Srednjoškolci u Srbiji manje od evropskog proseka koriste alkohol, cigarete i nelegalne droge, pokazalo je istraživanje ESPAD u 37 evropskih zemalja. Izuzetak su tablete za smirenje bez recepta, gde je Srbija iznad proseka, kao i povremeno opijanje, po čemu srpski srednjoškolci nisu ništa bolji od evropskog proseka. Sudeći po rezultatima istraživanja, Češka ima najveće probleme sa alkoholizmom među srednjoškolcima, kao i sa pušenjem cigareta i marihuane, dok su lekovi za smirenje najrasprostranjeniji u Poljskoj, a inhalanti, takozvano "duvanje", u Hrvatskoj.

Istraživanje se sprovodi od 1995. godine, ali se ne mogu izvesti trendovi koji bi važili za sve kategorije psihoaktivnih supstanci i za sve zemlje. Istraživanje se sprovodi u okviru Projekta istraživanja o korišćenju alkohola i drugih droga u evropskim školama (ESPAD).

Tako je prošle godine 54% učenika 36 zemalja rođenih 1995. godine reklo da je najmanje jedanput probalo cigarete, dok je 28% njih navelo da ih je koristilo u prethodnih 30 dana, a 2% učenika su pušila najmanje paklu dnevno u prethodnih mesec dana. Visoka procenat srednjoškolaca koji su pušili najmanje jednom za mesec dana beleži se u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Francuskoj, Letoniji, Monaku i Sloveniji - oko 40%, a nizak u Albaniji, na Islandu, u Crnoj Gori i Norveškoj (oko 12%).

U Srbiji je 20% njih pušilo jednom u mesec dana. Utvrđeno je da je pušenje rasprostranjenije u zemljama u kojima su učenici ocenili da je do cigareta lako doći.

U zemljama koje su u istraživanjima učestvovale od prvog talasa istraživanja - 1995 - zabeležen je pad korišćenja duvana od 7 procentnih poena između 1999. i 2007, a situacija je od tada nepromenjena.

Istraživanje je pokazalo da je 57% srednjoškolaca u Evropi koristilo alkohol najmanje jedanput tokom mesec dana koji su prethodili istraživanju. Po tom pokazatelju Srbija je ispod proseka, sa 52%. Konzumiranje alkohola jednom mesečno najrasprostranjenije je u Češkoj - 79%, a i u Danskoj je više od 75%, Sa druge strane, najmanji procenat srednjoškolaca konzumira alkohol na Islandu - 17% i u Albaniji - 32%.

U ovom pogledu ne postoji pravilo, osim da su u nordijskim zemljama s izuzetkom spomenute Danske i balkanskim zemljama stope relativno niske, znatno ispod proseka od 57%. Međutim, među učenicima koji su pili, količine u nordijskim zemljama su dosta visoke, čak tri puta više nego u Albaniji, Moldaviji, Crnoj Gori i Rumuniji. Devojčice su u principu pile manje količine od dečaka.

Podatak koji pogoršava sliku o Srbiji je da se u tom periodu 36% 16-godišnjaka opilo najmanje jedanput, što znači da su popili najmanje pet pića u jednoj prilici - na primer ukupno 2,5 litara piva ili aromatizovanih alkoholnih pića relativno niskog sadržaja alkohola, 7,5 decilitara vina ili 2,5 decilitara žestokog pića.

Po rasprostranjenosti opijanja (na engleskom heavy drinking) Srbija je sasvim blizu evropskog proseka, koji je 39%. Problem je što je stopa opijanja u Srbiji osetno porasla u odnosu na prethodno istraživanje 2008, kao i na Kipru, u Grčkoj i Mađarskoj.

Opijanje, odnosno konzumiranje najmanje pet čaša alkohola u jednoj prilici, najrasprostranjenije je u Danskoj i na Malti - 56%, a najmanje rasprostranjeno na Islandu - 13%. Razlika između svih dečaka i devojčica Evrope obuhvaćenih istraživanjem u tom pogledu smanjena je sa 12 procentnih poena 1995. na pet prošle godine.

U pogledu pušenja marihuane, Srbija je znatno ispod proseka, sa 7% srednješkolaca rođenih 1995. koji su ikada probali to opojno sredstvo, dok je prosek 17%. Međutim, u tom pogledu postoji sumnja, budući da je dosta srednješkolaca kazalo da, i da je probalo "travu", to ne bi rado priznalo. To, kako se navodi, otvara mogućnost da je stopa korišćenja kanabisa potcenjena, mada se napominje da nema osnova da se tvrdi da Srbija nije zemlja sa niskom stopom rasprostranjenosti ove droge.

Zanimljivo je da bi upotrebu kanabisa nevoljko priznao veliki procenat učenika na Zapadnom Balkanu - 36% u Srbiji, 33% u Crnoj Gori, 26% u Republici Srpskoj, koja je jedina u BiH obuhvaćena istraživanjem, i 21% u Albaniji. To međutim ne dovodi nužno u pitanje rezultate, budući da je moguće da oni koji ne koriste droge imaju toliko negativan stav prema drogama da su u anketi rekli da čak i da puše travu, to ne bi priznali. Ističe se takođe da bi zemlje sa niskom rasprostranjenošću droga ostale u toj kategoriji i kada bi svi korisnici priznali da koriste drogu.

Ostale droge je u životu probalo 6% evropskih strednjoškolaca i 3% u Srbiji, pokazalo je istraživanje. Time su obuhvaćeni amfetamini, kokain, takozvani krek odnosno kokain za pušenje, ekstazi, LSD i drugi halucinogeni, heroin i gama hidroksibutirična kiselina (GHB), takozvani tečni ekstazi. Najviša stopa je u Monaku - 11%, a najniža u Norveškoj i Bosni i Hercegovini - 2%.

Srbija je iznad proseka po korišćenju lekova za smirenje bez recepta - sa 7% srednješkolaca, dok za Evropu prosek onih koji su tu drogu ikada probali 6%.

Obuhvaćeni su i inhalanti, koje je do sada probalo 9% srednješkolaca u Evropi i 5% u Srbiji.

U izveštaju se navodi da je zaustavljen trend povećanja rasprostranjenosti povremenih opijanja među 16-godišnjacima, kao i probanja kanabisa, koje je i smanjeno u odnosu na 2003. godinu, dok korišćenje sedativa uglavnom stagnira od početka istraživanja, mada je 2011. malo povećano u odnosu na 2007.

Kada je reč o Srbiji, navodi se da je opšti utisak da su učenici dosta umereni u korišćenju psihoaktivnih supstanci, u poređenju sa ostalim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, navodi se u istraživanju ESPAD.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zbog krize raste broj narkomana u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Britanija uvodi minimalnu cenu za alkohol
  
• 

  Vesti

  : Legalizacija marihuane spojila neistomišljenike u Poljskoj
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljna informisanost o riziku od alkohola u trudnoći
  
• 

  Vesti

  : Holandija zatvara kofi šopove za strance
  
• 

  Vesti

  : Europol: Putevi droge i oružja na Zapadnom Balkanu