Srbija će na Upitnik Evropske komisije odgovoriti do 1. februara, izjavila je danas direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević. To je, kako tvrdi, rok koji je postavila sama Komisija, a Srbija će se truditi da do tada pripremi što jasnije i kvalitetnije odgovore.
Jučerašnje uručivanje Upitnika Komisije Vladi Srbije Delević je nazvala prvim korakom u formalnom smislu kojim se procenjuje spremnost neke države da postane kandidat. Ona očekuje da će Komisija mišljenje o kandidaturi Srbije objaviti u jesen iduće godine, kada bude predstavila "Paket proširenja" i godišnje izveštaje o napretku u procesu evropske integracije. U okviru tog paketa je Komisija ove godine dala pozitivno mišljenje o kandidaturi Crne Gore za članstvo u EU.
U Upitniku ima 2.483 pitanja. Milica Delević je kazala da je sigurna da će biti dodatnih pitanja, ali i ekspertskih misija koje će dolaziti u Srbiju i procenjivati stanje na terenu, da bi utvrdili da se ono što je Srbija navela kao odgovor u Uputniku poklapa sa realnom situacijom.
"Moramo znati da prikažemo stanje kako ono stvarno jeste i time se pokazati kao pouzdan i predvidljiv partner i s druge strane pokazati spremnost, sposobnost i političku volju da to stanje menjamo i unapređujemo kako bi preporuka Komisije bila pozitivna", rekla je Delević na radnom doručku sa novinarima u Beogradu.
Statusno neutralan dokument
Upitnik Komisije se, prema rečima Milice Delević, odnosi statusno neutralno prema Kosovu.
"Upitnik reflektuje i ono o čemu u Evropskoj uniji ne postoji konsenzus a to je državnost Kosova, ali reflektuje i ono o čemu u Evropskoj uniji postoji konsenzus, a to je neophodnost da Kosovo bude uključeno u regionalnu saradnju i u evropske integracije", rekla je Delević.
Ona je rekla da će u tom domenu odgovori na Upitnik Komisije biti davani polazeći od Ustava Srbije (prema kojem je Kosovo sastavni deo Srbije), ali "istovremeno uz svest da odgovornost za reforme na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 ne snosi Vlada Srbije. To će biti ista formula koja je, kako tvrdi, korišćena i za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), zaključivanju CEFTA sporazuma i mnogih drugih.
Kosovo će praktično biti isključeno i iz odgovora na pitanje o broju stanovnika Srbije, ali i o pitanju koje se odnosi na kontrolu državne granice. Srbija će odgovoriti da pitanje o Kosovu da je to Ustavom definisani deo teritorije Srbije, navela je Delević. O broju stanovnika će se odgovarati u skladu sa popisom stanovništva, koji isključuje Kosovo, jer Srbija tamo godinama ne može da radi popis. Kada je o kontroli granica reč, Srbija će dati odgovor na pitanje o kontroli administrativne granice, pošto je za nju zadužena.
"Jasno je da u ovom trenutku na tom delu teritorije u skladu sa Rezolucijom 1244 ne vršimo suverenitet. To znači i ograničenu mogućnost da se neki podaci daju ", navela je ona.
Spremni odgovori na 85% pitanja
Srbija je, tvrdi Delević, već pripremila odgovore na 85% pitanja, oslanjajući se na upitnike koje su dobile Albanija i Makedonija. Međutim, i ti odgovori će morati da se ažuriraju pošto ih je Srbija završila još sredinom maja, od kada je bilo dosta promena u različitim oblastima. Usvojen je, na primer, Zakon o zaštiti potrošača, desile su se promene u pravosuđu, usvojen je i Zakon o vazdušnom saobraćaju... Sve to treba staviti u odgovore Komisiji.
"Ovo će biti jedna jako zaposlena godina u kojoj će biti posla za sve nas i u administraciji i u državnim institucijama", kazala je Delević.
Sličnosti sa upitnicima koje su dobile druge države Zapadnog Balkana su velike, ali ipak ima i razlika, koje se odnose na specifičnosti svake od tih zemalja. Razlike, na primer, ima u domenu ljudskih prava, gde Srbija treba da objasni rad nacionalnih saveta manjina. Albanija, na primer, nije imala to pitanje, pošto nema takva tela.
Za Srbiju su, kako tvrdi, specifična i pitanja koja se odnose na reformu pravosuđa. To je oblast o kojoj je Evropska komisija izrazila zabrinutost u godišnjem Izveštaju o napretku u procesu evropske integracije.
Upitnik će, kako tvrdi Delević, pokazati koliko je Srbija spremna da dobije status kandidata za članstvo u EU.
"Upitnik nije način za rešavanje problema. Upitnik je dokument koji daje presek postojećeg stanja. Naša sposobnost treba da se pokaže u tome da postojeće stanje opišemo jasno, precizno, poverljivo", kazala je Delević.
Ona je Upitnik ocenila kao "mnogo ozbiljniju" verziju Studije izvodljivosti. Studija izvodljivosti je dokument na osnovu kojeg je Srbija počela pregovore o SSP-u. Srbija je tada pokazala da je spremna za pregovore o SSP-u, a sada treba da pokaže da je spremna da postane kandidat za članstvo u EU.
Pored Upitnika, vlada je započela i rad na izradi Akcionog plana za ispunjavanje preporuka iz Izveštaja Komisije o napretku za 2010. godinu, radi ubrzanja sticanja statusa kandidata.
"Akcioni plan je set mera usmerenih na to da se postojeće stanje popravi, da bi Srbija stekla status kandidata, odnosno da bi mišljenje Komisije bilo pozitivno", objasnila je Delević.
Ko će davati odgovore na Upitnik?
Davanje odgovora na pitanja Komisije povlači sa sobom ogromu birokratiju. Delević je rekla da je još prilikom izrade Nacionalnog programa za integraciju u EU uspostavljena struktura koja će biti potrebna i kada Srbija bude ušla u pregovore o članstvu u EU. Ta struktura se sastoji iz 35 podgrupa koje rade na oblastima o kojima će Srbija pregovarati kada krenu pregovori o članstvu u EU.
Upitnik Komisije razdeljen je državnim sekretarima koji su u stručnoj grupi - najužem koordinacionom organu u toj strukturi. Oni će sazvati svoje podgrupe za određene oblasti i proći kroz pitanja Komisije, a zatim zadužiti resorna ministarstva da odgovaraju na pitanja.
"Neposredno posao rade resorna ministarstva u vladi i mi zaključkom vlade možemo njih da zadužimo da to rade. Naravno da i druge institucije pozivamo da učestvuju u radu", rekla je Delević.
Kada sve institucije urade odgovore na pitanja, one ga vraćaju podgrupama. Podgrupe, prema rečima Milice Delević prolaze kroz odgovore i proveravaju da li ima preklapanja, da li ima rupa u odgovorima, da li je kvalitet odgovora ujednačnen... Odgovore zatim šalju Kancelariji za evropske integracije koja organizuje njihovo prevođenje.
Krajnja instanca je vlada. Kao izvršna vlast ona usvaja odgovore u celini. Ti odgovori će zatim biti objavljeni na sajtu Kancelarije za evropske integracije.
"Jedino što se možda ne bi našlo na sajtu je ono čemu se uskladu sa zakonom pristup može ograničiti", navela je Delević.
Ona je dodala da je najvažnije da Srbija da tačne, ujednačene, proverljive i kvalitetne odgovore na Upitnik Evropske komisije.