Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nedovoljne mere za razvoj interneta u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 06.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srpske vlasti ne čine dovoljno da smanje razliku koja postoji u korišćenju interneta između seoskih i gradskih sredina, ocenio je za EurAktiv direktor Telenora u Srbiji Ćel-Morten Jonsen (Kjell-Morten Johnsen). U Srbiji internet priključak ima svako drugo domaćinstvo u gradskim sredinama i dva puta manje njih na selima. Internet se, međutim, u današnje vreme ne smatra luksuzom ili sredstvom za zabavu, već oruđem za poboljšanje kvaliteta života i pokretačem privrednog rasta.
"Pored vidljivih napora Vlade da se u ovoj oblasti ostvari značajniji napredak na smanjivanju digitalnog jaza između ruralnih u urbanih sredina, smatramo da ti napori nisu dovoljni. Ima još dosta prostora za unapređenja", kazao je Jonsen.
Kako je naveo, glavni problem je to što još nisu stvoreni uslovi za podjednako učešće svih igrača na tržištu u svim sferama telekomunikacija, a to se pre svega odnosi na telekomunikacionu inftastrukturu". "Kada govorimo o investitorima, kako stranim tako i domaćim, potrebno je da se stvore takvi uslovi i poslovno okruženje gde će svim potencijalnim i postojećim investitorima biti obezbeđen pristup infrastrukturi pod ravnopravnim i ekonomski isplativim uslovima", kazao je Jonsen.
"Ekonomska situacija sigurno je deo razloga zašto se telekomunikacije nisu razvile dovoljno, ali sa druge strane, ne vidimo spremnost nadležnih da se tržište potpuno liberalizuje", kazao je on.
Srbija kaska za zemljama EU po korišćenju interneta i rasprostranjenosti širokopojasnih mreža, koje omogućavaju brži pristup i širu paletu usluga. U Evropskoj uniji širokopojasni pristup internetu ima 61% domaćinstava, a u Srbiji 27,6%. Pritom se uviđa velika razlika između bogatijih i siromašnijih, kao i između gradskog i seoskog stanovništva. Širokopojasnu konekciju ima 65,6% domaćinstava sa mesečnim prihodom višim od 600 evra, i samo 12,1% onih sa prihodima do 300 evra.
Background Internet je jedna od oblasti u kojoj Srbija treba da radi na usklađivanju sa EU. U Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji izražava se žaljenje zbog nedovoljnog pristupa internetu. To je i jedno od pitanja Evropske komisije u Upitniku.
U Srbiji je 2008. godine liberalizovano velikoprodajno tržište interneta, kada je dozvoljeno priključivanje na inostrane mreže. Tržište fiksne telefonije faktički je liberalizovano tek ove godine, kada je Telenor počeo da radi. Ta kompanija, međutim, još ne pruža usluge za domaćinstva. Telenor u Srbiji posluje od 2006. godine, kada je za 1,5 milijardi evra kupio kompaniju Mobi 63, nekadašnji Mobtel.
Kada je reč o daljoj liberalizaciji telekomunikacionog tržišta, sledeći veliki koraci su uvođenje prenosivosti brojeva telefona. To je za mobilnu telefoniju najavljeno za 1. jul, a u pripremi je i za fiksnu telefoniju.
U Evropskoj uniji je u 2010. uloženo 1,8 milijardi evra državne pomoći za izgradnju širokopojasnih mreža.
Kada je reč o planovima Telenora za razvoj fiksne telefonije, Telenor se pre svega bavi poslovnim korisnicima, i za taj sektor radi analize tržište, strateške planove i razvija mrežu. "To je složen i zahtevan zadatak koji planiramo da završimo do jeseni 2011. godine. Kasnije ćemo razmotriti ponude za rezidencijalne korisnike u skladu sa našim faznim pristupom pružanju fiksnih telefonskih usluga", rekao je Jonsen. On je kazao da će povećanje cena u fiksnoj telefoniji, koje je najavio RATEL, "pokrenuti tržište u pravcu realnije slike". To bi, kako je naveo, trebalo da postakne ulaganja u u razvoj savremenih mreža, novih tehnologija i naprednih servisa.
Telenor je, nakon višegodišnjeg odlaganja faktičkog uvođenja liberalizacije u oblasti fiksne telefonije, u februaru 2010. dobio licencu za fiksnu telefoniju, a godinu dana nakon toga je i počeo da radi.
Jonsen je rekao da ne očekuje velike promene nakon uvođenja mogućnosti korisnika da zadrže brojeve mobilnih telefona prilikom promene operatera. "Iskustva drugih zemalja pokazuju da se samo mali procenat korisnika (između 4 i 5% u zemljama EU) odlučuje za promenu operatora. Zato, u stvari, ne očekujemo neke veće promene na srpskom tržištu mobilne telefonije. Broj naših korisnika svakog tromesečja konstantno raste, i očekujemo da se ta tendencija nastavi", kazao je Jonsen.
Prema izveštaju Telenora za prvi kvartal 2011, broj korisnika mobilnih usluga te kompanije je 3,06 miliona, što je više od 35%. Na tržištu mobilne telefonije Srbije, pored Telenora, rade i Mobilna telefonija Srbije, koja je u vlasništvu Telekoma Srbije, kao i Vip, članica Telekom Austrija grupe.
Prenosivost brojeva u fiksnoj i mobilnoj telefoniji je obaveza u EU. Zemlja koja to nije uradila u roku koji joj je postavljen, Bugarska, više puta je dobijala opomenu od Evropske komisije.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
