Srbiji preti kriza javnog duga koji je krajem 2011. premašio zakonsku granicu od 45% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a do kraja godine mogao bi da dostigne 55%, upozorio je 30. maja Fiskalni savet Srbije. Preporuka ovog tela je da se pokrenu hitne mere uštede, poput povećanja poreza i zamrzavanja plata i penzija, uz zaštitu najugroženijih slojeva stanovništva. Ukoliko se to ne učini, Srbiji preti dužnička kriza, koja sa sobom nosi veći pad standarda od programiranih mera štednje, tvrde u Savetu, uz napomenu da je program koji predlažu mnogo blaži od onog koji su primenile neke druge zemlje, poput Rumunije. Takođe, procena je Saveta da bi građani uz te mere od 2016. bolje živeli.
Javni dug Srbije trenutno je 50% BDP i nastaviće da raste, navedeno je u izveštaju koji je Fiskalni savet predstavio na konferenciji za novinare.
Glavni pokretač rasta javnog duga je fiskalni deficit koji će, kako je istaknuto, u 2012. godini biti znatno veći od planiranih 152 milijarde dinara, jer je već u prvom kvartalu granicu premašio za oko 30 milijardi dinara. Procena Fiskalnog saveta je da će, ako se ništa ne preduzme, do kraja godine fiskalni deficit biti veći od dovoljenog za oko 50 do 60 milijardi dinara, tako da bi na kraju 2012. iznosio 200 milijardi dinara. Budžetski deficit bi u tom slučaju umesto 4,25 iznosio 6,2% BDP-a, a javni dug na kraju godine 55% BDP-a.
To bi, kako se navodi u prezentaciji Fiskalnog saveta, moglo da dovede već ove godine do krize javnog duga, što sa sobom povlači nekontrolisan pad dinara, inflaciju, pad zaposlenosti i znatan pad standarda. Nepovoljna okolnost je to što će umesto planiranog rasta BDP-a u Srbiji od 1,5% u 2012. najverovatnije doći do stagnacije, a u slučaju produbljivanja krize u Evropskoj uniji i do pada BDP-a, ukazao je Fiskalni savet.
Nova vlada će morati da sprovede oštre mere za smanjenje deficita u 2012. kao i u 2013. godini, predložio je Fiskalni savet.
Ocena tog nezavisnog tela je da je za kratkročnu održivost javnih finansija i izbegavanje krize javnog duga neophodno da se sadašnji fiskalni deficit u 2013. godini smanji sa 6,2 na 3% BDP-a, odnosno za oko milijardu evra.
Za sređivanje javnih finansija potrebne su uštede od jedne milijarde evra u 2012. i 2013. godini i dodatnih 1,1 ili 1,2 u 2014. i 2015. godini, sa krajnjim ciljem da deficita u 2016. ne bude. Predložene mere za ovu i narednu godinu predviđaju 700 miliona uštede u budžetu smanjenjem potrošnje i 300 miliona prihoda, koji bi bilo ostvareni poreskom reformom. "Time bi postigli veliki cilj, a to je da u 2016. imamo izbalansiran budžet, odnosno nula deficit", rekao je predsednik Saveta Pavle Petrović, dodajući da bi dug bio još uvek veliki, ali da bi bio na opadajućoj putanji.
Uz primenu kratkorocnih i srednjeročnih mera uštede, sređivanje javnih finansija i reformi subvencija, javnog sektora i drugih oblasti u periodu od 2014. do 2016, javni dug bi se 2017. ili 2018. mogao vratiti u propisane okvire na ispod 45%. Takođe, time bi se, prema mišljenju Saveta, izbegla kriza koja sa sobom nosi još veći pad standarda od mera ušteda.
Zamrzavanje plata, PDV 22%
Kratkoročne mere za smanjenje budžetskog deficita mogle bi da budu, kako je predloženo, zamrzavanje penzija i plata u oktobru čime bi se uštedelo 300 miliona evra, kao i poreska reforma koja uključuje povećanje PDV-a na 22% ili nešto manje povećanje od 20% uz smanjenje penzija i plata za 5-6%. Bez zamrzavanja plata i penzija, PDV bi se morao povećati na 25-27%, što je, po oceni Fiskalnog saveta, "nepoželjno i neodrživo".
Predsednik Fiskalnog saveta ocenio je da je program ostrih mera koje je predložilo to telo "blag u odnosu na ono što se desilo u Letoniji i Rumuniji, gde su morali i da smanjuju plate".
