Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Skoro trećina zakona u Srbiji se ne primenjuje
|
|
|
|
Objavljeno : 22.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Gotovo trećina zakona koje je Skupština Srbije usvojila u prethodne tri i po godine se ne primenjuje jer resorna ministarstva nisu uspela da u predviđenom roku donesu podzakonske akte, rečeno je 22. februara na predstavljanju 18. broja časopisa Izazovi evropskih integracija koji je posvećen unapređenju zakonodavnog procesa u Srbiji. Uska grla u institucijama koje kreiraju pravne akte bi u naredne dve godine mogla da se otklone jer će Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) krajem marta dati preporuke za unapređenje zakonodavnog procesa, ali i konkretna rešenja kako te preporuke da se sprovedu u praksi. Najviše se zamera na tome što je malo stručnih ljudi u ministarstvima koji znaju da pišu zakone, kao i to što šira javnost najčešće dobije šansu da pročita zakon tek kad on uđe u skupštinsku proceduru. Zakoni se donose i bez prethodne ozbiljne računice o ekonomskim i društvenim efektima zbog čega se često čuje da se neki zakon donosi jer je "Evropa to tražila od nas".
Skupština Srbije je u protekle tri i po godine usvojila više od 1.000 zakona i drugih pravnih akata što je pravi "normativni cunami", ocenio je predsednik zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković. Kako je rekao, to je stvorilo značajan pritisak na srpski parlament zbog čega kvalitet zakona može biti doveden u pitanje.
U primedbama na račun domaćeg zakonodavstva, Ratković je naveo da izradi zakona ne prethodi definisanje politika koje država želi da sprovodi.
Kako je rekao, definisanje nacrta zakona je često "ekskluzivitet" ministarstava što znači da javnost nema uvid u sadržaj zakona pre nego što predlog stigne u parlament. Ratković smatra da je napravljen pomak u transparentnosti procesa donošenja pravnih akata i da je učešće javnosti, sindikata i nevladinog sektora veće, ali da to i dalje nije dovoljno.
Mana domaćih zakona je što se prethodno ne radi analiza efekata zakona i na provredu, ali i na društvo. Efekat zakona se ne sme svesti na formalnu frazu da će "zakon doprineti slobodi tržišta", već analiza uticaja zakona mora biti sveobuhvatna, naveo je Ratković. Zato ministarstva, predložio je on, moraju imati specijalne timove koji će se baviti ovim pitanjem.
Da privredu niko ne konsultuje pre donošenja zakona potvrdila je i Radmila Milivojević, bivša direktorka Agencije za evropske integracije, a sad specijalna savetnica u Privrednoj komori Srbije.
Ona je podsetila na istraživanje NALED-a po kome su prosečni godišnji troškovi zbog administrativnih prepreka oko 924 hiljade dinara po preduzeću, što na nivou celokupnog sektora malih i srednjih preduzeća iznosi skoro milijardu dinara. "Da je postojao formalan vid konsultacija sa privredom pre nego što su zakoni doneti, mnogi troškovi bi bili izbegnuti", kazala je Milivojevićeva.
Ona je upozorila da će se u narednoj fazi evropskih integracija, u kojoj sledi skrining nacionalnog zakonodavstva (analitički pregled i ocena usklađenosti sa pravnom tekovinom EU), novi troškovi dodati na postojeće troškove privrede zbog čega bi javnost mogla da odbaci evropske integracije kao skup proces.
GIZ lobira za javnu raspravu
Za zakonodavni sistem Srbije bi bilo dobro da se ubuduće istovremeno donose zakonski i podzakonski akti jer donošenje podzakonskih akata u Srbiji često kasni, samo je jedna od preporuka koju će uskoro dati GIZ u okviru projekta za pravnu reformu u Srbiji. Ovaj projekat finansira Vlada Nemačke, a usmeren je na sistemsko unapređenje domaćeg zakonodavnog procesa.
