Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prave se mape za borbu protiv poplava
|
|
|
|
Objavljeno : 06.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Obilne snežne padavine ponovo su u centar pažnje postavile problem poplava u Srbiji. Prema informacijama iz nadležnih institucija, razmere problema koji će nastati zavisiće od toga da li će se sneg topiti polako ili odjednom. Čelnik Srbijavoda Nikola Marjanović smatra da sistem odbrane od poplava u Srbiji nije loš, ali da su potrebni detaljni podaci o plavnim područjima kao i analiza potrebe za odbranom od poplava po područjima. U tome će pomoći izrada mapa rizika i ugroženosti od poplava u vodotokovima u Srbiji, koja se sprovodi uz podršku EU u okviru projekta koji je predstavljen 6. februara.
Studija mapiranja plavnih zona u Srbiji vredna je dva miliona evra, sprovodi se od marta 2010. do novembra 2012, a cilj je da se naprave mape ugroženosti i rizika od poplava na nekoliko stotina kilometara obala Dunava južno od Beograda i u nekim beogradskim opštinama, kao i u zonama većih reka u slivu Velike Morave.
Plan srpskih vlasti je da pridobiju podršku EU za nastavak projekta, kako bi se obuhvatila teritorija cele Srbije.
"Kada budemo završili projekat, nadam se u naredne tri godine, imaćemo potpuno jasnu kartografiju svih rizičnih područja, što će biti temelj za urbanističke planove, izradu prostornog plana i imaćemo potpuno jasnu procenu rizika od poplava u Srbiji", kazao je ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović. On je istakao da će Srbija svakako sama nastaviti da sprovodi taj projekat, ali da će uz podršku EU to ići brže.
Petrović je istakao da je u toku projekat vredan gotovo 40 miliona evra, koji se sprovodi uz podršku EU i drugi projekat - kredit Svetske banke koji će omogućiti da 1,3 miliona ljudi u Srbiji bude bolje zaštićeno od poplava. Ministar poljoprivrede ovom prilikom je ukazao i da je sa sprečavanjem poplava povezano pitanje navodnjavanja i da je za ovu godinu planirano čišćenje kanala za navodnjavanje i odvod, kao i izgradnja novih.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) ocenio je da je zbog trenutnih vremenskih prilika sada pravi trenutak za predstavljanje ovakvih projekata jer je potrebno pripremiti se za sprečavanje poplava do kojih može doći nakon topljenja snega.
Background Projekat, vredan dva miliona evra, u Srbiji sprovodi španska kompanija Eptisa od marta 2010. do novembra 2012. Obuhvaćene su plavne zone duž leve i desne obale Dunava, između Zemuna i Đerdapske klisure, uključujući i delove Beograda koji se nalaze u plavnoj zoni, odnosno opštine Zemun, Novi Beograd, Stari grad, Palilula (uključujući i Pančevački rit na levoj obali) i Grocka, kao i plavne zone većih reka u slivu Velike Morave. Cilj projekta je priprema karata ugroženosti i karata rizika od poplava, koje će se koristiti kao sredstvo u planiranju zaštita od poplava i aktivnosti u plavnim područjima.
U širem smislu, cilj projekta je doprinos usklađivanju sa evropskom Direktivom o poplavama i Okvirnom direktivom o vodama, kao i unapređenje učešća Srbije u Međunarodnoj komisiji za zaštitu reke Dunav i u Međunarodnoj komisiji za sliv reke Save. Takođe, dugoročni cilj projekta je da pomogne smanjenje siromaštva i poboljša nacionalni ekonomski razvoj kroz smanjenje štete od poplava.
Dežer je rekao da je poplava sve više zbog klimatskih promena i da one škode privredi, a nekad dovode i do ljudskih žrtava. "Moramo da reagujemo, što vidimo i po polavama zabeleženim u Srbiji, u Leskovcu, Loznici, Novom Pazaru, kao i u Beogradu", kazao je Dežer.
Mapiranje će poboljšati zaštitu od poplava jer će omogućiti planiranje izgradnje i razvoj infrastrukture i aktivnosti na rekama. Pored toga, kako je ukazao šef Delegacije EU u Srbiji, taj projekat će omogućiti i usklađivanje Srbije sa standardima EU, budući da zemlje članice imaju obavezu da izrade mape plavnih područja.
Direktor Srbijavoda Nikola Marjanović rekao je da ne postoji potpuna zaštita od poplava. On je ocenio da sistem zaštite od poplava u Srbiji nije loš i to je potkrepio tvrdnjom da je do poplava dolazilo uglavnom u nebranjenim područjima.
On je rekao da može da se postavi pitanje da li je deo tih nebranjenih područja trebalo uključiti u sistem zaštite od poplava i dodao da je za odgovor potrebno napravili analizu, čiji je deo i mapiranje plavnih područja. Takva analiza potrebna je i da bi se u naknadu štete od poplava uključile i osiguravajuće kompanije, kazao je Marjanović. Prema rečima Marjanovića, osiguravajućim kompanija je mapiranje plavnih područja potrebno da bi utvrdile rizike i interes osiguravača u pojedinim područjima.
Direktor Direkcije za vode Srbije Aleksandar Prodanović kazao je da će mape biti svima dostupne, da bi omogućile neophodne podatke za planiranje.
Ozbiljni problemi ako se sneg bude naglo topio
Direktor Srbijavoda Nikola Marjanović izjavio je da može doći do ozbiljnih problema ako se sneg bude naglo topio, pogotovo uz padavine, ali da nije moguće predvideti vanredne mere zaštite.
Dobro je što su trenutno vodostaji niski, ali nepovoljno je što se reke lede, rekao je Marjanović novinarima nakon predstavljanja projekta Evropske unije o mapiranju plavih zona u Srbiji.
"Već ima nekoliko tokova kod kojih su zaleđenja veća", istakao je Marjanović i kao primere naveo reke Ibar, kod Kraljeva, i Moravu, kod Ljubičevskog mosta.
Dodao je da je ledeni pokrivač oko pola metra i da će, ako bude povećan, morati da se razbija dinamitom.
Razbijanje leda, kako je objasnio, rade stručne služne i ne izaziva nikakavu opasnost.
"Ako se led bude topio naglo i uz kiše i padavine, onda smo u ozbiljnom problemu", ukazao je Marjanović.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
