Državno preuzimanje smederevske železare Ju-Es Stil Srbija (US Steel Serbia) nije jedino i najbolje rešenje, ocenili su ekonomski analitičari najave iz vlade da bi mogla da preuzme ovu kompaniju u teškoćama. Ovo ne bi bio prvi put da država ulazi u privatnu kompaniju: država posredno preko Srbijagasa već upravlja Azotarom "Pančevo" kao i Srpskom fabrikom stakla u Paraćinu. Dalja sudbina vodećeg srpskog izvoznika znaće se poslednjeg dana januara nakon sastanka rukovodstva američke korporacije. Prema ocenama američkih poznavalaca svetskog tržišta čelika s kraja prošle godine, Ju-Es Stil verovatno neće trajno zatvoriti srpske pogone jer su troškovi za zaposlene daleko manji nego u Americi, oprema je pristojna i fabrika je blizu velikim evropskim tržištima kao i tržištima ekonomija u razvoju. Konsultanti Morgan Stenlija, međutim, veruju da će, u slučaju da se nastavi recesija, srpska fabrika biti prva na redu za zatvaranje od svih Ju-Es Stilovih podružnica van SAD.

Ekonomista Boško Mijatović ocenio je da je država pogrešila što je ishitreno reagovala na probleme u u poslovanju smederevske kompanije.

Pre dva dana, potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović izjavila je da država mora da stane iza srpskog ogranka Ju-Stila, i da će prilikom eventualne kupovine novac biti obezbeđen preraspodelom u budžetu. Vlada Srbije formirala je radnu grupu za Ju-Es Stil čiji je zadarak da pripremi izveštaj o stanju u železari i sačini akcioni plan za obezbeđivanje kontinuiranog procesa proizvodnje i očuvanje radnih mesta.

Američka kompanija je 2003. kupila železaru Sartid u Smederevu,  u stečaju, za 33 miliona dolara.

Međutim, za razliku od Kalanovićeve, premijer je bio nešto oprezniji i nije želeo da unapred spekuliše o mogućim rešenjima do kojih bi došla radna grupa naglasivši da će ona raditi "u najboljem interesu države, ekonomije i zaposlenih".

"Time što se odmah javila  i rekla da će je spremna da uloži u železaru, država je samo poboljšala pregovaračku Ju Es Stila", kazao je Mijatović.
On slikovito ocenjuje da se država  iz predizbornih razloga istrčala kao "brižna majka koja brine o Smederevcima", zbog čega  je pogoršala eventualne buduće pregovore sa menadžmentom američkog Ju-Es Stila.

Prema njegovim procenama, bolje bi bilo da se država "nije mešala i ostavila američku kompaniju da sama reši problem" i eventualno nađe kupca među ranije zainteresovanim kineskim ili japanskim kompanijama.

"Za  državu bi eventualno bilo bolje da železara ode u stečaj i da se reši dugova, a da je zatim Srbija preuzme", dodao je Mijatović. U protivnom, kako je rekao, postoji rizik da američka kompanija u pregovorima sa srpskim vlastima  ostvari relativno visoku cenu, a da dugove od 150 miliona evra ostavi takođe Srbiji.

Još jedan razlog protiv preuzimanja privatne kompanije je što je nemoguće verovati da bi železara pod domaćim vođstvom mogla da postigne bolje rezultate nego što je postigao američki menadžment.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić kazao je da država, ako već odluči da pregovara o kupovini, treba da preuzme smederevsku kompaniju u slučaju da "napravi dobar dogovor o prodaji".

"Ako zaradi na tome, dobro je da preuzme", naveo je on.

Državna pomoć (ne)dozvoljena

Osim preuzimanja, druga mogućnost koja teorijski stoji na raspolaganju državi jeste državna pomoć.

Iako u nedavno usvojenoj uredbi o pravilima za dodelu državne pomoći stoji da se državna pomoć za sanaciju i restrukturiranje ne može dodeliti porivrednom subjektu u sektoru čelika, u Komisiji za kontrolu državne pomoći naveli su da sektor proizvodnje nije jedini kriterijum za dodelu državne pomoći.

U Komisiji nisu želeli unapred da ocenjuju da li zakon dozvoljava da se Ju-Es Stilu dodeli pomoć dok se ne dobiju svi podaci o kompaniji, kako su organizovani, osnivački akt i slični podaci. Za komisiju je takođe važno na osnovu kog instrumenta će se dodeliti pomoć, da li kao pomoć za stimulisanje izvoza ili nešto drugo.

