Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kamate pojele budžet
|
|
|
|
Objavljeno : 26.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vlada Srbije nije predvidela dovoljno odlučne mere za sređivanje javnih finansija, proističe iz izveštaja Fiskalnog saveta koji je objavljen 26. novembra. Plan za smanjenje deficita gotovo je prepolovljen u odnosu na najave iz oktobra, tako da će deficit naredne godine biti viši nego 2013, i najviši u centralnoj i istočnoj Evropi. Neefikasna javna preduzeća i banke, na koje se budžetski novac nekontrolisano troši, navedena su kao problem koji se mora hitno rešiti, dok je za srednjeročne ciljeve od ključnog značaja da se zaista sprovede previđena reforma penzijskog sistema. O značaju sređivanja javnih finansija dovoljno govori činjenica da će za Srbijagas u 2014. biti izdvojeno više novca nego za nauku, dok će se za kamate za servisiranje državnog duga potrošiti više nego na socijalnu zaštitu.
Vlada je u oktobru najavila da će doneti mere fiskalne konsolidacije u iznosu od najmanje 2% bruto domaćeg proizvoda, dok je domet predloženih mera između 1 i 1,2% BDP-a. Fiskalni savet zbog toga predlaže dodatne uštede od 0,8 do 1% BDP-a, odnosno 300 miliona evra.
"Ovako bi se ostvario ne samo najavljeni cilj Vlade iz oktobra već bi se, što je još bitnije, fiskalni deficit u 2014. smanjio u odnosu na 2013. godinu", navodi se u izveštaju.
"Postoje najave da će jedan deo tih ušteda Vlada predložiti u formi amandmana na Predlog zakona o budžetu tokom skupštinske procedure", dodaje se.
Stav Saveta je da je situacija u Srbiji veoma ozbiljna, tako da i javnost i vlasti moraju biti spremni na "dodatne i bolne mere" za period 2014-2016. Naime, samo uz primenu efikasnih mera udeo javnog duga u BDP-u može prestati da raste 2017. godine, dok će se njegov nominalni rast nastaviti i kasnije.
Posledica visokog javnog duga su velika izdvajanja za kamate. Za 2014. godinu predviđen je porast za 22 milijarde dinara u odnosu na 2013, i to na 114 milijardi dinara. Učešće kamata u budžetskim rashodima povećano je sa 2% u 2008. na preko 10% u 2014. godini. Kamate su, ističe se, treći najveći budžetski rashod, iza zarada i penzija.
"Veći su od nabavke robe i usluga iz budžeta, socijalne zaštite svih korisnika bužeta, subvencija, dvostruko veći od kapitalnih investicija Republike", ističe se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Napominje se i da bi kamate bile još više da nije predviđena ušteda od oko 900 miliona dinara refinansiranjem duga, odnosno zamenom dela skupog duga jeftinijim.
Javna preduzeća i banke gutaju novac
Mere na kojima Savet insistira upravo su ona politički osetljiva pitanja koja se dugo pominju kao problemi, ali niko nije spreman da se sa njima uhvati u koštac. Zbog toga se u analizi i izražava bojazan da se problem najvećeg gubitaša, Srbijagasa, neće odlučno rešavati, kao i da bi penzijske reforme mogle biti odložene.
Problemi javnih preduzeća i državnih banaka moraju se rešavati bez odlaganja jer se na njih budžetska sredstva nekontrolisano troše. Ovakav stav potkrepljen je podatkom da će neuspešno poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka iz prethodnih godina u 2014. koštati državu oko 1,7% bruto domaćeg proizvoda odnosno 600 miliona evra.
"Što je još nepovoljnije, očekuje se da javna preduzeća i bankarski sektor tokom 2014. naprave nove gubitke/obaveze za državu od najmanje 630 miliona evra koje će se plaćati 2015. godine", navodi se.
"Stoga je sasvim opravdano pitanje - koliko je svrsishodno smanjivanje zarada, penzija i povećanje poreza ukoliko su te uštede unapred potrošene na Srbijagas, Železaru Smederevo, propale banke, Galeniku i drugo?", ističe se u izveštaju.
Posebno "na meti" je Srbijagas, koji već ima dugove na čiji servisiranje će 2014. i narednih godina odlaziti preko 150 miliona evra godišnje, u šta nije uračunato novo zaduživanje koje se mzože očekivati u 2014. Da bi prikazao razmere gubitaka, Savet je ukazao da su planirana državna izdvajanja za nauku u 2014. manja od 140 miliona evra. Pored toga, ističe se da Savet na probleme u Srbijagasu ukazuje već izvesno vreme, kao i da se taj problem ne rešava već, umesto toga, u poslednje vreme politizuje.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je predstavljajući izveštaj da restrukturiranje mora da bude takvo da Srbijagas više ni trajno ni jednokratno ne dobija sredstva iz budžeta, ali i da preuzme deo otplate dugova. "Postoji jasan kriterijum, to znači da Srbijagas mora da počne da posluje pozitivno i to od sredine 2014. godine. To je presudno za restukturiranje, a ne organizaciona i pravna pitanja", kazao je on.
