Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Usvojeni zakoni o javnoj svojini i restituciji
|
|
|
|
Objavljeno : 27.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je usvajanjem više zakona 26. septembra ispunila neke od ključnih preporuka Evropske komisije u oblasti reformi koje treba da joj omoguće napredak u evropskim integracijama. Skupština Srbije je 26. septembra donela zakone o javnoj svojini i restituciji i u oblasti pravosuđa zakone o krivičnom i parničnom postupku. Usvajanje tih zakona ključno je za ispunjavanje uslova za dobijanje statusa kandidata, a za građane Srbije posebno je značajno rešavanje pitanje vraćanja oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata, na šta se čekalo više od 10 godina.
Skupština Srbije usvojila je sa 117 glasova vladajuće koalicije i Liberalno-demokratske partije Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojim će biti obeštećeni vlasnici nacionalizovane imovine kroz naturalnu restituciju ili državne obveznice. Protiv zakona glasala su 23 poslanika Saveza vojvođanskih Mađara i Demokratske stranke Srbije.
Prema usvojenom zakonu, imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće ili isplaćena u obveznicama države Srbije, kao i u novcu za isplatu akontacije obštećenja. Zakonom nije predviđena zamenska restitucija oduzete imovine, što je bio jedan od osnovnih zahteva starih vlasnika. Uoči usvajanja zakona Mreža za restituciju je zatražila da predlozi zakona o restituciji i javnoj svojini budu povučeni i najavila da će preduzeti sve pravne mere da spreči primenu tih zakona ukoliko ne budu usvojeni amandmani bivših vlasnika na predloge tih zakona.
U Srbiji se očekuje oko 150.000 zahteva za restituciju. Precizirano je da će predmet vraćanja biti oduzete nepokretnosti, odnosno građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, kao i pokretne stvari i preduzeća. Prema dosadašnjoj evidenciji, potražuje se 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Za novčano obeštećenje vlasnika oduzete imovine početkom 2015. biće emitovane obveznice u evrima u ukupnoj vrednosti od dve milijarde evra, na koje će se obračunavati kamata od 2%. Opšti rok za isplatu obveznica u godišnjim ratama bivšim vlasnicima je 15 godina. Maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno je na 500.000 evra. Ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika biće oko 4,5 milijardi evra, od čega će dve milijarde evra biti u obveznicama.
Predmet restitucije biće imovina koja je oduzeta "revolucionarnim zakonima" posle 9. marta 1945. godine, ali će imovina biti vraćana i žrtavama holokausta na teritoriji Srbije u vreme Drugog svetskog rata. Pravo na povraćaj imovine ili obeštećenje imaće i rehabilitovane osobe i neće biti potrebno da se proces rehabilitacije završi nego da se dokaže da je počeo.
Pravo na povraćaj imovine neće imati pripadnici okupacionih snaga. To zakonsko rešenje je kritikovao Saveza vojvođanskih Mađara jer smatra da se njime potvrđuje princip kolektivne odgovornosti za dešavanja tokom Drugog svetskog rata.
Background Akcionim planom za sticanje statusa kandidata, koji je 29. decembra 2010. godine usvojila Vlada Srbije, prvobitno je bilo planirano da pravni akti u vezi sa javnom svojinom, restitucijom i pravosuđem budu usvojeni do juna 2011.Naknadno je odlučeno da zakon o javnoj svojini bude upućen Vladi u julu, a prethodno je u aprilu formirana radna grupa za izradu nacrta tog zakona. Za izradu zakona o vraćanju oduzeze imovine čekala se ocena Ustavnog suda o rešenju koje je primenjeno na povraćaj crkvene imovine. Sud je 20. aprila ocenio da je taj zakon u skladu sa Ustavom.
Evropska komisija će objaviti 12. oktobra mišljenje o zahtevu Srbije da joj se dodeli status kandidata. Savet ministara EU je 25. oktobra 2010. godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije. Ključna obaveza Srbije zbog koje su više puta odlagani koraci u pridruživanju bilo je hapšenje i izručenje haškog optuženika Ratka Mladića Haškog tribunalu a ona je ispunjena 26. maja 2011. Za mišljenje Komisije biće važni i rezultati dijaloga Beograda i Prištine.
Vlada Srbije je prvobitno podnela a zatim povukla amandman koji je predviđao da se samo strani državljani koji su bili pripadnici okupacionih snaga lišavaju prava na povraćaj imovine. Taj vladin amandman izazvao je najviše polemike među poslanicima tokom rasprave o predlogu zakona prošle nedelje. Tada su Liberalno-demokratska partija i poslanici vladajuće većine iz Lige socijaldemokrata Vojvodine i Socijaldemokratske partije Srbije naveli da bi se usvajanjem tog amandmana omogućilo da se potomcima kvislinških snaga u Srbiji vrati imovina.
Prenošenje imovine Vojvodini
Za Zakon o javnoj svojini, koji utvrđuje tri nivoa vlasništva javne svojine: državu, pokrajinu i lokalnu samoupravu, glasala su 133 poslanika vladajuće većine i opozicione LDP. Protiv tog zakona glasali su Savez vojvođanskih Mađara i Demokratska stranke Srbije. Zakon o javnoj svojini, prema rečima predlagača, treba da omogući definisanje obima javnog sektora u Srbiji i efikasnije upravljanje tom imovinom.
Predviđeno je da se Vojvodini prenese u vlasništvo imovina u koju je ta pokrajina ulagala sredstva, a što je tražila Liga socijaldemokrata Vojvodine. To će omogućiti da se u vlasništvo Vojvodine prenese imovina Novosadskog sajma, preduzeća "Gas" iz Novog Sada, rudnika Kovin, Radio televizije Vojvodine, Petrovardinske tvrđave, kao i Vojvođanske Akademije nauka i umetnosti i legata.
