Broj građana Srbije koji su za ulazak zemlje u Evropsku uniju nastavlja da se smanjuje, ali istovremeno raste podrška reformama koje zahteva Evropska unija, pokazalo je istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije. Za građane Srbije je od reformi najvažnija borba protiv korupcije, a većina smatra da će Srbija dobiti status kandidata tokom 2012. godine.

Prema istraživanju čiji su rezultati objavljeno 8. jula, ako bi sutra bio održan referendum o ulasku Srbije u EU, 53% građana bi se izjasnilo "za", 24% "protiv", 19% ne bi glasalo, a 4% nije želelo da odgovori na to pitanje. Stopa građana koji podržavaju ulazak u EU se smanjila za 4 procentna poena u odnosu na prethodno istraživanje iz decembra 2010, kada se tako izjasnilo 57% građana.

Istraživanje, koje je obavljeno krajem juna među 1.017 ispitanika starijih od 18 godina, pokazalo je, međutim, da 85% građana smatra da bi reforme koje od Srbije zahteva Evropska unija trebalo sprovesti ne zbog EU, već radi stvaranja boljih uslova za život u Srbiji. Prema rezultatima istraživanja, raste broj građana koji dele takvo mišljenje, pošto se decembru tako izjasnilo 78% ispitanika. Samo 8% građana smatra da reforme treba sprovoditi samo zbog ispunjavanja uslova za ulazak u EU, a 2% da ih uopšte ne treba sprovoditi.

Najveći broj građana - 38%, smatra da je korupcija najveći problem Srbije i da su reforme koje bi vodile njenom suzbijanju najznačajnije.

Među građanima Srbije i dalje preovladava mišljenje da ulazak Srbije u EU najviše otežava politika stalnog uslovljavanja i ucena koju primenjuje EU. To je kao razlog u junu navelo 30% ispitanika, a u decembru 24% ispitanika. Ta stopa je i dalje niža u odnosu na jun 2010, kada se tako izjasnilo čak 43% građana.

Gotovo upola manje građana (17%) smatra da je razlog koji otežava integraciju nesposobnost domaćeg rukovodstva, a 14% mentalitet i nespremnost za promenu. Objektivne prepreke u smislu obimnih reformi navelo je kao razlog 11% građana, dok 8% smatra da integraciju otežava sadašnaj situacija u EU.

Istraživanje je pokazala da se i dalje smanjuje broj građana koji kao jedan od uslova za dalju integraciju navode saradnju sa Haškim tribunala, ali da raste broj onih koji kao uslov navode Kosovo. Stopa građana koji kao uslov izdvajaju saradnju sa Tribunalom konstantno se smanjuje od kraja 2008. kada je iznosila 86%, dok sada tako misli 39% građana.

Stopa građana koji navode Kosovo kao uslov povećala se u odnosu na decembar prošle godine za 10 procentnih poena i sada iznosi 18%. Broj građana sa takavim stavom, međutim, periodično raste i opada a najviša stopa od 21% je zabeležena u maju 2009.

Reformu sudstva kao uslov navelo je 7% građana, iskorenjavanje korupcije 6% a opšte reforme samo 4%.

Većina građana (38%) je rekla da bi Srbija trebalo da postane kadnidat za članstvo u EU 2012. godine, 15% do kraja ove godine, dok je 18% izjavilo da neće nikada postati kandidat.

Na pitanje o trenutnom statusu Srbije u evropskoj integraciji 40% je reklo da Srbija očekuje mišljenje o zahtevu za članstvo u EU, 38% je reklo da se pregovara o članstvu Srbije u EU, a 5% je navelo da je Srbija već postala kandidat za članstvo u EU.

Većina građana (38%) smatra i da će status kandidata doneti Srbiji nova radna mesta, 28% smatra da će to biti bolji imidž, a 23% navodi pristup evropskim fondovima. Međutim, 21% smatra da status kandidata neće doneti Srbiji ništa dobro, a 20% da će doneti više administrativnih obaveza, veće cene i poreze.

Većina građana (43%) smatra da bi članstvo u EU bilo dobra stvar za Srbiju, 23% je izjavilo da bi bila loša, a 34% da ne bi bila ni dobra ni loša stvar.

Delević: Stavovi građana zreliji i racionalniji

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekla da su stavovi građana o evropskoj integraciji "mnogo zreliji i racionalniji" nego ranije. "Procenat podrške za učlanjenje (Srbije u EU) se smanjuje, ali raste procenat podrške reformama", istakla je ona.

Upitana o smanjenju podrške za ulazak Srbije u EU, koja je u decembru 2010. godine iznosila 57%, a u decembru 2003. godine bila 72%, Delević je rekla da je uobičajeno da se podrška za članstvo ulazak u EU smanjuje tokom procesa pristupanja.

Delević je izrazila uverenje da će Srbija do kraja godine postati kandidat za prijem u EU. Ona je rekla da očekuje da uskoro bude objavljeno koliko je do sada ispunjeno obaveza iz Akcionog plana Srbije za ostvarenje tog cilja.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije je rekla da je istraživanje pokazalo da raste broj građana spremnih da zarad ulaska u EU promene radne i životne navike. Spremnost za promenu radnih navika je iskazalo 42% ispitanika, a pre šest meseci je taj broj iznosio 39%. Životne navike bi promenilo 38% ispitanika, što je dva procentna poena više nego pre šest meseci.

Raste broj i onih koji su u tom cilju spremni da se dodatno školuju i usavrše, sa 31% u decembru na 36% u junu, kao i broj onih koji su spremni da još neko vreme žive nezadovoljavajućim životnim standardom (25% u junu u odnosu na 19% u decembru).

Najnovije istraživanje o stavovima građana Srbije o evropskim integracijma je pokazalo da 45% građana ne zna u kojim je oblastima Srbija postigla najveći napredak sprovođenjem reformi. Na to pitanje je 14% odgovorilo da je to zaštita životne sredine, a 11% da je najveći napredak postignut u borbi protiv korupcije.

U vezi sa učlanjenjem u EU građane Srbije (39%) najviše brine gubitak nacionalne valute a 36% strahuje da će se manje koristiti srpski jezik. Trećina građana (33%) strahuje od gubitka nacionalnog identiteta i kulture, a 32% strahuje da će se izgubiti socijalne beneficije. Nešto manje građana (26%) smatra da će ulazak u EU koštati Srbiju previše para, a 23% da će to doneti probleme poljoprivrednicima.

Istraživanje je pokazalo i da 45% ispitanika sebe smatra pre svega građaninom Srbije, a samo 7% sebe najpre smatra građanima Evrope.

Većina ispitanika - 60%, zainteresovano je da sazna iskustva građana Evropske unije o tome kako je na njihov život uticao ulazak zemlje u EU, dok 43% smatra da nije informisano o integraciji u EU.

Većina ispitanika - 66%, smatra da predstojeći ulazak Hrvatske u EU neće imati nikakvog uticaja na Srbiju, 14% misli da je to dobra vest, a 11% da je loša.

Građani Srbije (30%) smatraju i da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme ali da će se sve više zatvarati i teže primati nove članice, dok je 21% građana optimistično u pogledu budućnosti EU i proširenja.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Delević: Očekujem pojačane aktivnosti u ispunjavanju Akcionog plana
  
• 

  Vesti

  : U pripremi nova strategija za informisanje građana o EU
  
• 

  Vesti

  : Pala podrška građana ulasku Srbije u EU