Ogromni su i troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru, koji od 2012. zaključno sa 2014. iznose oko 800 miliona evra za dokapitalizaciju, pripajanje neuspešnih banaka uspešnijim, kao i isplatu osiguranih i neosiguranih depozita. Prema rečima Petrovića, za Agenciju za osiguranje depozita u 2014. godini moraće da se obezbedi 360 miliona evra jer je portrošila sredstva za isplatu osiguranih i neosiguranih depozita u propalim bankama.
"U oktobru je zatvorena Privredna banka Beograd i to je plaćeno 100 miliona evra. Tom transakcijom potrošena je čitava ušteda koja će se dobiti uvođenjem solidarnog poreza na plate u javnom sektoru", rekao je on.
U izveštaju Fiskalnog saveta napominje se da bi prema planovima vlasti ovi problemi trebalo da dođu na red 2014. godine, ali se i upozorava da ovaj zadatak treba ozbilno shvatiti .
"Ako se to ne učini ne postoje te uštede koje mogu da se naprave na platama, penzijama i povećanju poreze koje bi mogle da pokriju neracionalno poslovanje. To je osnovi problem i po tome bi trebalo da se meri da li je program ozdravljenja javnih finanisja održiv", kazao je predsednik Fiskalnog saveta na konferenciji za novinare.
Poreska nedisciplina kao crna rupa
Još jedan nekontrolisani put odlivanja novca je utaja poreza koja je, kako se ističe, 2013. godine imala snažan rast, što se posebno odražava na prihode od poreza na dodatu vrednost. Vladin srednjeročni plan da samo po osnovu smanjenja sive ekonomije smanjuje deficit za 0,25% bruto domaćeg proizvoda godišnje Savet je ocenio kao realan, ali je doveo u pitanje odlučnost da se to i učini budući da za sada iza te najave ne postoje planovi koji bi garantovali dobar rezultat.
Ističe se da bi država trebalo da pruži primer prestankom tolerancije poreske nediscipline. Kao negativan primer navodi se nedavno odobravanje beskamatnog kredita od 1,5 milijardi dinara privatnoj kompaniji Simpo za izmirenje obaveza prema državi za doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje.
Kao ključna stvar navodi se sistemski pristup ovom problemu, uz uvođenje metodologije za praćenje rezultata poreskih vlasti.
Ocenjuje se takođe da se ne može računati da će se smanjenje sive ekonomijie postići uvođenjem on-line očitavanja fiskalnih kasa ili oslobadajanjem kapaciteta Poreske uprave nakon uvođenja elektronskog poslovanja u poreski sistem.
"Slične medijski atraktivne ali ne preterano efikasne akcije već su se sprovodile bez rezultata u 2013. godini - poput poreske amnestije, a naročito 'ulte tolerancije' za neplaćanje poreza (posle uvođenja nulte tolerancije prihodi su dodatno podbacili), ističe Savet.
Da li će penzije pojesti plate?
Fiskalni savet je ocenio da srednjeročni plan (za 2015-2016) postavlja u načelu dobre ciljeve smanjenje deficita, ali da predviđene mere nisu dovoljno kredibilne. Najveći deo usteda - oko dve trećine - predviđeno je na izdvajanjima za zaposlene u ajvnom sektoru i na refinansiranju skupog javnog duga jeftinijim.
Glavna zamerka Fiskalnog saveta je da su ovakve mere rizične neizbalansirane i nedovoljno kredibilne.
Naime, kako se ističe, da bi se dug refinansirao potrebno je da praktično sva pristigla sredstva od privatizacionih prihoda, koja još nisu izvesna, i povoljnijeg bilateralnog zaduživanja, iskoriste za prevremenu otplatu skupog kredita i za jeftinije finansiranje deficita.
Pored toga, Savet smatra da bi trebalo predvideti uštede na većini budžetskih stavki, što bi uključilo i penzije, subvencije, netargetirana socijalna davanja i drugo, i posebno se ukazuje na značaj da se penzijska reforma koja se odlaže već godinu dana zaista i pokrene. Uštede isklučivo na zaradama su, kako se ističe, "previše optimističn o procenjene jer podrazuemvaju teško izvodljivo smanjenje zarada i zaposlenosti".
Penzijska reforma će, kako se ističe, uvesti penale za prevremeni odlazak u penziju i povećanje penzije za one koji reše da rade nakon isteka radnog veka. Pored toga, predviđeno je podizanje starosne granice za penzionisanje.
"Računice pokazuju da bi za svaku godinu prevremenog penzionisanja penziju trebalo smanjivati za oko 6%, odnosno povećavati 7% za svaku godinu penzionisanja nakon regularne starosne dobi. Nakon što ova mera da svoj puni fiskalni efekat uštede bi u srednjem roku iznosile blizu 0,5% BDP", ističe se u Izveštaju.
Kao ilustraciju manjkavosti sadašnjeg sistema, navedeno je da se 70% muškaraca i 50% žena penzioniše pre regularne starosne dobi.
Autor: S.V. i Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