Projekat će trajati od 2011. do 2018. a u prvoj fazi do 2013. projekat će sprovesti sveobuhvatnu analizu zakonodavnog procesa i definisati mere za unapređenje. Kako je rečeno na konferenciji na kojoj je predstavljen novi broj časopisa Izazovi evropskih integracija, krajem marta ili početkom aprila biće predstavljene konkretne preporuke i rešenja za unapređenje zakonodavnog procesa.
Navodeći samo neke od preporuka, vođa projekta GIZ kancelarije za pravnu reformu Mike Falke rekao je i da treba regulisati pitanje javne rasprave koja je neophodna kako bi se čulo mišljenje zainteresovanih strana o efektu zakona. Što ranije uključivanje zainteresovane i stručne javnosti u proces donošenja zakona uticalo bi na kvalitet zakona i njegovu sprovodivost.
GIZ kroz projekat insistira na tome da se pravno reguliše javna rasprava jer sada nije poznato u kojim slučajevima je treba održati, a u kojima ne.
"Mi lobiralo za rano učešće aktera u procesu kreiranja zakona tako da mogu da utiču na sadržaj zakona u što ranijoj fazi. Ministarstva i druge institucije treba podstaći da već u momentu kad imaju samo ideju o regulisanju nekog pitanja, konsultuju širu zajednicu“, precizirao je vođa projekta za pravnu reformu.
Preporuke se odnose i na zaposlene u ministarstvima koji nemaju dovoljno kapaciteta da naprave pravne akte, naročito u pogledu tehnike pisanja zakona, kao i analize efekata propisa i harmonizacije sa evropskim zakonima.
"Najveći problem su normativni kapaciteti u ministarstvima jer nema dovoljno obučenih ljudi koji bi pisali zakone", istakao je Falke za EurAktiv Srbija.
Falke je naglasio da se proces ne završava na usvajanju zakona, već da u praksi treba kontrolisati kako se zakon sprovodi, da li se ostvaruje željeni cilj zakona, ili je možda potrebno unositi izmene u zakon.
"Odustvo analize efekata zakona je veliki problem, iako je zakonom obavezna. Da li će biti urađena, zavisi najviše od kapaciteta ministarstava da je sprovedu", smatra Falke. Od analize troškova je još važniji monitoring zakona, te godinu dana nakon primene trebe izmeriti da li je zakon ispunio ciljeve, kako utiče na živote ljudi. Sve to treba pretočiti u izveštaj na osnovu koga će se zakon možda menjati, predlaže vođa GIZ-ovog projekta.
Kako je rekao Falke, biće potrebno dve godine da se definišu sve mere, ali i da se primene. U toku projekta GIZ će napraviti i komparativnu analizu sa zakonodavnim sistemima Hrvatske, Slovenije i Nemačke. U odnosu na ove sisteme, srpski ima neke specifičnosti koji su posledica činjenice da proces tranzicije u Srbiji nije završen.
Program za pregovaračke pozicije Srbije
Zamenik direktora kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Srđan Majstorović najavio je da će uskoro početi izrada nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU kao nastavak Nacionalnog programa za integracije koji je trajao od 2008. do 2012.
On je kazao da će uvod u izradu tog programa biti široki proces javnih konsultacija. Taj program biće uvod u definisanje pregovaračkih pozicija Srbije sa EU jer će to biti aktuelno u budućnosti.
Majstorović je naglasio da pri izradi novog Nacionalnog programa treba imati u vidu kapacitete Srbije za pregovaranje naročito u pet oblasti koje je Evropska komisija ocenila kao najizazovnije u procesu usklađivanja postojećeg zakonodavstva sa evropskom pravnom praksom. Reč je o poljoprivredi i ruralnom razvoju, pravosuđu, pravdi i osnovnim pravima, finansijskoj kontroli i zaštiti životne sredine.
Majstorović je podsetio da je proces usklađivanja pravnog sistema sa zakonodavstvom EU počeo 2003. godine. Srbija je tada na dobrovoljnoj bazi započela taj proces u najbitnijim oblastima politike EU. Tek sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u aprilu 2008. Srbija je preuzela obavezu da otpočne usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
