Najozbiljnija zamerka Evropske komisije u godišnjem izveštaju o napretku u procesu evropske integracije odnosi se na reformu pravosuđa, koja je jedan od priorieta iz Evropskog partnerstva. Najvažniji apekti nedavnog reizbora sudija i tužioca izazivaju ozbiljnu zabrinutost jer ih karakteriše netransparentnost procedura i nepoštovanje prethodno dogovorenih kriterijuma sa Venecijanskom komisijom, što ugrožava nezavisnost sudstva i omogućava politički uticaj na ovu granu vlasti čija je nezavisnost apsolutni preduslov u izgradnji vladavine prava.

pišu: Maja Bobić i Ivan Knežević

Srbija je Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku u procesu evropske integracije dočekala nakon nedavne podsticajne odluke Saveta ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije da zahtev Srbije za članstvo prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje i nakon što je devet zemalja ratifikovalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju a četiri meseca od kada je počeo proces ratifikacije.

Izveštaj daje sveobuhvatnu ocenu stanja i ispunjenosti kriterijuma u Srbiji, a u oblastima koje su 1993. godine definisane kao Kopenhagenski kriterijumi: politički, ekonomski i ocena sposobnosti u sprovođenju standardna odnosno harmonizaciji sa pravnim tekovinama EU.Treba napomenuti da su izveštaji EK bazirni na podacima koje prikupljaju službenici EK, dostavljaju državne institucije, ali i međunarodne i nevladine organizacije. Ocene uspeha su karakteristične za jezik EK – prezentacija stanja, donetih zakona i mera, ocena sprovođenja istih uz konačni štur ali dovoljno jasan zaključak "izvestan napredak", "uočen je napredak", "potrebni su dalji napori"...

Ovogodišnji izveštaj o napretku beleži uobičajene i očekivane primedbe i pohvale. Ispunjavanje pomenutih kriterijuma treba da posvedoči ne samo o spremnosti zemlje da postane punopravna članica već i o određenom stepenu njenog demokratskog i ekonomskog razvitka. Iako jednako značajni i međusobno uslovljeni, set političkih kriterijuma se iz godine u godinu izdvaja kao najveći izazov pre svega za državni aparat, političku elitu ali i društvo u celini. Ti kriterijumi se odnose na izgradnju stabilnih institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu zakona, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina. Dodatno, izuzetan značaj imaju ocene regionalne saradnje i odnosa sa susedima kao i saradnje sa Haškim tribunalom.

U delu koji se tiče političkih kriterijuma, zabrinjavajuće je ponavljanje nekoliko strukturnih primedbi na reforme koje u velikoj meri određuju nivo demokratskog i civilizacijskog razvoja naše zemlje. Na primer,  partijska kontrola mandata u Narodnoj skupštini kao i mogućnost političkih partija da arbitrarno postavljaju poslanike umesto što će slediti raspored na izbornim listama, jeste primedba koja se godinama može videti u izveštajima Evropske komisije. A, "najznačajniji" ili najčešći odgovor odgovornih je da nema dovoljno političke zrelosti u srpskom društvu, pa tako i kod srpskih političara da se ova praksa izmeni.

Druga značajna zamerka i primedba koja treba da dobije primat u prioritizaciji reformi u narednom periodu jeste konstatacija da hitnost donošenja zakona, nedostatak koordinacije među resorima kao i horničan nedostatak javnih rasprava i konsultacija, utiču pogubno na njihov kvalitet kao i kasnije sprovođenje. Nedostatak javnih raspravi a samim tim i neuzimanje u obzir stavova i mišljenja, često i ekspertskog znanja pojedinaca i insititucija, može se ispostaviti kao veliki problem za Srbiju u narednim fazama pristupanja Evropskoj uniji ali i u narednim fazama demokratskog razvoja. Pritom, kada se kaže "konsultacija", "razgovor" ne misli se samo na civilno društvo i stručnu javnost, već i na lokalne samouprave i Odbore Narodne skupštine Republike Srbije.

