Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU 2013. proglasila Evropskom godinom građana
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je 10. januara zvanično proglasila 2013. godinu za Evropsku godinu građana u želji da podigne svest o pravima koja 500 miliona stanovnika Evropske unije imaju u oblikovanju budućnosti Evrope. U Evropskoj komisiji su uvereni da veća znanja i bolje razumevanje građanskih prava doprinose unapređenju života stanovnika EU, kao i demokratije. Proglašavanjem ove godine za Evropsku godinu građana obeležava se i 20. godišnjica uvođenja državljanstva EU u skopu Mastrihtskog ugovora.
Tokom ove godine evropska komesarka za pravdu, osnovna prava i državljanstvo i potpredsednica Komisije Vivijen Reding i drugi komesari udružiće snage sa nacionalnim i lokalnim političarima i organizovati susrete sa građanima širom Evrope kako bi ih "slušali i odgovarali na njihova pitanja".
"Moramo direktno da uključimo građane u izgradnju snažnije i više političke Unije. Zato je 2013. Evropska godina građana - godina posvećena vama i vašim pravima kao Evropljanima", istakla je evropska komesarka, najavljujući Evropsku godinu građana.
Zvanično su 2013. proglasili Evropskom godinom građana predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, komesarka Reding, irski premijer Enda Keni i irska ministarka evropskih poslova Lusinda Krejton.
Na proglašenju u gradskoj skupštini u Dablinu organizovana je otvorena debata građana sa evropskim liderima o budućosti EU.
"Suviše ljudi u Evropi nije svesno svojih prava kao građana EU i moramo nešto da učinimo tim povodom", rekla je ranije potpredsednica Komisije dodajući da je državljanstvo Unije više od koncepta, da je to realnost koja građanima nosi opipljive koristi.
Background Državljanstvo EU nije zamena za nacionalno državljanstvo već ga dopunjuje. Rezultat je da državljani svih 27 članica EU imaju niz dodatnih prava kao građani EU. Među tim pravima građana su i pravo da biraju i budu birani na lokalnim i evropskim izborima u zemlji EU u kojoj žive, pravo konzularne zaštite u inostranstvu pod istim uslovima koji važe za državljane, pravo da se obrate Evropskom parlamentu, da se žale ombudsmanu ...
Jedno istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da građani EU baš i nisu upućeni u prava koja imaju po osnovu evropskog državljanstva. Prema tom istraživanju, samo 43% građana Unije razume šta znači državljanstvo EU dok čak 48% navodi da "nije dobro informisano" o svojim pravima.
"Evropska komisija želi da pomogne ljudima da razumeju kako mogu direktno da iskoriste svoja prava, kao i da čuje kako oni vide kuda Evrope ide", dodala je komesarka.
Predsednik grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda ranije je rekao da svaka godina treba da bude godina evropskih građana jer se njihovi interesi u političkom životu EU "malo poštuju".
"Građani EU su žrtve politika štednje sa ciljem da se spase evropska ekonomija i trpe zbog loših odluka konzervativnih političara koji dominiraju evropskom politikom", istakao je Svoboda.
On je kazao da njegova grupa u Parlamentu razume Evropljane i njihove potrebe dodajući sa se ne može tolerisati povećanje broja nezaposlenih mladih ljudi i klizanje celih generacija u siromaštvo.
En-Šarlot Oriol, portparolka Saveza evropske godine građana, grupe evropskih organizacija civilnog društva, kazala je za Euractiv.com da je u uslovima ekonomske krize sa svim njenim posledicama po društvo i demokratiju potreban "artikulisan odgovor zasnovan na stvarnom pristupu osnovnim pravima za sve građane EU, odnosno odgovor koji će osigurati primenu evropskog državljanstva".
Državljanstvo je dvosmerno
U Savezu ističu i da političari i građani EU moraju da razumeju da državljanstrvo ne treba da se svede na individualna prava, već na efektivna prava koja čine društvo celinom.
Državljanstvo mora da bude dvosmeran proces u kojem ljudi na prvom mestu brinu o kvalitetu politika koje treba da odgovore na njihove potrebe a zatim i uzimaju učešće u definisanju politika, smatraju u Savezu.
"Nadamo se da će takvo shvatanje evropskog državljanstva prevladati u institucijama EU do kraja godine i da će građani Unije biti svesni njihove uloge u evropskom projektu. Očekujemo da to bude izazov za nas i za sve koji su uvereni da je nužno da građani zauzmu svoje mesto u Evropi", istakla je Oriol.
Portparolka Saveza naglasila je i da građani EU žele da iznesu svoje mišljenje o orijentaciji i politikama EU.
"Želimo da nas saslušaju i hoćemo da naše brige utiču na orijentacije i politike (EU). U suprotnom, kako bi iko mogao da očekuje da se građani osećaju delom evropskog projekta?", zapitala se Oriol.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
