Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Delević: Očekujem pojačane aktivnosti u ispunjavanju Akcionog plana
|
|
|
|
Objavljeno : 30.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića, iz Brisela je Srbiji poručeno da svu pažnju treba da posveti reformama neophodnim za put ka EU. Srbija kasni u ispunjavanju rokova za usvajanje nekih zakona kojima se u odnosima sa EU poklanja mnogo pažnje. Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević je za EurActiv rekla da očekuje da će se u narednom periodu pojačati aktivnosti na ispunjenju ciljeva predviđenih Akcionim planom za sticanje statusa kandidata.
"Dosta stvari je ili završeno ili u proceduri. Znajući naš mentalitet da se dosta toga završi pred sam istek roka ili malo pošto je rok istekao, očekujem još dosta aktivnosti u predstojećem periodu", rekla je Milica Delević EurAktivu 27. maja.
Ona je rekla da će u junu biti pripremljen nacrt izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije zbog čega je Vlada Srbije i postavila jun kao rok za ostvarivanje preporuka, napomenuvši da će i nakon leta biti moguće dopuniti taj izveštaj.
Delević je ocenila da Srbija ima još izvesno vreme da ostvari planirane aktivnosti ali da će moći da završi samo ono na čemu se već radi.
"Mi smo namerno stavili jun (kao rok) zato što će u junu Evropska komisija imati nekakv nacrt izveštaja na koji će se vratiti nakon leta dopunjavajući ga onim što se u međuvremenu desilo. Znači, mi imamo još neko vreme da stvari dovršimo, ali može se završti samo ono na čemu se i inače radilo", rekla je ona.
Da bi dobila status kandidata Srbija treba da ostvari preporuke Evropske komisije navedene u izveštaju o napretku objavljenom u novembru prošle godine. Da bi ispunila te preporuke i stvorila uslove za dobijanje statusa kandidata Vlada Srbije je krajem decembra 2010. napravila Akcioni plan za sticanje statusa kandidata.
Koliko je do sada učinjeno
Prema prvom izveštaju Kancelarije za evropske integracije, u roku je u potpunosti ili delimično ostvareno oko 70% preporuka iz Akcionog plana predviđenih za prvo tromesečje 2011. godine.
Background Savet ministara EU je 25. oktobra 2010. godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije.Tada je naglašeno da će, pored neophodnih reformi, saradnja sa Haškim tribunalom ostati preduslov za dalji napredak Srbije u evropskim integracijama. Ključna obaveza Srbije zbog koje su više puta odlagani koraci u pridruživanju bilo je hapšenje i izručenje haškog optuženika Ratka Mladića Haškog tribunalu. Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011.
Srbija u oktobru očekuje mišljenje Evropske komisije o statusu kandidata za EU, koji je preporuka zemljama članicama za dodelu tog statusa. Srpske vlasti nadaju se da će Srbiji taj status i biti odobren do kraja godine i da će, u najboljoj varijanti, dobiti i datum za otvaranje pregovora.
Jedna od reformi koja je trebalo da se sprovede u prvom tromesečju ove godine je uvođenje striktnijih i jasnijih pravila u finansiranje političkih aktivnosti. To je oblast koja je veoma značajna za EU, jer utiče i na borbu protiv korupcije, koja je jedan od gorućih problema Srbije.
Očekuje se da će Skupština Srbije Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti razmatrati na vanrednoj sednici u junu. Taj zakon Srbiji je Venecijanska komisija Saveta Evrope dva puta vraćala sa kritikama zbog manjkavosti, poput isuviše velikog iznosa predviđenog za političke stranke i usmerenosti na kazne umesto na prevenciju propusta u finansiranju stranaka.
Podjednako značajna stvar kao uređivanje finansiranja političkih stranaka rešena je nedelju dana pre isteka roka, 25. maja - zakonom su ukinute blanko ostavke i propisano je da se poslanička mesta dodeljuju po redosledu na izbornoj listi.
Vlasti su prilikom izmena zakona o izboru narodnih poslanika naišle na teškoće - zakon je takođe pre konačnog usaglašavanja sa kritikama vraćan iz Venecijanske komisije, a u srpskim političkim krugovima bilo je različitih tumačenja - da su za ukidanje blanko ostavki dovoljne izmene zakona, da to nije dovoljno već da je neophodno izmeniti i ustav, koji predviđa mogućnost da poslanici stave na raspolaganje svoje mandate stranci, a bilo je i tumačenja da blanko ostavke propisima nisu regulisane, pa se na taj način ne mogu ni ukidati. Na kraju je ipak zakon izmenjen, ali prema mišljenju Venecijanske komisije to nije dovoljno na duži rok, već je neophodno izmeniti i Ustav kako bi se mogućnost blanko ostavki i na taj način isključila.
Restitucija je treće složeno pitanje, čije rešavanje se najavljuje već godinama, a za koje su srpske vlasti predvidele rok do juna, koji će biti probijen. Za pronalaženje rešenja za povraćaj imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata čekala se ocena Ustavnog suda o rešenju koje je primenjeno na povraćaj crkvene imovine. To je kombinacija naturalnog i finansijskog obeštećenja, u zavisnosti od mogućnosti, pri čemu se daje prioritet naturalnom modelu, odnosno vraćanju oduzete imovine ili dodeljivanju neke druge odgovarajuće imovine. Finansijska isplata primenjuje se tek ukoliko prve dve opcije nisu moguće.
Budući da je Ustavni sud krajem aprila ocenio da je to rešenje u skladu sa Ustavom Srbije, takav model bi trebalo primenjivati u slučaju vraćanja imovine građanima. Udruženje građana Mreža za restituciju smatra da se 90% zahteva za povraćaj imovine može rešiti dodelom imovine, a ostatak finansijskom isplatom.
Restitucija je veoma osetljivo pitanje jer iziskuje veliki iznos novca. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić kazao je 27. maja da će pre leta taj zakon biti dostavljen Skupštini Srbije i istakao da treba voditi računa o tome da finansijsko obeštećenje ne ugrozi likvidnost zemlje. Kako je naveo, zbog toga zakon još nije usvojen ni u Poljskoj, koja je od 2004. članica EU. Akcionim planom predviđeno je usvajanje tog zakona do juna, što se očigledno neće dogoditi u tom roku.
Srpske vlasti bi do kraja juna trebalo da usvoje više zakona iz oblasti pravosuđa, koji bi trebalo da doprinesu povećanju efikasnosti pravosuđa i smanjenju broja predmeta na čekanju. Reč je o zakoniku o krivičnom postupku, kao i o zakonu o parničnom postupku. Zakon o javnom beležništvu usvojen je početkom maja.
U drugom tromesečju planirana je i izrada Strategije i politike razvoja industrije, koja bi trebalo da pruži smernice za ekonomski razvoj zasnovan na izvozu. Taj dokument stavljen je na javnu raspravu koja će trajati do 3. juna.
Akcionim planom za drugo tromesečje predviđeno je i usvajanje zakona o patentima, Republičkoj izbornoj komisiji i povraćaju imovine na lokalnom nivou i javnoj svojini Vojvodine, za šta srpske vlasti, prema roku koji su sebi postavile, imaju još oko mesec dana. Planirano je i unapređenje obuke sudija u oblasti zaštite intelektualne svojine, poboljšanja uslova rada Poverenika za informacije od javnog značaja, usvajanje programa o kontroli pesticida i niz drugih zadataka.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
