Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbori: Velika obećanja i neizvestan ishod
|
|
|
|
Objavljeno : 14.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji je i zvanično počela predizborna kampanja nakon što su 13. marta raspisani parlamentarni i lokalni izbori za 6. maj. Brojni su pokazatelji da su se stranke brižljivo pripremile za kampanju - već prvog dana nakon raspisivanja izbora grad je oblepljen plakatima, a zakazani su i stranački skupovi na kojima se očekuje predstavljanje programa. Stiče se utisak da je kampanja ranije počela, a da je ovo tek završnica. Ekonomisti smatraju da se od stranaka mogu očekivati pre svega velika nerealna obećanja i udvaranje biračima. Stranke za sada nisu raspoložene da govore o mogućim partnerima nakon izbora, a osim nekoliko mogućnosti koje su stranke unapred odbacile - poput toga da SNS i DS neće zajedno formirati vladu - skoro sve opcije su otvorene. Ove godine prvi put će se primenjivati novi standardi koji bi trebalo da dovedu do toga da skupštinski sastav bolje nego do sada odrazi volju birača - ukidanje blanko ostavki i unapred utvrđene liste za ulazak poslanika u skupštinu. Uvedeno je takođe i polaganje jemstva za trošenje državnog novca u kampanji, kao i kvote za broj žena u skupštini.
Može se očekivati bespoštedna kampanja, tim pre što je, prema istraživanjima javnog mnjenja, razlika između dve najjače stranke - Demokratske stranke i Srpske napredne stranke - dosta mala, da će se mnogi boriti za cenzus i da se svaki procenat podrške može ispostaviti kao odlučujući za ulazak u vladajuću koaliciju.
Ne bi bio prvi put da stranka sa najviše glasova ne uđe u vladu. To se dogodilo Srpskoj radikalnoj stranci 2003, kada je imala podršku 27,6% poslanika u skupštini, oko 10 procentnih poena više od prve sledeće stranke, ali nije ušla u vladu. Slična situacija bila je i 2007. kada je takođe bila najjača.
Od tada su se dogodile dve promene koje se mogu okarakterisati kao ključne - najjača opoziciona stranka danas je Srpska napredna stranka, koja jeste nastala izdvajanjem iz SRS, ali nije kao SRS označena zbog ekstremnog nacionalizma, antievropskog stava i lidera kome se sudi za ratne zločine u Hagu. SNS se predstavlja kao umereno proevropska stranka, samo sa nešto "tvrđim" stavom po pitanju Kosova nego DS.
Druga stvar je stvaranje koalicije između DS-a i SPS-a nakon izbora 2008. godine. Ta koalicija ranije se nije činila prihvatljivom ni mogućom. Nakon celog mandata te vlade deluje potpuno prirodno da se koalicija ponovi. Time su proširene mogućnosti za koalicije.
Uoči otvaranja kampanje 13. marta, funkcioneri vodećih stranaka u Srbiji se nisu izjašnjavali o koalicionim partnerima. Gostujući na B02 sa predstavnicima drugih stranaka, potpredsednik DS Dušan Petrović je kazao je da u red potencijalnih partnera ulaze sve stranke koje su "spremne da na principima politike DS-a formiraju vladu", ali i ponovio da DS neće ući u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije (DSS), naprednjacima i Srpskom radikalnom strankom.
Lider SNS-a Tomislav Nikolić takođe je odbacio mogućnost te koalicije, ali je kao jedini razlog naveo da onda u opoziciji ne bi bilo velike stranke.
DS u prednosti po koalicionom potencijalu
Stav sociologa Vladimira Goatija je da DS i dalje ima veći koalicioni potencijal od SNS i da će to presuditi da ona i uđe u vlast, uprkos tome što će SNS verovatno imati najveći broj glasova birača.
"Te dve 'mega stranke' (DS i SNS) verovatno će uspeti da pokupe i do 70% mandata, dok će ostale manje stranke verovatno biti bliže cifri od pet nego deset izbornih poena. Ostaje problem posle izbora ko će imati veću šansu da privuče neke od tih manjih stranaka da formiraju koaliciju. Mislim da je tu potencijal DS, kao i 2008. godine, znato veći", rekao je on agenciji Beta.
Procenivši da će SNS verovatno imati veću podršku glasača od DS, Goati je podsetio da su ljudi koji vode tu stranku i na prošlim izborima osvojili više glasova od Demokratske stranke (DS), pa ipak nisu uspeli da sastave Vladu Srbije.
Background Parlamentarne izbore raspisao je predsednik Srbije Boris Tadić 13. marta, a istog dana raspisani su i lokalni i pokrajinski izbori. Svi će se održati 6. maja.