Penzije u Srbiji, kako je navedeno u izveštaju, iznose 14% vrednosti bruto domaćeg proizvoda, što je na samom vrhu u evropskim zemljama, iza Italije, ali ispred drugih evropskih zemalja, uključujući i bogatije zemlje poput Francuske (više od 13%), ali i siromašnije poput Rumunije i Bugarske (između 7 i 8%). Takođe, u Srbiji su plate u javnom sektoru veće nego u privredi.
To bi prema stavu Saveta trebalo da bude praćeno smanjenjem poreza i doprinosa sa 64 dinara za 100 isplaćenih dinara na 54 za prosečnog radnika, i 45 za minimalac.
Fiskalni savet kao meru uštede predlaže i vraćanje finansiranja lokalnih samuoprava na način kakav je bio pre izmena Zakona o finansiranju lokalnih samuoprava, odnosno da državni i lokalni budžeti dele po pola poreza zarade, umesto sadašnjih 20 prema 80 odsto. Time bi se, prema rečima predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, uštedelo do 150 miliona evra.
Dodatne uštede bi trebalo da se ostvare smanjenjem određenih subvencija, kao i smanjenjem broja državnih agencija, uključivanjem vanbudžetskih fondova, odnosno sopstvenih prihoda državnih tela, u budžet, uštedama na javnim nabavkama i boljom naplatom poreza.
Petrović je istakao da je fiskalna konsolidacija neophodna i zbog toga što će Srbija u ovoj godini morati da se zaduži za dodatne 2,5 milijarde evra kako bi finansirala deficit i dospele glavnice za dosadašnje zaduživanje. "Pitanje je ako se ne preduzmo mere odmah da li će Srbija biti u stanju da se zaduži toliko i po kojoj ceni", rekao je Petrović.
Bolji život od 2016.
Fiskalni savet smatra da su uštede najbolji put ka privrednom rastu, pa time i podizanju standarda građana, budući da se time smanjuju premijer rizika i kamatna stopa za privredu i stanovništvo, kao i da su empirijske analize pokazale da manja javna potrošnja vodi ka većem privrednom rastu.
Članovi Saveta su u isto vreme naglasili da su veće javne investicije u infrastrukturu kratkoročno gledano najbolji podsticaj za privlačenje investicija.
Navodi se takođe da je početno privremeno pogoršanje situacije za građane neizbežno, budući da bi kriza donela još veći pad standarda. Ti gubici bi se nadoknadili 2014. ili 2015. godine, a situacija bi 2016. godine bila bolja nego sada.
Do tada su potrebne mere socijalne zaštite, poput pomoći domaćinstvima u zavisnosti od materijalne situacije, uspostavljanje fonda za jednokratnu pomoć ugroženima, ali i neselektivna borba protiv korupcije.
Prema Petrovićevim recima, nakon kratkoročnih mera slede dugoročne mere koje je potrebno poreduzeti za trajno izlečenje javnih finansija, što bi omogućilo jači privredni rast. Među sadašnjim problemima Srbije koje treba menjati su veliki javni sektor sa 440.000 zaposlenih, što treba smanjiti za oko 5% na srednji rok, kao i rani odlazak u penziju.
Stavovi
Saradnik beogradskog Ekonomskog instituta Stojan Stamenković je ocenio da je zbog velikog budžetskog deficita neophodno zamrzavanje plata i penzija.
"Nova vlada treba da napravi računicu da li bi bilo izvodljivo selektivno zamrazavanje plata i penzija, odnosno da se od te mere izuzmu penzioneri i budžetski korisnici koji imaju najniža primanja", rekao je Stamenković. Među prvim merama nove vlade, kako je predložio, trebalo bi da bude i reforma poreskog sistema, kako bi se istovremeno sa smanjenjem rashoda povećali budžetski prihodi.
Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec ocenio je da je zamrzavanje plata i penzija kratkoročna mera kojaće dati rezultat samo uz druge neophodne reforme, poput reforme poreskog sistema, a predložio je uvođenje sintetičkog poreza na dohodak, odnosno jedan sveobuhvatni porez za sva primanja.
"Srbiji je pre svega potreba reforma države i nova vlada moraće da donosi državotvorne, a ne politikantske odluke", ocenio je profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec. On je ukazao da Srbija ima preglomaznu administraciju koju ne može da finansira nejaka privreda.
Prodekan Beogradske bankarske akademije Mališa Djukić ocenio je da bi Srbija na međunarodnom tržištu mogla da se zadužuje emitovanjem evroobveznica uz kamatu između šest i sedam procenata godišnje, ali samo u slučaju da se finansije dodatno ne pogoršaju.
"Investitori, odnosno strani investicioni fondovi, odlučivaće o nivou prinosa koji su spremni da prihvate u zavisnosti od procene rizika", rekao je on.
EurActiv Srbija
Fiskalni savet: Ili štednja ili dužnička kriza 