Precizirano je da će državni putevi prvog reda i auto-putevi biti u svojini Republike, dok će Vojvodina imati svojinu nad putevima drugog reda, odnosno putevima koji spajaju gradove između dva okruga unutar pokrajine. Lokalna samouprava biće nadležna da održava ulice, trgove, parkove i opštinske puteve, i biće njihov vlasnik.
Zakon nisu podržali poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, koji su deo vladajuće koalicije, jer nisu usvojeni njihovi amandmani kojima su tražili da deo železničke infrastrukture bude u svojini Vojvodine, kao i čitava kanalska mreža na teritoriji pokrajine.
Vlasništvo nad javnom svojinom koja se potražuje u postupku restitucije, neće moći da se upiše dok ne bude rešen njen status.
Prema jednoj od analiza iz 2005. godine, godišnja šteta od toga što lokalne samouprave ne raspolažu imovinom na svojoj teritoriji je oko 100 miliona evra, ne računajući gubitke zbog nerealizovanih investicija i neotvorenih radnih mesta.
Efikasniji sudski postupci
Najvažnija novina Zakonika o krivičnom postupku je uvođenje tužilačke istrage, dok se Zakonom o parničnom postupku uvodi obaveza suda da na početku postupka, zajedno sa strankama u parnici, odredi rok za završetak suđenja. Ovi zakoni treba da omoguće efikasnije sudske postupke i brže rešavanje predmeta, pošto su dugi sudski postupci i zaostali predmeti jedan od glavnih problema koji opterećuju srpsko pravosuđe.
Zakon o krivičnom postupku predviđa da je, umesto da sud po službenoj dužnosti izvodi dokaze, teret dokazivanja optužbe na tužiocu. Prema rečima predlagača, novi zakonik bi trebalo da doprinese efikasnijem krivičnom postupku. Zakonik predviđa sporazume o svedočenju okrivljenog i sporazum o svedočenju osuđenog, proširena je mogućnost određivanja jemstva, a preciznije su utvrđeni i kriterijumi za izricanje novčane kazne i kazne rada u javnom interesu, kao i njihovo zamenjivanje kaznom zatvora.
Zakon će početi da se primenuje od 1. septembra 2012, s tim što će za krivična dela organizovanog kriminala i ratnog zločina koji se vode pred Specijalnim sudom primena početi od 15. januara 2012. godine.
Prema Zakonu o parničnom postupku, sud i stranke su dužni da se pridržavaju utvrđenog vremenskog okvira za završetak suđenja, a ročište može da se odloži samo zbog izvođenja dokaza ili sprečenosti sudije. U slučaju odlaganja ročišta, sud mora da utvrdi novi rok za sprovodenje postupka.
Zakonom je precizirano da se za pismena obaveštenja osobi koja se ne zatekne na adresi, a koja se moraju lično dostaviti, ostavlja obaveštenje da ga može podići u sudu u roku od 30 dana i istovremeno stavlja na oglasnu tablu suda nakon čega se smatra da je dostavljanje uredno obavljeno.
Uvodi se posebna mesna nadležnost u sporovima za zaštitu potrošača i to prema prebivalištu potrošača, budući da je direktivama EU naložena posebna zaštita potrošača.
U parničnom postupku se rešavaju sporovi iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinsko-pravnih i drugih građansko-pravnih odnosa. Najveći broj svih sudskih postupaka odnosi se na parnične postupke. Zakon o parničnom postupku stupiće na snagu 1. februara 2012.
Stavovi
Mreža za restituciju će preduzeti sve pravne mere da spreči primenu zakona o restituciji i javnoj svojini ukoliko ne budu usvojeni amandmani bivših vlasnika na predloge tih zakona, najavio je 26. septembra koordinator Mreže za restituciju Mile Antić. "Vladi Srbije i svim poslanicima dostavili smo dopis u kojem tražimo da budu povučeni predlozi zakona o restituciji i javnoj svojini jer bi njihovo usvajanje značilo grubu povredu prava bivših vlasnika", rekao je Antić agenciji Beta.
On je istakao da je vlada "na brzinu" pripremila nacrte zakona o obeštećenju bivših vlasnika i javnoj svojini, a potom od Skupštine zatražila da po hitnom postupku usvoji te zakone, pravdajući to međunarodnim obavezama i preporukama Evropske unije. "Evropska unija neće od Srbije tražiti samo da usvoji zakone o restituciji i javnoj svojini, već i da bude omogućena njihova primena, a da pri tom nisu ugrožena ničija prava", rekao je Antić.
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor uputio je 26. septembra otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću uz molbu da ne potpisuje ukaz o proglašenju Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. "Danas usvojeni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju preti da obesmisli sve neše dosadašnje zajedničke napore na postizanju istorijskog pomirenja dva naroda", naveo je Pastor u otvorenom pismu Tadiću.
Pastor je ukazao da se usvojenim Zakonom o restituciji potvrđuje princip kolektivne odgovornosti za dešavanja tokom Drugog svetskog rata. Zakonskim rešenjem su, kako ističe lider SVM, iz procesa restitucije isključeni i oni državljani Srbije, koji su protivno svojoj volji, a prinuđeni da se odazovu vojnom, mobilizacionom pozivu, postali pripadnici okupatorskih snaga. "Isključeni su čak i onda, ako u postupku rehabilitacije pred sudom dokažu svoju nevinost. Prema našem dubokom ubeđenju, citirana odredba Zakona o restituciji predstavlja teško kršenje osnovnih načela Ustava Srbije", ocenio je Pastor.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
