Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pravilnici o bezbednosti na radu iz doba SFRJ
|
|
|
|
Objavljeno : 01.11.2011. | Ažurirano : 02.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji nema jedinstvenog sistema za registrovanje povreda na radu, niti ima zakona koji obavezuje radnika da ima polisu osiguranja na radnom mestu. U nekim industrijama na snazi su još uvek pravilnici o bezbednosti doneti u vreme bivše SFRJ. U Analitičkom izveštaju Evropske komisije o napredovanju Srbije navodi se i da su visoka stopa nezaposlenosti i niska stopa aktivnosti radno sposobnog stanovništa među ključnim problemima na tržištu rada, kao i da subvencije za zapošljavanje treba bolje rasporediti. Komisija je preporučila i da treba sprečiti rana penzionisanja, kao i da penzijski sistem mora da obuhvati radnike kojima poslodavci ne plaćaju doprinose.
Srpski zakon o radu u skladu je sa evropskim direktivama. Zakon garantuje minumum radničkih prava i uređuje niz uslova za rad i zarade kao što su minimalna starost zaposlenih, zabrana diskriminacije, zaštita zaposlenih, maksimalan broj radnih sati, vreme za odmor itd. Zakon, ocenjuje se u Analitičkom izveštaju, prepoznaje pravo na zaštitu u slučaju kolektivnih otpuštanja ili premeštanja preduzeća.
Međutim, u poglavlju Socijalna politika i zapošljavanje navodi se da treba usvojiti još niz amandmana i dodatne instrumente kako bi zakon bio u potpunosti u skladu sa evropskim pravnim tekovinama. Sektor za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike ima 15 zaposlenih koji se direktno ili indirektno bave politikom rada.
Centralni zakon u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2005. kojii nije u potpunosti u skladu sa evropskom regulativom. Srbija je usvojla jedan deo standarda u oblasti zaštite na radu koja se odnose na ličnu zaštitnu opremu, upravljanje tovarom, rad na skelama, izloženost hemijskim supstancama i azbestu i procedure za upravljanje rizikom.
Background Evropska komisija objavila je 12. oktobra Mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata, u kojem je preporučila zemljama članicama da Srbiji dodele status kandidata, a da se pregovori otvore čim se ostvari vidan napredak u šest tačaka saradnje Beograda i Prištine. Mišljenje je objavljeno u okviru takozvanog Paketa proširenja, koji sadrži izveštaje o napretku zemalja koje teže članstvu u EU, ali i strategiju proširenja u narednom periodu. Prema toj strategiji Komisije, poglavlja 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost posebno su teška za usklađivanje sa standardima EU, pa će dobiti poseban značaj u pregovorima - otvaraće se na početku pregovora, a zatvarati na samom kraju. Budući da pregovori po pravilu traju više od pet godina, to će omogućiti da kandidati za članstvo u što većoj meri primene evropske standarde.
Međutim, neki pravilnici o bezbednosti su stari najmanje 20 godina. Paralelno postojanje starih pravilnika i novog zakona otvara pitanje o doslednosti primenjenih zakona i usaglašenosti određenih odredbi sa pravnim tekovinama EU.
U Izveštaju se podseća da je Vlada Srbije pre dve godine usvojila Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu 2009-2012 čiji je cilj da unapredi i sačuva zdravlje radno aktivnog stanovništva tako što će unaprediti uslove na radu i sprečiti i svesti na minimum povrede na poslu i profesionalna oboljenja.
Broj povreda na radu je proteklih godina padao 10-15% godišnje. Međutim, Srbija i dalje treba da se uskladi sa evropskom praskom u oblasti obaveznog osiguranja radnika protiv povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Trenutno medicinske troškove radnika pokriva Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Međutim, nema posebnog fonda koji bi pokrivao troškove povreda zaposlenih. Mana je i to što naknada troškova u slučaju povrede ide kroz redovnu sudsku proceduru koja suviše dugo traje.
Uprkos činjenici da je u Inspektoratu rada prošle godine smanjen broj zaposlenih sa 283 na 261, ova služba ima adekvatnu moć i sredstva za kontrolu primene zakona o bezbednosti na radu, ocenuje se u Izveštaju. Ali, ima prostora za unapređenje rada u domenu planiranja aktivnosti Inspektorata, i to tako da inspektori više izlaze na teren, a manje pregledaju izveštaje.