Na ovim izborima prvi put će biti primenjeni novi propisi, a neki od njih su bili uslov za napredak Srbije ka EU. To je, pre svega, zakonska zabrana takozvanih blanko ostavki, koje su strankama omogućavale da u slučaju sukoba sa nekim od poslanika postave drugog člana parlamenta. Blanko ostavke nisu bile aktivirane tokom prethodnih godina, ali je uvek ipak postojala mogućnost da se aktiviraju.
Pored toga, stranke će morati da u skupštinu imenuju ljude koji su bili na izbornim listama, od prvog ka poslednjem, što do sada nije bio slučaj, a prvi put će morati da polažu izborno jemstvo za korišćenje sredstava iz budžeta za kampanju, što znači da će morati da vrate novac ukoliko ne osvoje jedan odsto glasova, odnosno 0,2% za manjinske stranke. Uvedene su i kvote za žene - pa svaki treći kandidat mora biti žena.
Na predstojećim izborima prvi put od uvođenja višestranačkog sistema biće korišćen jedinstven birački spisak kao elektronska baza podataka. Birači će moći da glasaju na parlamentarnim i predsedničkim izborima i po mestu boravišta u zemlji, a ne samo prema mestu prebivališta.
Stranke imaju rok do 21. aprila da podnesu izborne liste. Stranke i koalicije će na glasačkim listićima biti poređane po redosledu proglašenja izborne liste.
Za finansiranje troškova izborne kampanje iz državnog budžeta biće izdvojeno 844 miliona dinara (7,5 miliona evra), od čega će 20%, odnosno 168 miliona dinara (1,5 miliona evra), dobiti izborne liste koje se prijave za trošenje javnih sredstava, a ostatak će biti raspodeljen političkim grupacijama koje uđu u skupštinu.
Organizovanje i sprovođenje izbora, kako je predviđeno budžetom za 2012, koštaće 1,1 milijardu dinara, a deo tih sredstava namenjen je za naknade članovima RIK-a i biračkih odbora.
Goati je rekao da će naprednjaci, zbog suprotstavljenog stava oko nastavka evropskih integracija, imati veliki problem da uđu u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije, dok je saradnja sa Srpskom radikalnom strankom praktično nemoguća. Prema njegovoj proceni, DS ima znatno veći koalicioni potencijal jer može da sarađuje i sa Socijalističkom partijom Srbije i sa Ujedinjenim regionima Srbije, kao i sa Liberalno-demokratskom partijom, iako je ta stranka nastala nakon rascepa unutar DS-a.
On je ocenio da će vladajuća politička grupacija i nakon izbora, u manje-više neizmenjenom obliku, ostati na vlasti i u naredne četiri godine.
Govoreći o temama koje će stranke kandidovati u predizbornoj kampanji, Goati je ocenio da će opozicija insistirati na lošem životu građana u protekle četiri godine, dok će vlast pokušati da nametne priču o kandidaturi za Evropsku uniju ili o uspešnim poslovima poput proizvodnje automobila sa Fijatom.
Prema ranijim procenama stručnjaka, status kandidata neće vladajućim strankama doneti dodatnu podršku. S druge strane, da nije bio dodeljen, to bi se na DS negativno odrazilo. U javnosti se kao najznačajniji neuspesi vlade navode visoka nezaposlenost od preko 20%, široko rasprostranjena korupcija, zaduživanje države i spor put ka EU.
Besprizorno kršenje javnih funkcija u kampanji
Treba očekivati dinamičnu kampanju, bez visokih moralnih standarda, ocenio je direktor agencije za odnose s javnošću "Pragma" Cvijetin Milivojević. Kako je rekao Beti, u svetu ne postoji čista kampanja, a zadatak je nadležnih institucija da kažnjavaju stranke u slučaju kršenja propisa. Ukazao je i da se treba više baviti suštinskim stvarima, poput zloupotrebe javnih funkcija zarad promocije, nego čisto tehničkim stvarima.
Komentarišući pojavu nepotpisanih plakata po gradovima, na kojima se kritikuju politički i državni prvaci, on je rekao da će biti veoma teško da nadležne institucije kazne počinioce. "Ako bi tela koja su zadužena za kontrolu izborne etike pokušala da kažnjavaju, pa izvukla iz konteksta ove plakate, onda bi svako mogao da postavi pitanje: 'A šta je bilo s nekim drugim plakatima'", rekao je Milivojević.
On je naveo da je u poslednja tri meseca Beograd bio tri puta oblepljen nepotpisanim plakatima na kojima se ruže politički protivnici a za koje samo može da se pretpostavi da su ih kreirali Srpska napredna stranka, Demokratska stranka ili Srpska radikalna stranka.
