Šefovi država ili vlada Evropske unije odlučili su 28. juna u Briselu da započnu pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova. Sporazum će potpisati EU, a ne zemlje članice, budući da pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova. Kosovo je obuhvaćeno Procesom stabilizacije i pridruživanja koji je EU pokrenula 2000. godine za region Zapadnog Balkana, a Evropska komisija od 2005. godine objavljuje izveštaj o napretku Kosova. Kosovo je od 1999. godine dobilo više od dve milijarde evra pomoći EU.

Savet EU je 18. februara 2008. primio na znanje proglašenje nezavisnosti Kosova i konstatovao da je na članicama da odluče o odnosima sa Kosovom u skladu sa nacionalnim praksama i međunarodnim zakonom.

Kosovo nisu priznale Slovačka, Španija, Grčka, Kipar i Rumunija.

To ne predstavlja prepreku za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom.

SSP sa Kosovom je prvi takav sporazum o kome će se pregovarati u skladu sa Lisabonskim ugovorom koji daje Komisiji mogućnost da pregovara o međunarodnim sporazumima u skladu sa njenim nadležnostima. Ipak, taj sporazum bi trebalo da ima i više zaštitnih odredbi koje se odnose na interese zemalja.

EU je više puta naglasila da Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu u skladu s evropskom perspektivom regiona Zapadnog Balkana, a do 2012. godine nije bilo većih pomaka u pridruživanju Kosova EU.

Brisel je 19. januara prošle zvanično pokrenuo dijalog sa Prištinom o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova, koji jedini na Zapadnom Balkanu ne mogu da putuju bez viza u EU.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova počelo je 31. oktobra 2011. izdavanje biometrijskih pasoša, što je jedan od uslova za liberalizaciju viznog režima Evropske unije.

Evropski komesar za proširenje Štefan File zvanično je uručio 27. marta 2012. kosovskim vlastima dokument o početku izrade studije izvodljivosti za sklapanje SSP.

Studija treba da utvrdi u kojoj meri je Kosovo usklađeno sa standardima EU na ekonomskom, političkom i zakonodavnom planu, kao i korake koje mora da preduzme da bi bilo spremno za pokretanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Pokretanje izrade studije izvodljivosti je omogućio dogovor Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova postignut početkom 2012. godine.

Komisija, izmedu ostalog, traži od Kosova vidljive rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i reformi javne administracije, uspostavljanje vladavine prava i veću integraciju manjina.

Evropska komisija je pokrenula sa Kosovom 30. maja 2012. u Briselu strukturni dijalog o vladavini prava koji treba da omogući Kosovu da ostvari napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Evropska unija na Kosovu ima pravosudnu i policijsku misiju (Euleks), a predstavljaju je specijalni predstavnik na Kosovu koji je na čelu Kancelarije za vezu Evropske komisije. Specijalni izaslanik EU na Kosovu je Samuel Žbogar čiji mandat ističe 30. juna 2013.

EU je prisutna na Kosovu i kroz diplomatska predstavništva 17 svojih članica.

Pošto Kosovo nema sklopljen SSP i prateći prelazni trgovinski sporazum, njegovi trgovinski odnosi sa EU su regulisani autonomnim trgovinskim merama koje je Unija uvela 2000. godine kao trgovinske privilegije za Zapadni Balkan za izvoz na njeno tržište.

Kako se navodi na sajtu Kancelarije za vezu Evropske komisije, Kosovo je od 1999. dobilo više od dve milijarde evra pomoći EU.

Evropska komisija je 11. jula 2008. u Briselu bila domaćin donatorske konferencije za Kosovo kako bi se prikupila pomoć za razdoblje 2009-2011. Obećani iznos je prevazišao 1,2 milijarde evra, a ukupan doprinos EU, uključujući članice, iznosio je skoro 800 miliona evra.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pilaj: Poboljšati zakone i smanjiti diskriminaciju na Kosovu
  
• 

  Vesti

  : Tri scenarija za budućnost Bezbednosnih snaga Kosova
  
• 

  Vesti

  : Beograd i Priština razmenili oficire za vezu
  
• 

  Vesti

  : Kosovska ekonomija dobro prošla kroz krizu