Korisnici mobilnih telefona u Srbiji od 1. jula mogu da prelaze kod drugih telefonskih operatera uz zadržavanje broja. Ta usluga, koja je već osam godina obavezna u EU, u Srbiji je uvedena posle više odlaganja pravilnikom Republičke agencije za elektronske komunikacije. Ista mogućnost za fiksnu telefoniju trebalo bi da bude uvedena u oktobru 2012. godine, nakon što to tržište bude u potpunosti otvoreno.

Prema Pravilniku o prenosivosti broja u mobilnim telekomunikacionim mrežama, novi operater je nakon prenosa broja dužan da plati 1.000 dinara kompaniji iz čije mreže je preuzeo broj. Novi operater korisnicima može da naplati 200 dinara, ali su operateri već najavili da neće naplaćivati naknadu. Vip je ponudio besplatan prelazak, dok je Mobilna telefonija Srbije najavila da će uslugu naplaćivati jedan dinar.

Pravilnikom Ratela precizirani su i rokovi u kojem su operateri mobilne telefonije obavezni da obave prenos broja na zahtev korisnika.

Prenošenje broja može da se odbije ukoliko je zahtev netačan ili nepotpun, ukoliko pripejd korisnik nije registrovan ili se traži prenos broja iz vezane serije ili korisničke grupe. Ne mogu se preneti ni brojevi za koje se utvrdi da su ukradeni, nepostojeći i privremeno ili trajno isključeni iz mreže operatera koji je izdao broj. Prenos broja može da se odbije u slučaju da je korisnik manje od tri meseca u mreži, kao i u slučaju neplaćenih dugovanja iz pripejd ugovora.

Baza podataka o prenetim brojevima biće u Ratelu. Agencija je pokrenula i internet stranu na kojoj korisnici mogu pročitati pravila za promenu broja i, ukoliko su pokrenuli proceduru za promenu, proveriti da li je ona završena, odnosno da li je njihov broj prebačen kod drugog operatera.

Postupak može da traje oko četiri dana. Zahtev za prenos broja podnosi se operateru u čiju mrežu korisnik želi da pređe. Zatim se u roku do dva dana proverava da li su ispunjeni uslovi za prenos broja. Ratel je predvideo da, ako su uslovi ispunjeni i prihvaćen prenos broja, taj postupak se mora obaviti u roku kraćem od dva radna dana. Prvi dan se računa ako se zahtev podnese do 14.00, a ako se podnese posle rok počinje da teče od narednog dana.



Obaveza prenosivosti u EU je regulisana Direktivom o univerzalnom servisu i pravima korisnika u vezi sa mrežama i uslugama elektronskog servisa, koja je stupila na snagu 24. februara 2002. godine, a rok za njenu primenu u zemljama članicama istekao je 24. jula 2003. godine.

Za 15 meseci prenosivost i u fiksnoj mreži

Obaveza uvođenja prenosivosti u EU se odnosi i na fiksnu mrežu. Srbija, međutim, još nije toliko bliizu uvođenja te mogućnosti, a ni tržište za sada nije dovoljno razvijeno da bi takav potez imao smisla.

Naime, faktička liberalizacija tržišta telekomunikacija počela je tek u februaru ove godine kada je Telenor počeo da pruža usluge fiksne telefonije. Telenor se za sada, međutim, okrenuo poslovnim korisnicima.

Usluge fiksne telefonije pruža i Orion, koji to ne radi uz pomoć standardne fiksne mreže, već zahvaljujući licenci za CDMA opsegu koju je dobio na tenderu, kao i dozvoli za korišćenje fiksne bežične vajmaks tehnologije koju ima od ranije. CDMA i vajmaks omogućavaju usluge fiksne telefonije i interneta.

Među preprekama za razvoj tržišta telefonije u Srbiji bilo je korišćenje infrastrukture Telekoma,  skupe parice za priključenje korisnika i cene priključenja na mrežu Telekoma.

U Srbiji i dalje važi sistem po kojem je za dolazak novog operatera potrebno raspisivanje konkursa za licencu. Taj režim bi međutim trebalo da prestane da važi na kraju ove godine. Prenosivost bi bila uvedena u oktobru 2012. godine.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Linkovi

Srbija

Republička agencija za elektronske komunikacije: Registar prenetih brojeva

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nedovoljne mere za razvoj interneta u Srbiji