 Većina građana Srbije podržava dijalog Beograd i Prištine nezavisno da li je to uslov EU, na Kosovu u celini raste podrška dijalogu, dok na severu Kosova, među srpskim stanovništvom, preovladava negativan stav o dijalogu, pokazalo je istraživanje tri nevladine organizacije iz Beograda, Prištine i Albanije. Istraživanje je pokazalo da građani ne očekuju izbijanje sukoba u regionu, kao i da bi pre pružili političku podršku sunarodnicima zahvaćenim sukobom u drugoj zemlji nego što bi im se pridružili. Većina građana smatra da je, pre svega, potrebno razvijati saradnju u oblasti bezbednosti kao preduslov za razvoj drugih odnosa.
Većina građana Srbije podržava dijalog Beograd i Prištine nezavisno da li je to uslov EU ali postoji "blaga rezerva" da je druga strana bolje prošla u pregovirma, rekla je direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić.
Na predstavljanju istraživanja javnog mnjenja o briselskom dijalogu, budućnosti odnosa u trouglu Beograd-Priština-Tirana i ljudskoj bezbednosti, ona je rekla da je dobra vest da građani ne očekuju izbijanje oružanih sukoba na Kosovu i regionu ali da istovremeno bezbednost stavljaju kao preduslov za poboljašnje odnosa.
Kada je reč o poboljšanju odnosa, "građani najviše moći pridaju političarima a čak trećina građana veruje da kriminalci pogrošavaju odnose između tri zajednice", rekla je ona. Dodala je da su stavovi o ulozi međunarodne zajednice konfliktni, odnosno da preovlađuje percepcija da je odmogla ali da se bez nje ne može.
Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da se "sterotipi prepisiju" i da građani Srbije ne prave razliku između tri albanske zajednice - na jugu Srbije, Kosovu i Alabniji.
Prema njenim rečima, među ispitanicima u Srbiji koji su skeptičniji prema mogućnosti poboljšanja odnosa, zastupljeniji su građani mlađi od 30 godina i pristalice Demokratske strane Srbije i Srpske radikalne stranke. S druge strane, optimističniji i spremniji za unapređenje saradnje su građani stariji od 50 godina, kao i građani sa višim obrazovanjem i boljim primanjima.
Prema istraživanju čija konačna verzija treba da bude objavljena, 56% građana Srbije i 44% građana Albanije smatra da dijalog Beograda i Prištine treba da se nastavi bez obzira na to da li postoji pritisak EU ili ne smatra, dok taj stav deli skoro petina građana Kosova.
Istraživanje koje je u Srbiji sproveo CeSID u oktobru na uzorku od 1.200 građana, uključujući 200 ispitanika na jugu Srbije, pokazalo je i da 13% građana Srbije smatra da dijalog treba nastaviti samo ako će to povećati šanse za članstvo u EU, a isto toliko da ne treba da se nastavi.
Sonja Stojanović Gajić je rekla i da oko polovine Albanaca na jugu Srbije smatra da dijalog treba nastaviti nezavisno od EU, a da oko 30% smatra da ga treba nastaviti ako to povećava šanse u pridruživanju Uniji.
Više od polovine građana Kosova ili 55% ispitanika smatra da dijalog treba da se nastavi samo ukoliko će to povećati šanse za članstvo u EU, a 22% se protivi nastavku pregovora, navodi se u istraživanju koji su pripremili Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i Institut za demokratiju i posredovanje (IDM).
Florian Ćehaja, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Priština istakao je da postoji pozitivan trend u pogledu podrške kosovske javnosti dijalogu jer je u majskom istraživanju Kosovski bezbednosni barometar, 47% građana bilo protiv dijaloga.
Kad se isto pitanje postavi građanima srpske nacionalnosti na Kosovu, procenti su prilično drugačiji: 37% njih je protiv nastavka pregovora, 18% podržava pregovore samo ako će povećati šanse za članstvo u EU, a 36% je za nastavak bez obzira da li postoji pritisak EU.
Ćehaja je naveo da je istraživanje pokazalo da su naročito Srbi na Kosovu protiv nastavka dijaloga.
Među građanima Albanije 27% smatra da ga treba nastaviti samo ukoliko će to povećati šanse za članstvo u EU, a 6% da ga ne treba nastaviti.
Put ka boljim odnosima
Većina ispitanika smatra da će dijalog Beograda i Prištine doprineti poboljšanju odnosa. U Srbiji tako misli 42% građana, 27% smatra da neće poboljšati odnose, dok je 30% izjavilo da ne zna. Građani Srbije (37%) smatraju da će i Srbija i Kosovo imati najviše koristi od dijaloga, dok 14% smatra da će biti na gubitku.
Sonja Stojanović Gajić je rekla da svaki peti ispitanik ili 18% smatra da će najviše koristi od dijalog imati Evropska unija, što kako je navela, ukazuje da se EU ne opaža kao neutralni posrednik već kao zainteresovna strana.