Strogi kriterijumi za reprezentativnost
U delu posvećenom socijalnom dijalogu, podvači se da je socijalni dijalog slab.
Naime, dijalog socijalnih partnera prethodnih godina narušen je zahtevima o reprezentativnosti sindikata koji su prisutni u Ekonomsko-socijalnom savetu. Takvo stanje koje i dalje traje, imalo je negativan uticaj na mogućnost Saveta da se izjašnjava o pojedinim zakonima.
Samo dva sindikata na nacionalnom nivou su reprezentativna: Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost. Ostala četiri su registrovana, ali nisu priznata kao reprezentativni. Na strani poslodavaca, jedina reprezentativna organizacija je Unija poslodavaca Srbije budući da su kriterijumi za reprezentativnost udruženja poslodavaca jako visoki.
Zakon o štrajku još treba usaglastiti sa konvencijama Međunarodne organizacije rada i standardima EU. Ipak, pozitivno je to što Srbija ma Agenciju za mirno rešavanje sporova.
Tržište rada na udaru krize
Ekonomska kriza, prema oceni Evropske komisije, ima snažan uticaj na tržište rada u Srbiji. Nezaposlenost je naročito visoka među mladima, a za žene je karakteristična dugoročna nezaposlenost. Visoka stopa nezaposlenosti, niska stopa aktivnosti i nedovoljno razvijene veštine nezaposlenihi ključni su izazovi za tržište rada.
Srbija primenjuje niz programa za nezaposlene koji ciljaju najranjivije grupe na tržištu i trudi se da naročito pomogne nezaposlenim mladim ljudima, pohvale su na račun srpske Vlade.
To potvrđuje i činjenica da su budžetske subvencije za zapošljavanje ostale na istom nivou u protekle tri godine. Izdvajanja za programe nezaposlenih su u 2010. iznosila 0,1% BDP i pogađala su samo malu grupu korisnika.
Zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kojih ima 1.953 su stručni, ali je njihov kapacitet ograničen pod teretom posla i odlukama o ograničavanju novih zapošljavanja u državnom sektoru.
Stopa siromaštva porasla na 12%
Romima, osobama sa invaliditetom, mladima, starima i drugim ranjiim grupama treba omogućiti bolju društvenu inkluziju. Zakonska aktivnost koja se tiče osoba sa invaliditetom je vrlo živa, ali fokus mora da bude na primeni zakona uključujući i skupljanje dokaza o mogućim izmenama postojećih zakonskih rešenja. Zasad nema ni podataka koji se tiču efekata Strategije za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji 2007-2015.
Nakon pozitivnog trenda u smanjenju siromaštva u prethodnim godinama, kriza je okrenula trend tako da je stopa siromaštva od 7,9% u 2008. porasla na 12% onih koji žive ispod apsolutne granice siromaštva.
Seoska populacija je naročito ranjiva, kao i zaposleni u neformalnoj ekonomiji. Novi Zakon o socijalnoj zaštiti usvojen u aprilu 2011. je predvideo veća izdvajanja za najsiromašnije građane.
Srbija je sprovela niz reformi u oblasti socijalne zaštite, pogotovu u domenu penzija. Izmene penzijskog zakona povećale su starosnu granicu za penzionisanje na 60 za žene i 65 za muškarce.
Zakon protiv diskriminacije još treba uskladiti sa evropskim standardima, naročito kad je reč o tumačenju jednakog tretmana, definiciji indirektne diskriminacije i obavezi da se obezbedi pristojan smeštaj za radnike sa posebnim potrebama. Diskriminaciji su najviše izloženi Romi, žene, odrasli, deca sa invaliditetom i GLBT populacija.
U Izveštaju se napominje da su žene i dalje lošije plaćene nego muškarci za isti posao, i stopa nezaposlenosti žena je viša nego kod muškaraca. Iako je Srbija usvojila neophodne zakone i osnovala tela za primenu antidiskriminacione politike, primena na terenu i jačanje kapaciteta su i dalje izazov.
Izvor: I.P.
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
