Nova vlada Srbije najavila je da će povesti odlučniju borbu protiv sive ekonomije angažovanjem 7.000 poreskih policajaca umesto nekoliko stotina tržišnih inspektora. Procena vlasti u Srbiji je da bi "uterivanje" svih ilegalnih firmi u legalne tokove povećalo bruto domaći proizvod Srbije za 20%. Iz novog izveštaja Svetske banke o sivoj ekonomiji, međutim, proističe da kažnjavanje nije dovoljno da bi se taj cilj postigao. Potrebni su poreski podsticaji, ali i rad na povećanju poverenja građana u državu. Među dosadašnjim merama Vlade Srbije nema mera koje predlaže Svetska banka.

Tačnu procenu udela sive ekonomije u privredi teško je dati, a ovaj problem je izraženiji u novim članicama EU, odnosno zemljama centralne i istočne Evrope, nego na ostalom delu kontinenta. Prema proceni iz 2007. godine, među novim članicama EU, odnosno u istočnoevropskim i centralnoevropskim zemljama, najveći problem sa sivom ekonomijom ima Bugarska sa udelom od 33% BDP-a, a najmanji Slovačka sa 17%, pri čemu je situacija od tada donekle poboljšana.

Međutim, udeo sive ekonomije i dalje je veliki, a ovo pitanje je tim značajnije što se veliki deo istočnoevropskih zemalja bori sa teškim stanjem u javnim finansijama. Zbog toga je od ključnog značaja da ove države sprovedu određene mere koje će podstaći legalizaciju poslova i da uvere građane da će imati koristi od plaćanja poreza i socijalnih doprinosa.

Pored problema za državu, koja ostaje bez svog dela "kolača", siva ekonomija je problem i za same građane koji na ovaj način rade. Oni, na duži rok, ostaju bez socijalne i zdravstvene zaštite, ili su im u najmanju ruku troškovi za zdravstvo nepredvidivi. Pored toga, sebe lišavaju i prihoda u starosti, a gledano na kraći rok oni nemaju kome da se obrate za zaštitu kada poslovi ne idu po planu.

Ovo je i širi ekonomski i društveni problem, budući da u zemljama sa visokom stopom sive ekonomije velike firme često plaćaju previsoke poreze kojima se nadomešćuju gubici države od izbegavanja poreza, što loše utiče na poslovni ambijent, a kvalitet javnih usluga opada zbog nedostatka prihoda.

U izveštaju "Izaći iz senke - integrisanje neformalnog rada u Evropi" Svetska banka je dala preporuke za nove članice Evrope, ali su one, kako se i u izveštaju navodi, primenjive i za zemlje koje teže članstvu u EU, poput Srbije.

Neisplativ legalan rad

Problem izbegavanja plaćanja poreza u Srbiji je veliki, ali do sada nisu preduzete ozbiljne mere da se on i reši. Iz preporuka Svetske banke vidi se da država, osim najavljenih mera kažnjavanja, mora da pronađe i mnoge druge načine da se uhvati u koštac sa suzbijanjem sive ekonomije.

Srbija je, tako, među zemljama u kojima se ulazak na legalno tržište najmanje isplati osobama sa niskim primanjima. U Srbiji je takozvana "poreska stopa legalizacije", odnosno procenat zarade koju radnik na crno izgubi kada dobije prijavljeno radno mesto, među najvišima u Evropi.

Radnik samac bez dece u Srbiji izgubi i do 80% zarade kada pređe u legalne tokove, a gubici su najveći kod najnižih prihoda od oko 10% prosečne zarade. Jedine zemlje EU u kojima ta stopa prelazi 70% su Mađarska i Bugarska, dok je u većini bogatijih zemalja dosta niža - oko 60% u Nemačkoj, a ispod 50% u Slovačkoj.

U tu stopu uračunato je sve što radnik legalizovanjem svog statusa izgubi - poput socijalne i porodične pomoći i pomoći za stanovanje, kao i ono što dobije, na primer socijalnu podršku i drugo.

U Srbiji najviše gubi kada se legalizuje i par sa dvoje dece - do 60% zarade.

Da bi se najmanje plaćenim radnicima pružio podsticaj da legaliziju svoj status, potrebno je da im se to isplati. Ukoliko rad na legalnom tržištu dovodi do naglog pada prihoda, ljudi odlučuju ili da ostanu u "sivoj zoni", ili da uopšte ne rade.

Jedan od problema je što se određeni tipovi socijalne pomoći ukidaju čim domaćinstvo ima prihod. U uspešnoj nemačkoj Harc IV (Hartz) reformi uvedeno je postepeno povlačenje socijalne pomoći u zavisnosti od prihoda. U izveštaju se, međutim, navodi da još nema detaljnih podataka o efikasnosti ove mere.

Besplatno zdravstveno osiguranje takođe je veliki podsticaj za legalizovanje statusa i ne treba dozvoliti da ono bude vezano za zvanične prihode jer to povećava podsticaj za rad u sivoj ekonomiji. Ukoliko je besplatno zdravstvo rezervisano za siromašne, treba pronaći druge načine za proveru imovinskog stanja ljudi, što može biti i složenije i uključiti različite parametre, poput potrošnje struje.

Manji porezi za manje zarade

Dobar način za smanjenje podsticaja za sivu ekonomiju je smanjenje poreskog opterećenja na niske plate. Srbija je, uz Mađarsku, jedina među zemljama EU i zemljama koje teže pristupanju koja na nivou nižem od 20% prosečne plate već nameće plaćanje doprinosa. Tako nizak prag posebno povećava poresko opterećenje za nisko plaćene poslove sa nepunim radnim vremenom.

U izveštaju se daje primer Nemačke koja je u okviru Harc IV (Hartz) reforme ranih 2000-ih godina uvela progresivno uvođenje doprinosa za socijalno osiguranje. Tako se na zarade ispod 400 evra doprinosi ne plaćaju, a između 401 i 800 evra se postepeno uvode do punog udela.

Moguće je takođe uvesti i podsticaje u vidu subvencija za plate, kredita za socijalno osiguranje ili povraćaj novca.

Negativna strana takvih mera je što može da stigmatizuje one koji ih koriste, a nameće i budžetske troškove. Međutim, u izveštaju se navodi da treba odmeriti te mane sa pozitivnim stranama podsticaja da se osobe koje rade na sivom tržištu ubace u legalnu privredu.

U SAD je uvedena jedna druga mera - povraćaj novca radnicima sa niskim primanjima, uveden baš da bi se rad isplatio. Ovakav povraćaj novca se ukida na godišnjim primanjima iznad 16.000 dolara.

Stručnjaci Svetske banke ukazuju da sve mere treba dobro proučiti i uvesti u zavisnosti od specifične situacije u određenoj zemlji. Budući da one sa sobom donose budžetske troškove, treba osmisliti i načine da se oni nadomeste, a među preporukama "koje obećavaju" je progresivan porez na nekretnine.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Trećina preduzeća u Poljskoj prelazi u zonu sive ekonomije
  
• 

  Vesti

  : Bugarska lider u sivoj ekonomiji
  
• 

  Vesti

  : Tolerancija prema sivoj ekonomiji u Bugarskoj