Ove godine Evropska unija obeležava svoj dan, 9. maj, suočena sa mnogim izazovima, poput dužničke krize, ali i sa odlučnošću da očuva tekovine i vrednosti koje je godinama gradila, bilo da je reč o zoni evra ili šengenskom prostoru. Dužnička kriza, pitanje migracija ili sve starijeg stanovništva pokrenuli su mnoga pitanja u EU, pa i odnosa i uloge Unije i članica. Dan Evrope je upravo prilika da se podseti dokle je Unija stigla od prvih koraka načinjenih 1950-tih godina i zašto je nastala, a taj dan će biti obeležen i u EU i Srbiji aktivnostima i manifestacijama čiji je cilj da građanima približi koncept Unije.

Danom Evrope se obeležava godišnjica objavljivanja Šumanove deklaracije koja je bila prvi korak u stvaranju današnje Evropske unije. Ove godine se navršava 62 godine od kada je tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske Rober Suman (Robert Schuman) 9. maja 1950, samo 5 godina nakon završetka Drugog svetskog rata u Evropi, predstavio predlog stvaranja zajedničke, nadnacionalne organizacije u Evropi.

Šuman je predložio da evropske zemlje, dojučerašnji neprijatelji, uspostave zajedničku organizaciju kojoj će se poveriti upravljanje proizvodnjom uglja i čelika, strateškim sirovinama ključnim za vojnu moć. On je osnivanje zajednice za ugalj i čelik u deklaraciji nazvao prvim korakom ka evropskoj federaciji, koja je neophodna za održanje mira.

Godinu dana kasnije, 18. aprila 1951. godine potpisan je Pariski ugovor, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik. Potpisalo ga je šest zemalja, začetnica evropskih integracija - Belgija, Savezna Republika Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija. Ugovor kojim je osnovana zajednica na 50 godina stupio je na snagu 23. jula 1952. godine.

Približavanje evropskih zemalja nastavljeno je u narednim decenijama da bi se danas postigao visok nivo ekonomske i političke usklađenosti i saradnje zemalja clanica. Vremenom su se toj zajednici pridružile i druge evropske zemlje, prvo u Zapadnoj Evropi, a pad Berlinskog zida 1989. godine omogućio je širenje i na istok kontinenta. Sve zemlje su na tom putu morale da ispune političke i ekonomske kriterijume, pa je proces pridruživanja trajao više godina.

Evropska unija osnovana je 1992. godine Ugovorom iz Mastrihta. U tom trenutku, nakon tri proširenja, ujedinjena Evropa imala je 15 članica. Prilikom proširenja 2004. Uniji je pristupilo osam zemalja iz istočne Evrope i Kipar i Malta, a 2008. Rumunija i Bugarska. EU danas ima ukupno 27 članica, a uskoro će joj će se pridružiti još jedna zemlja - Hrvatska, čiji ulazak u EU se očekuje 1. jula 2013.

Jedna od politika Unije je i proširenje i, iako se govori o zamoru od proširenja u Uniji i uticaju krize, taj proces koji sada obuhvata zemlje Zapadnog Balkana se nastavlja.

Srbija je počektom marta dobila status kandidata i nada se otvaranju pregovora za članstvo do kraja godine, ako ispuni neophodne uslove koji podrazumevaju unapređenje odnosa sa Prištinom i nastavak reformi. Crna Gora u junu očekuje odluku o pokretanju pregovora o članstvu, dok Albanija još pokušava da ispuni uslove za dobijanje statusa kandidata, a Bosna i Hercegovina za podnošenje zahteva za članstvo. Makedonija još čeka na rešavanje spora oko imena sa Grčkom da bi mogla da napreduje u integracijama.

Izgradnja i integracija Evrope je dugoročan proces koji traje decenijama i ta organizacija se stalno razvija. Lisabonskim ugovorom koji je stupio na snagu 2009. reformisane su institucije EU, što bi trebalo da joj omogući lakše odlučivanje i zajedničko predstavljanje i time veću političku težinu u svetu.

Tokom proteklih godinu dana Evropa se suočila sa mnogim izazovima, poput niza narodnih pobuna u arapskim zemljama prošlog proleća, rata u Libiji, produbljavanja dužničke krize i nepovrenja tržišta, socijalnog nezadovoljstva i priliva migranata.

