Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Problemi u priznavanju stranih visokoškolskih diploma
|
|
|
|
Objavljeno : 15.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Proces priznavanja stranih visokoškolskih diploma u Srbiji nije efikasan - traje mesecima, puno košta, ishod je neizvestan, a prepreka na tom putu su i zvanja koja još ne postoje u Srbiji, rečeno je 15. novembra u Beogradu na konferenciji Grupe za razvojne politike. To onemogućava povratak u Srbiju stručnjaka koji su se školovali u inostranstvu i otežava mobilnost radne snage koja je važna za privredni razvoj. Na nedovoljan napredak na planu priznavanja profesionalnih kvalifikacija ukazala je i Evropska komisija u najnovijem izveštaju o napretku Srbije.
"Mi pozivamo one koji su završili školovanje u inostranstvu da se vrate u Srbiju, ali zapravo ih u tome onemogućavamo brojnim preprekama postavljenim na putu priznavanja stečenih diploma", rekla je Tatjana Papić, jedan od autora publikacije o priznavanju stranih visokoškolskih diploma predstavljene 15. novembra u Beogradu.
Ona je ukazala da taj problem traje godinama i da je možda jedan od razloga što do sada nije rešen i malobrojnost onih koji su diplome stekli u inostranstvu, ali je istakla da takva praksa ne pogađa samo njih već i privredu, univerzitete i društvo u celini. "Naime, obezbeđivanjem dobrog i efikasnog sistema priznavanja stranih diploma poboljšava se mobilnost radne snage, koja je značajni činilac razvoja privrede, kao i konkurentost univerziteta", dodala je Papić.
Ona je podsetila da je u izveštaju Evropske komisije navedeno da Srbija nije napredovala po pitanju priznavanja stranih diploma, podsećajući da je to jedan od uslova neophodnih za priključivanje Evropskoj uniji.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbij, objavljenom u oktobru 2012, u delu koji se odnosi na slobodan protok usluga, navodi se da nije ostvaren napredak u međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija i da Srbija još mora da izmeni zakon o priznavanju kvalifikacija za takozvana regulisana zanimanja koje zahtevaju određeno stručno znanje.
Mihajlo Babin, takođe jedan od autora publikacije, kazao je da je Srbija pristupanjem Bolonjskom procesu iskazala nedvosmisleno strateško opredeljenje da svoj sistem visokog obrazovanja usklađuje sa sistemom EU, ali da je to u praksi očigledno drugačije.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga za te poteškoće na koje nailaze oni koji žele da im se u Srbiji priznaju diplome stečene u inostranstvu je i što fakulteti na jedan poseban način štite tržište rada.
Profesorika beogradskog Elektrotehničkog fakulteta u penziji i recenzent publikacije Srbijanka Turajlić rekla je da su razlozi za loš proces priznavanja stranih diploma osim zaštite tržišta i "beskrajna umišljenost univerziteta u Srbiji da su oni jedini kreatori znanja".
Ona je rekla da je problem i nespremnost fakulteta da prihvate da zvanja koja su izmišljena na početku industrijske revolucije ne mogu da žive 120 godina i dodala da je taj proces besramno skup.
Kako je dodala, potrebno je oko 3.000 evra da bi neko sa univerziteta, koji je na 500 mestu na Šangajskoj listi, utvrdio da li je validna diploma sa Oksofrda ili nekih drugih univerziteta iz inostranstva koji su na Šangajskoj listi među prvih pedeset.
"Proces priznavanja diploma treba da preuzme država, da on traje dve do tri nedelje i da košta nekoliko hiljada dinara potrebnih samo za administraciju", rekla je Turajlić.
Helena Hiršenberger, jedan od autora publikacije, rekla je da trenutno proces priznavanja diploma radi izlaska na tržište rada traje oko tri meseca i duže, a za nastavak školovanja nešto kraće.
Izdavač publikacije je Grupa za razvojne politike (GRP), neprofitna organizacija osnovana sa ciljem da pruži nezavisnu i stručnu analizu pitanja koja se tiču procesa evropskih integracija u Srbiji posebno u oblastima prava, ekonomije javne uprave, životne sredine i obrazovanja.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