"Agencija za borbu protiv korupcije se bavi perifernim stvarima, odnosno da li je zalepljen regularan plakat u nekoj ulici u Šapcu, pa tuže Tomislava Nikolića i prave od njega neku vrstu žrtve", rekao je Milivojević i dodao da postoje mnogo veći problemi kojima bi agencija trebalo da se bavi.
On je ocenio da vlast "besprizorno zloupotrebljava državne funkcije" za promociju sopstvenih političkih stranaka, i kao primer naveo Mlađana Dinkića koji se, iako je sada samo jedan od 250 poslanika, neprestano pojavljuje zajedno s predsednikom Srbije na promociji Fijatovog automobila u Ženevi ili na otvaranju novih fabrika. "To je mnogo veće i ozbiljnije, suštastvenije kršenje izbornih pravila od ovoga što je pro forme vidljivo, odnosno da li je neko zalepio plakat u Šapcu, Sremskoj Mitrovici ili Babušnici. Nijedna od velikih stranaka nije nevina u toj priči a Agencija ne može i neće stati na put tome", rekao je Milivojević.
On je, međutim, ocenio da to nije toliko strašno jer Srbija definitivno nije jedina zemlja u kojoj se sprovodi negativna kampanja i u kojoj se, u predizbornom periodu, laže i kleveće.
Slaba privreda i velike laži
Kada je reč o ekonomiji, koja je najveći problem građana Srbije, ekonomisti su ocenili da od stranaka ne treba očekivati da ponude promene i realne i suvisle predloge.
Prema oceni Vladimira Gligorova, većina stranaka nema smelosti i znanja da ponudi promene. "Nije nepoznanica šta će biti glavne teme u predizbornim kampanjama, već hoće li se i dalje ekonomskim i socijalnim temama prilaziti sa spiskom želja i udvaranjem posebnim interesima. To dosta zavisi i od pritiska koji će na partije i njihove lidere napraviti javnost", rekao je Gligorov agenciji Beta.
Glasači, kako je istakao, treba da zahtevaju da se politički lideri izjasne koje konkretne mere će sprovoditi kako bi realizovali programe koje kandiduju na izborima. "Ako se izuzmu neminovne međusobne kritike i polemike, ekonomske teme će svakako biti najvažnije u predizbornoj kampanji, bar kada je reč o onome što očekuje javnost. Međutim, tek treba videti hoće li partije uglavnom iznositi ciljeve kojima teže - bolji život, socijalna prvda, posao za sve - ili će ih javnost naterati da kažu kako nameravaju sve to da postignu", rekao je Gligorov.
Do sada su, prema njegovim rečima, ekonomski programi političkih stranaka uglavnom bili skup ciljeva, obećanja i parcijalnih konkretnih mere koje su usmerene na pridobijanje glasova pojedinih socijalnih grupa.
"Promene su potrebne manje-više u svemu jer postoje brojni problemi u Srbiji - nezaposlenost, zaduženost, siromaštvo, nejednakost, bezperpsektivnost, o korupciji i nepravdama i da se ne govori", rekao je Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Nema zemlje Dembelije
Profesor ekonomije Miroslav Prokopijević izjavio je da sve stranke nude etatističke programe u kojima pare odnekud dolaze a država radi sve i šalje biračima poruku "samo se vi opustite, a mi ćemo sve da završimo i vi ćete super da živite". "Takva ekonomija, naravno, nije moguća i ne može da funkcioniše i samo proizvodi siromaštvo a ne blagostanje, ali ako se sve stranke zalažu za sličan program to bi moglo da znači da je to želja prosečnog birača", rekao je Prokopijević agenciji Beta.
Prokopijević je naveo da je veoma zanimljivo to što se stranke pred izbore razlikuju po pitanjima unutrašnje i spoljne politika, dok razlike po pitanju ekonomije praktično i nema.
Dodao je da u izbornoj kampanji ne očekuje ponudu realnih i ostvarivih predloga, ali da će biti mnogo "igrarija sa raznim brojkama".
"Stranke se igraju raznim brojkama, jedni najavljuju 100 milijardi evra i spajanje centralne Srbije kanalom sa Grčkom, drugi da će neki magnat uložiti silne pare u energetiku, treći da će doći još nekoliko automobilskih kompanija... Pretpostavljam da birač zna da su to šale koje nemaju nikakvu težinu i da se to radi po sistemu 'šta zna dete šta je 100 kilograma ili 100 milijardi evra'", rekao je Prokopijević.
Autor: S.V. i Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
