Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Hiljade ljudi bez dokumenata u Srbiji
|
|
|
Objavljeno : 20.03.2012. |
|
|
|
|
|
|
U Srbiji ima više od 30.000 osoba koje nemaju lična dokumenta i zbog toga ne mogu da ostvare osnovna ljudska prava, rečeno je 20. marta na predstavljanju izveštaja zaštitnika građana o pravno nevidljivim osobama u Srbiji. Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da u Srbiji 6.000 ljudi nije ni upisano u matične knjige, što je preduslov za dobijanje dokumenata i učešće u društvu. U Izveštaju o položaju pravno nevidljivih navodi se da je potrebno promeniti propise i praksu državnih organa kako bi "nevidljivi" lakše dobijali dokumenta. Ističe se, takođe, da je neophodno napraviti dobru procenu broja ljudi bez dokumenata, budući da to do sada nije učinjeno.
Janković je naveo da većinu "nevidljivih" čine Romi, ali da među njima ima i raseljenih lica koja su bez dokument što znači dai ne mogu da ostvaruju svoja prava.
"Oni mogu biti žrtve trgovine ljudima, mogu jednog dana biti ljudi sa one strane zakona. Oni nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, ne mogu da nađu posao i nemaju pravo glasa, što danas za političare može biti zanimljiva činjenica", rekao je Janković.
Kako se navodi u izveštaju ombudsmana, reč je o ljudima koji ili nisu upisani u matične knjige ili su dokumenta uništena ili nestala.
Jedini način da se utvrdi njihov broj je da se od njih direktno traži informacija da li su u matične knjige upisani oni ili njihova deca. Iako su razmere problema velike, do sada nije sprovedena procena broja ljudi bez dokumenata na državnom nivou. Prilika za to mogao je biti popis 2011, ali to, kako se ističe u izveštaju, nije učinjeno.
Ombudsman je rekao da je Vladi Srbije početkom 2012. godine podneo inicijativu za promene Zakona o vanparničnom postupku, kako bi se onima koji nemaju potrebne isprave za upis u matičnu knjigu omogućilo da pred sudom uz sve raspoložive dokaze dokazuju svoj status i dobiju pravo na upis u matičnu knjigu. Kako se navodi u izveštaju, podnet je i nacrt izmena koji su izradili stručnjaci nevladinih organizacija Praksis (Praxis) i Centra za unapređenje pravnih studija. Nacrt je prosleđen Skupštini Srbije.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić-Dejanović je, međutim, na skupu u Narodnoj skupštini istakla da je ta incijativa došla u skupštinu u predizborno vreme i da se nada da će, ako ne ovaj saziv skupštine, onda sigurno sledeći kao prioritet odrediti izmenu tog zakona.
U Izveštaju ombudsmana se navodi da je ova institucija ukazivala i ranije na potrebu da se izmene propisi, ali da Ministarstvo pravde, koje je prema akcionom planu za poboljšanje položaja Roma bilo zaduženo da izradi propise, nije reagovalo.
Istaknuto je i da je Ministarstvo za državnu upravu, tokom rasprave države i civilnog društva o načinu rešavanja ovog problema, zauzelo stav da je za rešavanje problema "pravno nevidljivih" dovoljna bolja primena postojećih propisa. U tu svrhu su, kako je rekao, izneti i podaci da su u 2009. u naknadnom upisu u matične knjige upisane 9.573 osobe od 9.876 koliko je podnelo zahtev, a 2010. godine 7.996 od 9.172 zahteva.
Međutim, kako se ističe u ombudsmanovom izveštaju, time nije unapređen položaj osoba sa takozvanim "nerešivim problemima", koji nastaju kada nema dokaza o rođenju, a propisi Srbije ne omogućavaju da se rođenje utvrdi ni u upravnom ni u sudskom postupku.
U izveštaju se ističe i problem dece čiji roditelji nemaju izvode iz matičnih knjiga zato što su, na primer, raseljeni sa Kosova a izvornici su uništeni, pa ne mogu da upišu ni decu.
Pored toga, reč je o osobama koje su često veoma lošeg socijalnog i ekonomskog statusa. Ministarstvo za državnu upravu pokrenulo je inicijativu za promenu zakona, pa su oni oslobođeni plaćanja taksi. Međutim, i dalje imaju troškove za naknadni upis, na primer za put do mesta u koje su izmeštene matične knjige u slučaju osoba koje su sa Kosova.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da MUP preduzima konkretne mere kako bi se postupak izdavanja ličnog dokumenta tim osobama obavio na brz, pojednostavljen i efikasan način. On je rekao da MUP po ubrzanoj proceduri rešava zahteve za prijem u državljanstvo, ali je istakao da veliki problem predstavlja kada osoba nije upisana ni u matičnu knjigu rođenih.
Visoki komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg istakao je da u rešavanju problema "pravno nevidljivih" lica veliku pomoć može da pruži parlament i ocenio da je neophodno što pre olakšati birokratsku proceduru i omogućiti "pravno nevidljivim" osobama da dobiju osnovna identifikaciona dokumenta. Kao uzroke pojave "pravno nevidljivih" lica Hamarberg je naveo raspad država, prisilnu migraciju i siromaštvo, a kao najveći uzrok naveo je nepostojanje interesovanja društva za tu pojavu.
Ministar za ljudska i manjinska prava, držvanu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kazao je da iz budžeta izdvojeno četiri miliona dinara za pilot projekat čiji je cilj identifikacija i pružanje besplatne pravne pomoći za sve koji imaju problem sa dobijanjem dokumenata. On je naveo da je Zakonom o matičnim knjigama iz 2009. pojednostavljena procedura upisa u matičnu knjigu, a da je svaki postupak rešavanja problema "pravno nevidljivih" oslobođen plaćanja bilo kakve administrativne takse.
Marković je najavio i da će uskoro biti potpisan sporazum o razumevanju Ministarstva za ljudska i manjinska prava, zaštitinika građana i UNHCR-a za pružanje pomoći Romima za naknadni upis činjenice rođenja.
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović rekla je da će se izmenama Zakona o vanparničnom postpuku omogućiti "Pravno nevidljivim" licima pristup sudu i pravdi i da će time na konkretan način država doprineti ostvarenju ravnopravnosti u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) rekao je da svi imaju pravo da budu tretirani kao punopravni članovi društva koji mogu da ostvaruju sva svoja prava.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Wikimedia Commons
Povezani sadržaj
|
|
|