Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ideja o stvaranju "velike Albanije" samo jeftini populizam
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.09.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Ideja o stvaranju "velike Albanije" postoji, ali kao jeftini populizam koji se javlja u ekonomsko-političkim krizama, ocenio je 9. septembra u Beogradu bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović. On je na skupu posvećenom budućnosti odnosa Beograda, Prištine i Tirane koji je organizaovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) ocenio da će se građani Kosova sve manje baviti tom temom, a više životnim standardom budući da je 30 odsto ljudi siromašno. Učesnici skupa su takođe naveli da su odnosi tri strane opterećeni stereotipima, da Albanci daleko više znaju o Srbiji, dok je domaća javnost nezainteresovana za sadržaje u vezi sa ovim narodom.
"Oni (Građani Kosova) su ophrvani problemom kako preživeti sa platom od 200 evra i zato će se sve manje baviti temom ujedinjene Albanije", rekao je Ivanović koji je na predstojećim izborima na KIM nosilac izborne liste "Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda".
Učesnici skupa su naglasili da postoji prostor za veći plasman srpskih prostora na albansko tržište i da bi privredni interesi mogli da premoste međusobne istorijske razlike i političke prepreke.
Ivanović je naveo da srpski izvoz u Albaniju trenutno iznosi oko 180 miliona dolara godišnje što je "katastrofalno malo".
"Brza normalizacija odnosa bi doprinela da Srbija ima mnogo više koristi od razmene sa Albanijom koja ima više stanovnika nego na Kosovu i konkurencija za naše proizvode na tom tržištu je manja", rekao je poslanik Liberalno- demokratske stranke u Skupštini Srbije Zoran Ostojić.
Kako je naveo, završtak auto-puta Priština-Tirana i izgradnja puta od Srbije do Crne Gore još više će približiti albansko tržište i obalu građanima Srbije.
"Oni koji nemaju mnogo para, doći će za koju godinu do pozicije da letuju u Albaniji", rekao je Ostojić.
Odnosi sa Tiranom se mogu popraviti i dugoročno dati efekat na odnose sa Prištinom, a dok će Briselski sporazum sa Prištinom kratkoročno doprineti unapređenju odnosa tri strane, kazao je Ivanović.
Prema rečima docenta na Fakultetu političkih nauka Filipa Ejdusa, evrointegracije su faktor približavanja Srba i Albanaca, dok su odnosi Beograda i Priština faktor razdvajanja.
Odnosi opterećeni stereotipima
Učesnici skupa saglasni su u oceni da građani Srbije, kao i domaća politička elita, još uvek robuju stereotipima o Albancima.
Rečeno je i da Albanci na Kosovu i u Albaniji daleko više znaju o Srbiji nego Srbi o Albancima jer je domaća javnosti nezainteresovana za Albaniju.
"Albanci mnogo bolje poznaju Srbiju, nego mi njih. U Albaniji gde se ne govori sprski, oni su još 80-tih Jugoslaviju posmatrali kao prozor u svet", rekao je Ejdus.
Kako je ocenio, razlog nezainteresovanosti javnosti u Srbiji za albanske kulturne sadržaje je "viševekovni arogantan odnos prema Albaniji koja se doživljava kao provincija u kojoj nema civilizacijskih elemenata kulture i državnosti".
Ejdus se založio i za unošenje sadržaja iz albanske kulture u nastavne planove osnovnih i srednjih škola u Srbiji, i ocenio u isto vreme da to ne bi bilo "realistično i donelo bi više političke štete i demonizaciju" onoga ko to pokuša.
Kako mediji izveštavaju
Predstavljajući rezultate istraživanje o toke kako su domaći mediji izveštavali o Albaniji tokom 2011. i 2012.godine, Ejdus je ustanovio da je bilo više negativnih nego pozitivnih tekstova.
U 2011. objavljeno je 1.196 negativnih, 620 neutralnih i 126 pozitivnih tekstova, a glavni razlog za veliki broj negativnih tekstova je afera u vezi sa trgovinom organima.
Tokom 2012. objavljeno je 2012. teksova i to 65 pozitivnih, 328 negativnih i 338 neutralnih.
Razlog manjeg broja tekstova sa negativnim sadržajem u 2012. je poseta srpskog ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića Albaniji zbog čega su domaći mediji najvise izveštavali o privrednoj saradnji.
Prema Ejdusovim rečima, o člancima sa negativnom konotacijom, govori se najviše o stvaranju "Velike Albanije", trgovini organima i kriminalu u Albaniji.
Tekstovi sa pozitivnom konotacijom govore o multikonfesionalnom karakteru albanske države,evropskim integracijama, kao i o Srbima koji se žene Albankama.
Strani faktor
Govoreći o stranom faktoru na Zapadnom Balkanu, Oliver Ivanović je ocenio da SAD nema strateške interese na Balkanu u poređenju sa nekim drugim svetskim regionima, dok EU postaje sve veći faktor.
On je međutim rekao da će SAD, u vojnom i političkom smislu biti vrlo značajan faktor i da će se koordinisati sa interesima Brisela kako bi se region stabilizovao.
Zapadni Balkan je važan za EU sa stanovništa simboličkog političkog značaja jer je pokazatelj sposobnosti EU da menja svoje okruženje i postkonfliktna područja, rekao je Filip Ejdus.
"EU želi da reši problem na Zapadnom Balkanu kako bi kasnije mogla da rešava druge globalne problem", dodoao je on.
Kako je rekao Oliver Ivanović, velike članice EU su zainteresovane za stabilizaciju prilika i zbog velikog broja izbeglica sa Balkana koje su neintegrisane u zapadna društva i predstavljaju veliko bezbednosno pitanje.
"Zato im je jeftinije da ulože u zapadni Balkan nego da im dođu izbeglice", rekao je Ivanović.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: www.geology.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