To je otvorilo pitanje spoljnoplitičke uloge EU, reforme šengenskih propisa, potrebe za uvođenjem veće budžetske dicipline i pomoći prezaduženim članicama, pa i opstanka evro zone. U rešavanju nekih pitanja inicijativu su preuzimale članice, poput Nemačke i Francuske u vezi sa bužetskom diciplinom, zbog čeka su stizale kritike iz institucija EU, kojr su smatrale da su u nekim slučajevima zanemarene.

EU danas ima novi ugovor kojim se članice obavezuju na budžetsku disciplinu, a na zahtev više članica, suočenih sa prilivom imigranata, predložena je i reforma šengenskih propisa koja određuju uslove pod kojima će članice moći da privremeno uvedu kontrole na unutrašnjih granicama.

Različite aktivnosti povodom Dana Evrope

Širom Evrope, pa i u Srbiji, biće povodom Dana Evrope organizovane aktivnosti i svečanosti čiji je cilj da se koncept Evrope približi građanima i da se narodima omogući da se bolje upoznaju i približe. U Srbiji će Dan Evrope obeležiti Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i EU info centar.

EPuS će organizovati razgovor sa građanima i deliti informativne publikacije u osam gradova Srbije - na beogradskom Cvetnom trgu, u Lazarevcu, Subotici, Boru, Ćupriji, Inđiji, Leskovcu i Požarevcu. Dan uoči Dana Evrope, 8. maja, EPuS je u kafani "Ima dana" u centru Beograda organizovao diskusiju o evropskim integracijama, politici, demokratiji, održivom razvoju, identitetu, kulturi, umetnosti i bezbednosti.

EU info centar organizuje Dane Evrope od 8. do 21. maja, a u okviru njih predviđene su projekcije filmova, debate, razgovori sa građanima, radionice i obrazovne aktivnosti.

Na sam Dan Evrope planirane su igre u sklopu takozvanog EU poligona za sportske igre u Sremskoj Mitrovici i prijem u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, dok je za 10. maj u Beogradu predviđena Debata o Evropskom dnevniku, priručniku o EU koji koriste školarci u zemljama članicama EU, ali i u Srbiji.

EU info centar će 11. maja u Beogradu deliti letke i cegere za kupovinu starijim građanima, održaće se obuka za penzionere o korišćenju interneta i računara, a biće otvorena i izložba "Zlatno doba". Pored toga, do kraja maja će se u beogradskom Domu omladine održati Festival evropskog filma u saradnji sa ambasadama i kulturnim centrima zemalja članica, kao i obrazovno-zabavni program na temu vrednosti EU poput tolerancije.

U sedištu većine evropskih institucija - Briselu - održaće se ceremonija povodom Dana Evrope u gradskoj skupštini, dok će se u Evropskom parlamentu održati 15. konferencija WDR Evropaforum (Europaforum) koja okuplja evropske lidere i predstavnike medija.

Konferencija će se održati i u Firenci u organizaciji Evropskog univerzitetskog instituta (EUI), institucije za istraživanje i postdiplomske studije koju su osnovale države članice EU. Taj dvodnevni skup o prilikama u Uniji (State of the Union) otvoriće premijer Italije Mario Monti i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso), a na njemu će učestvovati predstavnici Evropske komisije, čelnici kompanija i akademski stručnjaci. Osnovne teme su ekonomsko uređenje Evrope u doba ekonomske krize, položaj Evropske unije u globalizovanom svetu u kojem su nove sile u usponu i energetska politika EU.

Fondacija za digitalizovano evropsko kulturno nasleđe Europeana organizuje skup za podizanje svesti (Europeana Awareneš Event) pod nazivom "Kultura za digitalne inovacije". Skup će se u saradnji sa Evropskom komisijom i danskim predsedništvom EU održati u Briselu, a namenjen je ministrima obrazovanja, omladine i kulture EU, čelnicima organizacija posvećenim istoriji EU i predstavnicima kreativnih zanimanja.

Skupovi i proslave biće organizovane i širom EU, a samo evropski komesari prisustvovaće događajima u Rimu, Viljnusu, Sofiji, Beču, Geteborgu, Pragu i Kopenhagenu.

Potpredsednica Evropske komisije Vivijan Reding će pokrenuti do sada najveće konsultacije javnosti u istoriji EU, čiji je cilj da se prikupe mišljenja građana o njihovim pravima i budućnosti Evrope.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dan Evrope: Ujedinjena Evropa kao put ka miru