Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izvoz svinja u EU moguć iz kanalisanog sistema proizvodnje
|
|
|
|
Objavljeno : 19.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija bi uskoro mogla da zatraži od Evropske unije prihvatanje kanalisanog sistema proizvodnje svinja, čime bi dobila mogućnost izvoza svinjskog mesa u Uniju, izjavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Dejan Krnjajić. Cilj Srbije je da što pre prekine sa vakcinacijom svinja, ali nije realno da se to uskoro desi, ocenio je Krnjajić. Procene su da u Srbiji samo 1% farmi na kojima se uzgajaju svinje ispunjavaju odgovarajuće standarde biosigurnosti.
Krnjajić je objasnio da je moguće uspostaviti kanalisani sistem proizvodnje, koji obuhvata sertifikovane farme visoke biosigurnosti bez vakcinacije protiv klasične kuge svinja, uz striktni nadzor prometa, klanja i prerade svinja. Prema njegovim rečima, u tom slučaju bi se primenila "rigorozna kontrola izolovanih sistema uzgoja svinja visokog nivoa biosigurnosti".
"Kanalisan sistem je primenjen i prihvaćen od strane EU kada je Rumuniji u pitanju, ali ne znam da li će biti prihvaćen u našem slučaju, jer smo tek zemlja kandidat za članstvo u EU", rekao je on agenciji Beta 18. novembra.
Krnjajić je istakao da je želja države da "vakcinacija svinja prestane u potpunosti što pre". "Voleo bih da kažem da će to biti za dve godine, ali momentalno to nije realno", kazao je on, podsećajući da Srbija za sada u EU može da izvozi samo prerađevine od termički obrađenog svinjskog mesa, ali ne i žive zivotinje ili sirovo svinjsko meso.
Prema njegovim recima, prestanak vakcinacije od svinjske kuge trebalo bi da se odvija postepeno, jer većina domaćih uzgajivača svinja nema zadovoljavajuće uslove biosigurnosti za njihovo gajenje, a za rigoroznu kontrolu obeležavanja i kretanja životinaja potrebni su veliki, kako finansijski tako i ljudski resursi.
"Veliki problem za kontrolu predstavlja broj držalaca životinja u Srbiji kojih ima oko 152.000, a od kojih 70% gaje do 10 svinja, a samo 1% predstavljaju komercijalne i porodične farme sa visokim nivom biosigurnosti", kazao je Krnjajić, ali je istakao da je ohrabrujuće što je uz pomoć EU već napravljena kategorizacija objekata za držanje svinja, odnosno farmi.
On je podsetio da je Srbija usvojila sve neophodne zakonske akta u oblasti kontrole i iskorenjivanja svinjske kuge koje su u potpunosti usklađenji sa propisima EU.
Program kontrole iskorenjivanja te izuzetno zarazne bolesti svinja više decenija unazad finansira se iz republičkog budžeta, a od 2010. obezbeđena je i finansijska podrška iz fondova EU.
Od 1994. do 2001. u Srbiju je u proseku registrovano 125 žarišta svinjske kuge, iako je vakcinacijom obuhatano skoro 65% svinja, odnosno više od tri miliona životinja godišnje.
Ministarstvo poljoprivrede je 2002. ukinulo besplatnu vakcinaciju svinja što je uticalo na pogoršanje situacije. U 2005. zabeleženo je 384 žarista, a naredne godine 401 žarište, pokazuju podaci Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Besplatna vakcinacija, registracija uzgajivača svinja i kontrola prometa počinje ponovo 2006. godine što je značajno smanjilo broj zarišta i uticalo na prestanak pojave i širenje bolesti.
Ove godine, kako je dodao Krnjajić, nije bilo novih slučajeva svinjske kuge, a ova bolest poslednji put u Srbiji je zabeležana u novembru 2010. godine.
Srbija trenutno proizvodi oko 280.000 tona svinjskog mesa godišnje od čega najveći deo završi u domaćoj potrošnji.
Krnjajić smatra da je problem Srbije i to što domaći proizvođači ne mogu da ponude konkurentnu cenu svinjskog mesa zbog visokih troškova proizvodnje, navodeći da i po genetskom sastavu svinjarstvo u Srbiji zaostaje za evropskim, što nije slučaj sa govedarstvom i živinarstvom.
Autor: Marina Cenić, novinarka Bete i urednica portala Zelena Srbija
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