Polovina građana Albanije (49%) smatra da koristi od dijaloga imaju i Srbija i Kosovo, a 13% da Kosovo ima više koristi.
Očekivanja građana Kosova i pripadnika srpske nacionalnosti u pogledu uticaja dijaloga na poboljšanje odnosa dve strane takođe su različita. Gotovo 60% građana Kosova je saglasno da će se dijalog pozitivno odraziti dok takav stav deli 38% kosovskih Srba. Sa druge strane, 60% smatra da neće poboljšati odnose što je duplo više nego građana Kosova. Pesimizam je izražen u oblastima Priština i Zvenčan.
Trećina građana Kosova uvereno je da najviše koristi od dijaloga ima Srbija, 25% smatra da korist uživaju i Srbija i Kosovo, a 19% da više profitira Kosovo od Srbije. Ćehaj je ovakav rezultat objasnio kulturološkim shvatanjem da druga strana uvek više profitira.
Građani srpske nacionalnosti na Kosovu imaju malo drugačiju percepciju: 43% smatra da od dijaloga veću korist ima Kosovo nego Srbija, 28% da obe strane imaju pođednaku korist od dijaloga, a 19% njih da su i Srbija i Kosovo na gubitku, dok taj stav ima samo 6% građana Kosova.
Ideju o zajedničkim patrolama na granici sa Kosovom podržava 63% građana Kosova i 58% građana srpske nacionalnosti, dok je protiv trecina građana Kosova i nešto manje kosovskih Srba.
Prema rečima Ćehaja, istraživanje je pokazalo da 49% građana Kosova nikad nije bilo u Srbiji, a oni koji su bili, odlazili su pre sukoba 1999. Mlade generacije retko idu, a i oni koji idu posećuju svoju rodbinu u Preševu, Medveđi i Bujanovcu što znači da je vrlo malo mobilnost obe zajednice i ljudi vrlo malo znaju o drugoj zajednici.
Međunarodna zajednica razočarala, sve u rukama političara
Za građane Srbije politički lideri najviše doprinose poboljšanju međuetničke saradnje, što je stav 30% građana, ali je i ugrožavaju, s obzirom da tako misli 27% ispitanika. Ukupno 15% građana smatra da međunarodna zajednica najviše doprinosi poboljšanju međuetničke saradnje, a 23% da je najviše ugrožavaju kriminalci.
Na pitanje koji međunarodni akter najviše doprinosi bezbednosti u regionu, najviše građana Srbije se opredelilo za Rusiju (40%), a 32% za EU. To, kako je objasnila Sonja Stojanović Gajić, ukazuje na preslikavanje tradicionalnih obrazaca, percepcije prijatelja i neprijatelja i interesa u spoljnoj politici.
Sonja Stojanović Gajić je rekla skoro polovina građana smatra da međunarodna zajednica nije doprinela poboljšanju odnosa, da su ostali takvi kakvi jesu ili da je i odmogla.
Prema istraživanju, većina ispitanika, 44%, smatra da međunarodna zajednica na Kosovu nije doprinela poboljšanju međuetničkih odnosa, dok 35% smatra da jeste.
Ipak, prema njenim rečima, većina građana smatra da međunarodna zajednica ne treba nikada da se povuče sa Kosova ili da ostane još nekoliko godina, ukupno oko 60%. Kako je dodala, postoji značajan je udeo i onih koji smatraju da je međunarodna zajednica odavno morala da napusti Kosovo.
Građani ne očekuju sukobe
Direktorka BCBP-a je rekla da građani Srbije ne veruju da će doći do sukoba u regionu i da ne iskazuju spremnost da učestvuju u evenutalnim sukobima već su spremni da pruže političku i finansijsku pomoć osobama srpske nacionalnosti i da prime izbeglice.
Većina građana Srbije, 48% smatra da neće doći u narednih godinu dana do eskalacije nasilja među različitim nacionalnim grupama na Kosovu i Srbiji, 22% ih očekuje, a 31% je reklo da ne zna.
Takođe, 43% građana je reklo da verovatno u narednih pet godina neće doći do oružanog sukoba negde na Balkanu, 21% je reklo da ne zna, a 19% da sigurno neće.
U pogledu mogućih izbijanja oružanih sukoba na Balkanu u narednih pet godina, kosovski Srbi su daleko pesimističniji. Da sukoba sigurno neće biti uvereno je njih 16%, dok takvo mišljenje ime 36% građana Kosova. Isti procenat i opšte populacije i građana srpske nacionalnosti, njih 28% i 27%, kaže da verovatno neće biti sukoba.
Za 23% građana Kosova i 17% kosovskih Srba sukoba će verovatno biti, dok je sigurno 5% opšte populacije Kosova i 10% građana srpske nacionalnosti.