"Na medijske najave da će država pomoći železari, Komisija za kontrolu državne pomoći ne može da reaguje jer to pravno nije relevantno", rekli su za EurAktiv u Komisiji.

Spomenuta Uredba propisuje da država može da dodeli pomoć za restrukturiranje preduzeću koje je deo veće grupacije samo ako su teškoće njegove, ako grupacija ne može da se izbori sa problemima preduzeća u Srbiji, i ako teškoće nisu posledica arbitrarne raspodele troškova unutar grupacije.

Kada se govori o dodeli državne pomoći, treba imati na umu i dešavanja sa hrvatskom železarom u Sisku iz koje se krajem prošle godine povukla američka kompanija CMC. Kako je pisala hrvatska štampa, CMC je u modernizaciju sisačke kompanije uložila 200 miliona dolara, ali nisu imali strpljenja da još dve-tri godine čekaju profitabilnu proizvodnju.

Iako ministarka Kalanović navodi da je država stala iza ove kompanije koja je takođe vukla privredu celog Siska, ona nije navela nekoliko važnih činjenica. Prvo, da država Hrvatska nije preuzela kompaniju i drugo da je tražila neko vreme kupca, ali bezuspešno.

Ono što je takođe važno, kada Hrvatska zvanično uđe u EU, sisačka kompanija moraće da vrati svu državnu pomoć dobijenu u periodu 2002-2007.


Loša situacija na tržištu

Kao glavni razlog teškoća američke kompanije u Srbiji, navodi se loša situacija na tržištu. Međutim, iza te široke sintagme stoji nekoliko konkretnijih problema.

"Nismo zadovoljni našim lošim finansijskim rezultatima u Srbiji, i razmatramo sve opcije kako bismo popravili naš položaj“, rekao je na kraju oktobra za pitzburški list Post Gazete (Post-Gazette) predsednik i generalni direktor Ju-Es Stil Korporacije Džon Surma (John P. Surma). On je kao probleme naveo visoke troškove obrade sirovog čelika, pritisak smanjene tražnje, kupce koji ne mogu da plate i slabu ekonomiju Srbije.

Za razliku od srpske, slovačka železara u Košicama koju  je Ju-Es Stil preuzeo 2000. je veća i profitabilnija, i fokusirana na tehnološki napredniju proivodnju čelika za automobilsku indistriju.  Prema pisanju američke štampe, prošle godine je slovačka fabrika generisala gubitak od 50 miliona evra u trećem kvartalu  čime su ukupni gubici dostigli 73 miliona dolara.

Srpska kompanija, sa druge strane, ima tehnološki niži nivo proizvodnje, i generiše daleko veće gubitke. Prema dostupnim finansijskim izveštajima na sajtu smederevske kompanije, u 2010. je imala neto gubitak od 150 miliona evra. Smederevska Železara je u 2010. imala 5.400 zaposlenih što je smanjenje od 214 radnika u odnosu na 2009.

O teškoćama na tržištu čelika svedoči podatak da kompanija poslednjih godina proizvodi daleko manje od godišnjih kapaciteta od 2,4 miliona tona. Nakon proizvodnje 1,9 miliona tona  2006. proizvodnja je pretprošle godine pala na 1,2 miliona tona a u 2010. godini je bila 1,4 miliona tona.

Ju es Stil je među vodećim izvoznicima, a od 2005-2007 imao je titulu najvećeg srpskog izvoznika. Prema podacima Svetske asocijace čelika, Srbija je u 2011. proizvela 1, 324 miliona tona sirovog čelika, a na primer Slovačka 4,242 miliona tona. Poređenja radi, najmanju proizvodnju u EU, imaju Slovenija sa  648 i Bugarska sa 834 hiljada tona.

Ju-Es Stil Srbija je 9. januara skratio radnu nedelju, tako što većina zaposlenih u kompaniji ima jedan dan plaćenog odsustva nedeljno, uz naknadu za taj dan u iznosu od 60%  od njihove pune zarade. Kompanija, pored smederevske železare, ima još tri celine - u Šapcu, Kučevu i Luku Smederevo

Piše: Ivana Pavlović

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija za sada bez adekvatne prerade metalne ambalaže