Siva ekonomija u EU najrasprostranjenija je u Bugarskoj sa učešćem od 32,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini, dok je najmanje ima u Austriji - ispod 10% BDP. U nameri da stane na put kompanijama i građanima koji izbegavaju plaćanje poreza, Evropska komisija je iznela niz konkretnih predloga kao što su minimalne sankcije za poreske prekršaje, poreski identifikacioni broj za prekogranične obveznike i stroža kontrola "poreskih rajeva". Međutim, jedan deo članica, među kojima je i Austrija, sabotira dosadašnje pregovore sa zemljama poput Švajcarske o otkrivanju identiteta vlasnika bankovnih računa i njihovom efikasnijem oporezivanju. Čak ni Kipar, koji sada predsedava EU, ne poštuje poreske zakone Unije.

Sive ekonomije nešto manje ima u Rumuniji (29,6% BDP-a) i Litvaniji (29%). Pod sivom ekonomijom se podrazumeva legalno registrovan biznis koji izbegava poreske obaveze. Unija poslodavaca Srbije je nedavno iznela procenu da se u sivoj ekonomiji Srbije godišnje obrne 14 milijardi evra što je 40% srpskog bruto nacionalnog proizvoda.

Siva ekonomija u EU se procenjuje u proseku na petinu ukupnog BDP-a svih 27 članica što je skoro 2.000 milijardi evra. S obzirom na globalizaciju ekonomije i tehnološke prednosti, jasno je da pojedinačni nacionalni pokušaji u borbi sa izbegavanjem plaćanja neće dati rezultat, zaključila je Komisija u dokumentu posvećenom borbi protiv poreskih prevara koji je 27. juna poslala Evropskom savetu i Parlamentu.

U tom kontekstu Komisija je zadovoljna činjenicom da članice sve više razmenjuju poreske podatke.

U martu 2012. Evropski savet i članice zatražile su od Komisije da brzo razvije nove konkretne mere protiv poreskih prevara i izbegavanja plaćanja poreza, uključujući i u odnosima sa trećim zemljama i da podnese izveštaj do juna 2012. što je Komisija i učinila.

Sledeći korak komisije je da razvije ideje iz ovog dokumenta i da do kraja godine predstavi akcioni plan za borbu protiv poreskih prevara, sa preciznom definisanim merama.

U izveštaju Komisije upućenom Savetu i Evropskom parlamentu navodi se i da je u ofšor zemljama neoporezovano i neprijavljeno na desetine milijardi evra iz EU. Naime, građani i firme iz EU 35% depozita drže u ofšor zemljama. Kajmanska ostrava i Švajcarska trenutno drže 20% svetskih depozita čija je ukupna vrednost 1.400 milijardi dolara. U izveštaju se takođe navodi da su Kajmanska ostrva, inače britanska teritorija, među najbrže rastućim centrima za privlačenje novca.

EU ima poreske sporazume sa pet susednih zemalja: Švajcarskom, Andorom, Monakom, Lihtenštajnom i San Marinom. Cilj ovih sporazuma je da članice lakše oporezuju građane koji imaju račune u ovim zemljama.

Poenta sporazuma je i da se saradnja digne na viši nivo tako da te zemlje počnu da primenjuju poreske mere koje su na snazi u EU. Razgovori se trenutno vode sa Singapurom, Hong Kongom i Makaom ne bi li se i tamo primenile slične mere.

Međutim, komesar za poreze, carinsku uniju, reviziju i borbu protiv prevara Algirdas Šemeta nije zadovoljan kako se neke članice odnose prema ovom pitanju.

Šemeta je, prema pisanju Euobzervera od 27. juna, na predstavljanju izveštaja naveo da Austrija stopira pregovore EU sa Andorom, Monakom, San Marinom i Švajcarskom o novom sporazumu kojim bi se ove ove zemlje obavezale da otkriju prave vlasnike firmi i da ove zemlje koje važe za poreske rajeve daju više podataka o računima građana EU u njihovim bankama.

Kipar koji od 1. jula predsedava EU našao se takođe na listi zemalja kojima je Brisel dao instrukcije da bolje primenjuju postojeće poreske zakone.

Ovo ostrvo, poznato kao of-šor bankarski centar, na listi je članica sa razvijenom sivom ekonomijom od 28% BDP-a.

Grčka koja dosad prima najveću pomoć od zemalja EU, takođe je u vrhu sa sivom ekonomijom od 24% BDP-a. Novoizabrani ministar brodarstva Grčke je 26. juna podneo ostavku kad se otkrilo da poseduje ofšor kompaniju što je u sukobu sa grčkim zakonom o javnim službenicima, navodi Euobzerver.

U predlogu mera koje je iznela Komisija, navodi se i da članice treba da se usredsrede na popravljanje administrativnih kapaciteta za prikupljanje poreza. Komisija će pažljivo posmatrati njihov napredak i pružati tehničku pomoć.

Vlasti bi takođe trebalo da olakšaju poštovanje poreskih propisa kroz osnivanje jedinstvenog šaltera ili portala o porezima, predložila je Komisija.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Skriveni porezi koštaju privredu 730 miliona evra
  
• 

  Vesti

  : Povećani porezi za skrivenu nemačku imovinu u Švajcarskoj
  
• 

  Vesti

  : Bez poreskog sporazuma Francuske i Švajcarske
  
• 

  Vesti

  : Uskoro novi sporazumi o oporezivanju skrivenih sredstava u Švajcarsko
  
• 

  Vesti

  : Tolerancija prema sivoj ekonomiji u Bugarskoj