlada u SAD sprema se da nametne korporacimama troškove do devet miliona dolara da bi se sprečila smrt samo jednog građana, navodi se u izveštaju.

"Neki misle da je problem na svetu rast stanovništva - ima i suviše ljudi, tako da bi spašavanje života samo pogoršalo situgaicju", naveo je profesor bioetike na univerzitetu Prinston Piter Singer (Peter). On je u izveštaju istakao da takav način razmišljanja nije tačan, zato što siromašne porodice često imaju mnogo dece da bi obezbedili da će najmanje jedno ili dvoje da preživi.

"Kada bi programi za zaštitu žvota pokazali roditeljima da je više njihove dece preživelo najmlađi uzrast, kada je smrtnost najviša, znali bi da imaju dosta preživele dece da se o njima brinu.", navodi se u izveštaju.

Smanjenju nataliteta takođe bi doprinela i bolja zdravstvena nega, budući da bi zdravstveni radnici roditeljima mogli da preporuče kontracepciju, kao i bolji socijalni uslovi, budući da bi deca, ukoliko bi se školovala, imala manje porodice.

Sejv d čildren pozvala je na donacije za ublažavanja ekstremnog siromaštva ili preko te organizacije, ili preko bilo koje druge koja se time bavi.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nesuglasice oko produženja porodiljskog u EU