Na istoj liniji je i zamerka da nedostaje efikasno sprovođenje i monitoring  donetih zakona, a to će biti predmet detaljne analize Evropske komisije u izradi mišljenja o zahtevu za člnanstvo. Efikasna i sposobna uprava jeste preduslov dobre uprave ali i uprave sposobne da preuzme zahteve i obaveze u procesu pristupanja i kasnijeg članstva u EU. Međutim, već pomenuta koordinacija i kapaciteti nisu dobili najbolju ocenu u ovogodišnjem izveštaju EK, osim Kancelarije za evropske integracije koja ostaje "svetla tačka" u državnom aparatu. Standardne zamerke koje se odnose na stvaranje odgovarajućih uslova i preduslova za rad nezavisnih regulatornih insititucija (Ombudsman, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Komisija za zaštitu konkurencije, Državna revizorska institucija ..) mogu se pročitati i u ovogodišnjem izveštaju. Ove institucije "muči" nedostatak odgovarajućih resursa i kašnjenja u implementaciji zakona.

Najozbiljnija zamerka se naravno odnosi na reformu pravosuđa koja je jedan od priorieta iz Evropskog partnerstva. Najvažniji apekti nedavnog reizbora sudija i tužioca izazivaju ozbiljnu zabrinutost jer ih karakteriše netransparentnost procedura i nepoštovanje prethodno dogovorenih kriterijuma sa Venecijanskom komisijom, što ugrožava nezavisnost sudstva i omogućava politički uticaj na ovu granu vlasti čija je nezavisnost apsolutni preduslov u izgradnji vladavine prava. Jednako značajna je i borba protiv korupcije gde se beleži spora implementacija Akcionog plana ali i nedostatak tehničkih preduslova za adekvatan rad Agencije za borbu protiv korupcije. Činjenica da javne nabavke, privatizacija i javna potrošnja, ali i finansiranje političkih partija ostaju bez nezavisne kontrole i tako potencijalni izvor koruptivnog ponašanja predstavlja ozbiljan problem o kome mogu da posvedoče i građani Srbije.

U oblasti prava građana treba primetiti da iako organizacije civilnog društva imaju ulogu u promociji demokratskih vrednosti što je delimično priznato osnivanjem Kancelarije za saradnju sa OCD aprila 2010, činjenica da ova kancelarija još nije u funkciji govori opet o rasporaku između deklarativnog i stvarnog. Aktivisti u zaštiti ljudskih prava su i dalje najugroženiji, fizički i verbalno, kada se govori o civilnom društvu Srbije. U zaštiti prava manjina Srbija beleži dobar napredak imajući pre svega u vidu izbore i osnivanje Nacionalnih saveta manjina, ali su istaknuti česti etnički i unutar-etnički sukobi u Sandžaku i izuzetno loš socijalni i materijalni položaj Roma.

Konačno saradnja sa Haškim tribiunalom je već istaknuta u zaključku Saveta ministara kojim je EK pozvana da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije i znamo da će svi dalji koraci direktno zavisiti od jednoglasne odluke Saveta da Srbija "u potpunosti" sarađuje sa Tribunalom. Možemo samo da pretpostavimo da "puna saradnja" znači i hapšenje i izručivanje dvojice begunaca. Izveštaj o napretku prenosi ocenu glavnog tužioca da Srbija sarađuje adekvatno i odgovorno po pitanju pristupa arhivama, dokumentima i svedocima ali da je neophodna revizija strategija hapšenja preostala dva begunca.

Regionalna saradnja, kao nužni preduslov daljeg napredovanja Srbije ka članstvu, ali i izraz potreba naših privreda i građana, je u protekloj godini iz ugla EK doživela i uspone i padove. Pohvaljen je razvoj bilateralnih odnosa sa zemljama koje su u procesu pristupanja, posebno sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, i stvaranje neophodnih preduslova i klime za dalji napredak, u velikoj meri zbog usvojene Deklaracije o Srebrenici i aktivnosti predsednika Srbije. Ali, očekivano je naglašena neophodnost postizanja obostrano prihvatljivog rešenja za učešće predstavnika Prištine na regionalnim sastancima i forumima. Očekivani dijalog Beograda i Prištine, koji je ocenjen kao faktor mira, sigurnosti i stabilnosti u regionu, treba da doprinese rešavanju i ovog pitanja kao i drugih – carinski pečati, nestale osobe i druga otvorena pitanja.