Kad je reč o očekivanju moguće eskalacije nasilja između različitih nacionalnih grupa na Kosovu, ima razloga za optimizam jer obe zajednice na Kosovu misle slično. Više od dve trećine stanovnika Kosova i isto toliko pripadnika srpske zajednice ne očekuje eskalaciju sukoba. Nešto više građana Kosova očekuje eskalaciju nasilja, 18%, nasuprot 12%.
Ukupno 25% je izjavilo da ne bi bilo spremni "ni na šta" ako bi Srbi u nekoj drugoj zemlji bili pogođeni sukobom, dok je 8% reklo da bi im se pridružilo u sukobu. Prema istraživanju, 21% bi bilo spremno da izvrši pritisak na vlasti u Srbiji da ih predstavlja.
Ukoliko bi Albanci u nekoj drugoj zemlji u regionu bili pogođeni sukobom najviše ispitanika u Albaniji, 37%, reklo je da je spremno da prihvati izbeglice, 29% bi bilo spremno da izvrši pritisak na vladu Albanije da im pomogne a 11% bi im se priduržilo u oružamom sukobu.
U istraživanju 45% ispitanika je izjavilo da je za stvaranje "velike Albanije", 23% je reklo da je protiv toga a 21% da ne zna.
Da li je mir moguć
Istraživanje je pokazalo da 39% ispitanika u Srbiji smatra da dugotrajni mir između Srba i Albanaca nije moguć, a 37% da jeste, dok više od polovine građana Albanije (56%) smatra da je mir između Srba i Albanaca moguć, a 13% da nije.
Isti procenat građana Srbije, po 26%, smatra da je miran sužvot između Srba i Albanaca na Kosovu možda moguć i da je nemoguć, dok 24% smatra da je moguć ali da postoje problemi, a 12% da je moguć.
Sličan stav imaju i građani Albanije: 36% smatra da je moguće da Srbi i Albanci na Kosovu žive mirno ali da postoje problemi, 32% navodi da je to moguće, 16% da je možda moguće, dok 5% smatra da je nemoguće.
Miran suživot Srba i Albanaca na Kosovu moguć je za 42% građana Kosova, a da je nemoguć smatra njih 19%. Da je moguć, ali uz probleme, smatra njih 27%, dok 4% ne može da odluči, a 9% veruje da je možda moguć.
Među ispitanicima srpske nacionalnosti dominira uverenje da je suživot sa Albancima na Kosovu moguć, ali da postoje problemi budući da takav stav ima njih 40%. Miran suživot je moguć za 34% kosovskih Srba, a da je nemoguć smatra njih 8%.
Za 9% njih je možda moguć, dok isto toliko njih ne može da se odluči. Skepticizam je naročito naglašen na severu Kosovu, a naročito u opštinama Zvečan i Kosovo, rekao je Ćehaj.
Kao mere za izgradnju poverenja na Kosovu trećina građana Srbije (32%) izdvaja zaštitu prava Srba, a 18% bolju saradnju bezbednosnih insittucija Srbije i Kosova, odnosno vojske i policije.
Saradnja u oblasti bezbednosti kao preduslov
Sonja Stojanović Gajić je rekla da se bezbednost jako visoko kotira u prioritetima i da je preduslov za ekonomske odnose.Velika većina građana Srbije, 79%, smatra da prioritet saradnje Beograda i Prišitne treba da bude saradnja u oblasti bezbednosti i policijska saradnja, 76% izdvaja trgovinu i privrednu saradnju, a 74% izgradnju kontakata među običnim ljudima.
U saradnji sa Albanijom prioritet takođe treba da bude policijska saradnja i saradnja u oblasti bezbednosti, smatra 68% građana Srbije, dok 67% navodi trgovinsku i privrednu saradnju.
Kada je reč o saradnji u oblasti bezbednosti, 44% smatra da saradnja Beograda i Prištine nije dobara ali da mora da se počne s njom, a 35% to misli o saradnji Srbije i Albanije u oblasti bezbednosti.
Da je saradnja s Prištinom u oblasti bezbednosti dobra ali da treba da se unapredi smatra 23% građana Srbije, a to za saradnju sa Albanijom misli 17% ispitanika.
Većina građana (60%) smatra da bi policije Srbije i Kosova trebalo da preduzmu zajedničke patrole na administrativnoj liniji, a 21% da ne.
Građani Albanije, 48%, smatraju da bezbednosna saradnja sa Srbijom nije dobra ali i da ne mora da se sarađuje sa njom, 32% da saradnja nije dobra ali da dve zemlje moraju da počnu da sarađuju.
Prema istraživanju, 39% građana smatra da bi Srbija, Kosovo i Albanija trebalo da zajedno učestvuju u regionalnim obukama u oblasti bezbednosti, a 34% se ne slaže s tim stavom.
Više od polovine građana Srbije, 59%, smatra da u slučaju elementarnih nepogoda Srbija treba da prihvati pomoć Kosova, a 57% pomoć Albanije, dok 21% smatra da ne treba prihvatiti pomoć Kosova i 23% pomoć Albanije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto:
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
