Kosovo je, zahvaljujući prilivu novca iz dijaspore, pokazalo izuzetnu otpornost u uslovima globalne krize i potresa u zoni evra i uradilo mnogo, ali ne i dovoljno, na jačanju konkurentnosti, ocenio je Međunarodni monetarni fond (MMF) u najnovijim zaključima o kosovskoj ekonomiji. Fond kao značajno za budući rast navodi inicijative za normalizacuju prekograničnih odnosa na Zapadnom Balkanu, kao i približavanje celog regiona Evropskoj uniji. Bankarski sistem Kosova, koji se brzo razvijao poslednjih godina, globalni kreditor ocenjuje kao stabilan ali ističe da su potrebni stalni nadzor i dalje jačanje institucija.

Privredni rast Kosova od izbijanja krize 2007. godine nije bio manji od 2% godišnje, ističe globalni kreditor, a prosečan je bio 4,5%, što je među najvišim stopama na Zapadnom Balkanu.

Međutim, građani Kosova nisu u punoj meri osetili dobrobiti tako visokih stopa rasta zbog, gledano prema zaradama, visokih cena, posebno uvozne hrane.

Nakon nižeg rasta kosovskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2012. godini od oko 2% u 2013. se očekuje rast od između 2% i 3%, što je, kako ocenjuje MMF, osetno ispod potencijala. U narednim godinama stopa će rasti i dostići oko 4%, što je na nivou prosečnog rasta kosovskog BDP u poslednjih deset godina.

MMF navodi da očekivaja visokog rasta BDP u narednim godinama delom odražavaju povećanje populacije, jer će rast po stanovniku ostati na nivou ostalih na Zapadnom Balkanu.

Inflaciju na Kosovu "guraju" cene hrane iz uvoza ali se bazna, kako se navodi u izveštaju Fonda, kreće oko 2%.

Kosovska ekonomija, navodi globalni kreditor, u velikoj je meri zavisna od priliva novca iz dijaspore, mahom iz Nemačke i Švajcarske. S obzirom da su ekonomske prilike u tim zemljama i poslednjih godina bile dobre, priliv novca iz inostranstva na Kosovo bio je stabilan i nastavio je da doprinosi prihodima domaćinstava i domaćoj tražnji.

MMF ističe da je od prethodnih konsultacija 2011. Kosovo preduzelo hvale vredne korake na jačanju konkurentnosti ekonomije uključujući unapređenje poslovne klime, ulaganja u javnu infrastrukturu, opreznu politiku zarada u javnom sektoru i podršku malim i srednjim preduzećima.

Pođednako važno, kada je reč o perspektivama rasta, jesu i inicijative za normalizacuju prekograničnih odnosa na Zapadnom Balkanu u poslednje vreme i približavanje regiona uključujući Kosovo Evropskoj uniji.

MMF navodi da kosovska strategija za jačanje konkurentnosti treba da bude usmerena na obrazovanje i obuke i ističe da su ulaganja potrebna i u ljude, a ne samo sredstva.

Istovremeno MMF upozorava da budući izazovi na sektoru prihoda zahtevaju ozbiljne pripreme. Sada javni sektor u najvećoj meri zavisi od indirektnog oporezivanja za pokriće finansijskih potreba, što je za sada odgovarajuće, s ozbirom na strukturu kosovske ekonomije.

Gledano na duži tok, Kosovo treba da zameni prihod od carina nekim drugim, s obzirom na veću integraciju u regionu i na putu ka EU.

MMF navodi da se u poslednjih deset godina kosovski bankarski sistem brzo razvijao ali da će dalji napredak zavisiti od jačanja institucija.

Ostali segmenti finansijskog sistema, poput osiguranja i tržišta vladinih hartija od vrednosti, tek su u ranoj fazi razvoja i potrebno je, ukazuju iz MMF, ojačati pravnu osnovu za nebankarske finansijske institucije.

Uprkos brzom rastu, banakarski sistem Kosova je stabilan, adekvatnost kapitala je dobra, kao i profitabilnost, nivo nenaplativih zajmova je umeren a rezerve likvidnosti su velike.

Takozvani stres testovi, koje su 2012. radili MMF i Program Svetske banke za procenu finansijskog sektora, pokazali su da je kosovski banakarski sistem otporan na spoljne potrese, uključujući intenziviranje potresa u zoni evra.

Ipak, upozoravaju iz MMF, da bi stanje na bankarskom sektoru ostalo dobro, potreban je konstanstan nadzor.

MMF navodi i da su kosovske vlasti poslednjih godina ojačale finansijski sistem nizom koraka, uključjući dobošenjem novog zakona o bankama 2012, amandmanima na zakon o osiguranju depozita, kao i uspostavljanjem specijalnog rezervnog fonda koji pruža podršku bankama u slučaju problema sa likvidnošću.

U zaključima se navodi i da je kosovska vlada poslednjih godina vodila održivu fiskalnu politiku i dodaje da je potrebna široka politička podrška makrofinansijskoj stabilnosti kako bi se sačuvalo ono što je postignuto do sada.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nezaposlenost najveći problem građana Kosova
  
• 

  Vesti

  : Beograd i Priština prihvatili sporazum
  
• 

  Vesti

  : Vlada Kosova prodala Poštu i Telekom Kosova
  
• 

  Vesti

  : Kosovo postaje član EBRD