Dobra vest sa stanovišta političke stabilnosti jeste da je Vlada pokazala da je stabilna i da postoji visok stepen društvene saglasnosti o prioritetnosti EU integracija. Rad nezavisnih regulatornih institucija, u datim okolnostima, je pozitivno ocenjen kao i rad i kapaciteti Kancelarije za evropske integracije. Napredak u regionalnoj saradnji i zajednička rezolucija EU i Srbije u Generalnoj skupštini UN svakako doprinose boljem imidžu zemlje i napretku na putu ka članstvu. Odgovor države i nadležnih insititucija u odbrani prava na okupljanje i borbi protiv nasilja i protiv ekstremista, pored toga što su ustavne i civilizacijske obaveze, imaju takođe sličan značaj.

Po pitanju ekonomskih kriterijuma izveštaj EK ističe da je makroekonomska stabilnost očuvana uglavnom zahvaljujući "stend baj" (stand by) aranžmanu sa MMF-om. Međutim neophodne su dalje strukturne reforme posebno penzionog i zdravstvenog sistema kako bi se makroekonomska stabilnost održala na dugi rok. Ono što posebno zabrinjava jeste rast spoljnog duga kao i nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti iznosi 20%, a veoma značajnu kategoriju nezaposlenih čine mladi i tzv. ranjive grupe.

Imajući u vidu da dobar deo političkih kriterijuma ima veliki uticaj na performanse ekonomskih kriterijuma veoma je važno istaći da i u ovom izveštaju o napretku EK konstatuje da neefikasna vladavina prava i borba protiv korupcije dodatno povećavaju rizik poslovanja i obeshrabruju potencijalne investitore da investiraju u zemlji. Dodatno još uvek nije definisano pitanje prava svojine imajući u vidu sporu konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem prema novom Zakonu o izgradnji. Nejasno je i pitanje vlasništva nad zemljištem stečenim u postupku privatizacije kao i nepostojanja pravnog okvira koji bi trebao konačno da reši pitanje restitucije.

Izveštaj o napretku konstatuje da je u ovoj oblasti napravljen napredak u usvajanju zakona koji su usklađeni sa "acquis communitaire", ali i dalje ostaje veliki problem nedovoljno efikasna implementacija tih zakona. Dodatno, konstatuje se i veoma značajan napredak u oblasti zaštite potrošača kao i u sprovođenju obaveza iz SSP-a u oblasti carina i poreske politike. Međutim treba istaći veoma skroman napredak u ispunjavanju obaveza iz Prelaznog sporazuma koji se odnosi na zaštitu konkurencije, a koji je prevashodno uzrokovan nedovoljnim kapacitetima Komisije za zaštitu konkurencije i posebno pravosudnih organa koji bi trebalo da procesuiraju pojedine slučajeve zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu. Takođe zabrinjava činjenica da je u oblasti javnih nabavki načinjen veoma skroman napredak i da je neophodno uložiti znatno više napora da se ova veoma važna oblast uskladi sa standardima koji važe u EU.

Što se tiče faktora koji treba značajno da unaprede konkurentost srpske privrede treba istaći da je uočen skroman napredak u oblasti reforme obrazovanja sa ciljem zadovoljavanja potreba tržišta rada za kvalifikovanom radnom snagom koja nedostaje u zemlji kao i dobar napredak u oblasti istraživanja i razvoja. Međutim zabrinjava činjenica da Srbija još uvek nema jasno definisanu modernu industrijsku politiku čija bi implementacija unapredila konkurentost domaće privrede na međunarodnom tržištu.

Kao najvažniji zaključak se nameće da izostanak strukturnih reformi i zabeleženi skroman napredak u svim navedenim oblastima svakako ne stimuliše dolazak većeg broja stranih investitora posebno u sektoru razmenljivih dobara, što je presudno za novi model rasta izvozno orijentisane domaće ekonomije i borbe protiv izuzetno visoke nezaposlenosti u zemlji.

Izveštaj o napretku treba shvatiti kao dobronamernu kritiku i pružanje jasnih smernica, jer uprkos tome što je u većini oblasti zabaležen neki napredak, nedostaci su brojni i realni. Nadamo se da će očekivan status kandidata i još važnije početak pregovora, stvoriti neophodnu klimu za materijalizaciju postignutog političkog konsenzusa o pristupanju Srbije EU i za prelazak "sa reči na dela", koji ni činjenica da ulazimo u predizbornu godinu neće značajno omesti.

Autori su generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji i zamenik generalnog sekretara tog pokreta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ubrzanje integracije u EU zavisi od Haga