Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Prava potrošača više na papiru
|
|
|
Objavljeno : 25.10.2011. | Ažurirano : 26.10.2011. |
|
|
|
|
|
|
Potrošači u Srbiji od skora mogu da računaju na zakonsku zaštitu koja je dobrim delom usklađena sa evropskom regulativom, ali ne u potpunosti i na usluge organizacija za zaštitu potrošača i dovoljan kapacitet državnih službi u toj oblasti. Briga o zdravlju građana Srbije je takođe dobila administrativne i zakonske okvire, ali ih na srednji rok treba dodatno uskladiti sa pravom EU i primeniti u praksi, preporuke su Evropske komisije u poglavlju Zaštita potrošača i zdravlja. To u praksi, na primer, znači da obračun troškova kredita za potrošače nije u potpunosti sa standardima EU, kao ni reklamiranje cigareta, zarazne bolesti se takodje ne prijavljuju u potpunosti u skladu sa evropskom regulativom, dok mentalno obolelim građanima treba garantovati osnovna ljudska prava.
U Analitičkom izveštaju se podseća da domaće potrošače odnedavno štiti Zakon o zaštiti potrošača koji je usvojen 2010. i u skladu sa 15 evropskih direktiva. Međutim, primena ovog zakona tek počinje, navela je Komisija.
Zaštita potrošača je u nadležnpsto odeljenja za zaštitu potrošača pri Ministarstvu za poljoprivredu, trgovinu, šumarstvo i vodoprivredu, ali su kapaciteti tog odeljenja mali, uprkos nedavnom povećanju broja zaposlenih.
Organizacije za zaštitu potrošača su još slabe i bez dovoljnih kapaciteta, ocenila je Komisija i istakla da su organizacije započele uzajamnu saradnju i da rade na podizanju javne svesti o značaju potrošačkih prava. Međutim, njihov razvoj i jačanje zavise od odredbi novog zakona o registraciji organizacija za zaštitu potrošača, a one tek treba da budu primenjene u potpunosti.
Kad je reč o bezbednosti proizvoda, tržište se nadzire na osnovu Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, ali treba ga dopuniti da bi se u potpunosti uskladio sa evropskom regulativom. Takođe, zakon treba uskladiti sa propisima EU iz oblasti zaštite proizvoda, a treba usvojiti i standarde iz Direktive o opštoj bezbednosti proizvoda.
U Izveštaju se primećuje da su zakoni dopunjeni relativno raširenim sistemom tržišnog nadzora u više ministarstava. To je sistem u kome se brzo razmenjuju informacije o opasnim proizvodima između nadležnih organa i između nadležnih organa i građana, navodi se u Izveštaju.
Komisija je istakla da su potrošači zaštićeni i na tržištu finansijskih usluga budući da je 2011. usvojen zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga čiji je predlagač bila Narodna banka Srbije. Međutim, zakon nije u potpunosti sa evropskim pravnim tekovinama , naročito u domenu izračunavanja ukupnih troškova kredita na godišnjem nivou.
Na pitanje da prokomentarišu ocene Izveštaja, u NBS navode da je pitanje efektivnih kamatnih stopa u EU regulisano zakonom, sto u Srbiji nije slučaj, već je naknadno doneta odluka o izračunavanju efektivnih kamatnih stopa koja je u potpunosti sa pravilima koji važe na evropskom bankarskom tržištu. Budući da je Komisija ocenjivala samo sadržaj Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, otuda ocena o neusklađenosti sa EU standardima, podvače u NBS.
Za javno zdravlje građana Srbije u globalu odgovorno je Ministarstvo zdravlja, dok je Institut za javno zdravlje zadužen za prevenciju i unapređenje zdravlja građana, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje upravlja finansijama zdravstvenog sistema.
Pacijentima je na raspolaganju i elektronsko zdravstvo, ali ova usluga nije u potpunosti integrisana u zdravstvenu politiku. Zdravstvene vlasti očekuje čitava lepeza mera koje treba primeniti, dok bi udruženja pacijenata i zdravstvene asocijacije trebalo više da se aktiviraju.
Regulativa o duvanu je samo delimično u skladu sa evropskim propisima. Komisija primećuje da u domaćem zakonodavstvu nedostaje propis o zabrani duvana za žvakanje i zaokruživanje regulative o reklamiranju duvana.
U periodu od 2000. do 2006. opao je broj pušača u Srbiji, ali je pušenje i dalje problem.
Nisu pokrivene sve zarazne bolesti
Zaštitom građana od zaraznih bolesti bavi se Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je usvojen pre sedam godina. Međutim, zakon nije predvideo neke definicije za prijavljivanje zarazne bolesti, uključujući kliničke, laboratorijske i epidemiološke kriterijume, istaknuto je u Izveštaju.
Izveštaj je pohvalio Srbiju za zakonski okvir i institucije u čijem opisu posla su zarazne bolesti. Ali, sistem nadzora i lanac odgovornosti treba modernizovati, naročito ljudske i materijalne resurse.
Lečenje obolelih od side je u suštini u skladu sa evropskom praksom, ali Srbija treba da uloži dodatne napore u primeni nedavno usvojene Nacionalne strategije za borbu protiv HIV/AIDS, naročito kad je reč o pokretanju javne kampanje koja bi informisala građane o toj bolesti.
Od evropskih standarda ne odudaraju ni domaći zakoni čija su tema krv, uzimanje tkiva i ćelija. Podseća se da od prošle godine u Ministarstvu zdravlja radi Direktorat za biomedicinu, ali domaće vlasti će morati da ulože još truda u primeni Zakona o transplataciji organa.
Strategija u oblasti nacionalnog zdravlja uočila je prioritetna područja delovanja u ovoj oblasti, ali ovu Strategiju ne mogu da podrže postojeći administrativni kapaciteti.
Ako želi da uđe u evropsku porodicu, od Srbije se učekuje da još više promoviše inkluziju mentalno obolelih ljudi u svakodnevni život i da im se kao svima jednako garantuju osnovna ljudska prava, posao, obrazovanje i usluge socijalnih službi.
Dodatnu "doradu", prema preporukama Komisije, očekuju i propisi koji regulišu preventivne programe za rano otkrivanje raka, takozvani skrining, kao i borbu protiv alkohola i droge. Komisija je navela da nacionalna strategija i akcioni plan za prevenciju alkoholizma moraju biti usvojeni u skladu sa strategijom EU.
Izvor: Euract
Povezani sadržaj
iv.rs |
|
|