Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kuen: Bolji zakoni o radu i izgradnji za više investicija
|
|
|
|
Objavljeno : 25.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Frederik Kuen (Frederic Coin), predsednik Saveta stranih investitora
Rekao bih investitoru: dođi u Srbiju. Mada, veoma je komplikovano kada prvi put dođete u ovu zemlju. Definitivno ćemo imati više investicija ako pojednostavimo poslovno okruženje. Ne mislim da za sada može da se kaže da postoji nedostatak političke volje za primenu reformi, naprotiv. Pažnju treba usmeriti na upravu: na odgovornost, način na koji se upravlja ljudima, ciljeve koji im se zadaju i metode procene ispunjenosti ciljeva. FIC je spreman da pomogne Vladi u dijalogu koji je već uspostavljen o novim zakonima. To ne znači da ćemo se u svemu složiti sa Vladom, ali važno je da takav dijalog postoji.
Razgovarala: Smiljana Vukojičič Obradović
Da li biste preporučili investitorima da dođu u Srbiju?
Većina kompanija koje znam, a znam ih dosta i kao predsednik Saveta stranih investitora i kao bankar, zaista je zadovoljna ovde. Velika prednost su kvalitetni ljudi, troškovi rada, činjenica da se ovde može proizvoditi i pod dobrim uslovima izvoziti u mnogo zemalja, u Rusiju, EU, tržište Cefta. Uopšte uzev, u Srbiji je moguće imati
konkurentnu kompaniju. Povrh toga, pregovori o pristupanju EU će doneti dodatne reforme i okvir koji će okruženje učiniti održivijim i predvidivijim.
Da, rekao bih investitoru: dođi u Srbiju.
Sa druge strane, veoma je komplikovano kada prvi put dođete u ovu zemlju. Definitivno ćemo imati više investicija ako pojednostavimo poslovno okruženje.
Po meni je i popravljanje imidža zemlje u inostranstvu od velikog značaja za Srbiju.
U Srbiji sam godinu i po. Kada su mi u upravi ponudili da dođem, prva reakcija nije bila "super, idem u Srbiju", jer imidž zemlje nije dobar. Onda malo sakupite informacije, i kažete "pa to i ne izgleda tako loše". A kada dođete ovde, vidite da je mnogo bolje nego što ste očekivali. Taj jaz je definitivno pitanje komunikacije, imidža.
Jasno mi je da nije bilo moguće da se radi na unapređenju imidža i komunikacija dok politička pitanja nisu bila rešena, pre svega Kosovo. Čini se da je danas taj problem iza Srbije i sigurno je dobar trenutak da se Srbija bolje brendira u inostranstvu.
Koji su vam prioriteti za blisku budućnost?
Kratkoročno gledano, fokusiramo se na dve značajne reforme.
Prva je Zakon o radu. Ovaj zakon je isuviše složen i krut. Posledica toga je da, ukoliko zaista želite da otpustite ljude, on vas neće sprečiti, ali ćete oklevati da zaposlite ljude zbog velikog broja tehničkih koraka za zapošljavanje i otpuštanje.
Ukoliko se zakon pojednostavi i učini fleksibilnijim, kompanije će lakše donositi odluke da zaposle ljude..
Druga stvar od izuzetnog značaja je zakon o izgradnji. Danas je za investitora neverovatno komplikovano da na primer sazna da li može da kupi određenu zgradu. Nije reč o smanjenju troškova ili nečemu sličnom, potrebno je samo pojednostaviti stvari.
Svake godine u Beloj knjizi objavljujete preporuke vladi za poboljšanje poslovnog okruženja. Da li se ritam usvajanja vaših preporuka promenio?
Imamo utisak da se godinu za godinom ubrzava primena preporuka.
Bez sumnje se potcenjuju složenost i vreme potrebno da se takve strukturne reforme primene u bilo kojoj zemlji, pa i u Srbiji.
Objavili ste da je u prethodnih godinu dana 47% vaših preporuka iz Bele knjige primenjeno. Da li ste tim rezultatom zadovoljni?
To se može sagledati na dva načina - da je čaša poluprazna ili polupuna. Smatramo da to nije loš procenat.
Glavna stvar je u tome koliko su duboko primenjene te reforme i na to ćemo se fokusirati. Naime, većina usvojenih reformi primenjena samo delimično, a samo mali deo u potpunosti. To pokazuje da reforme treba produbiti.
FIC, kao i druge organizacije i EU, stalno ukazuju na problem nedosledne primene zakona u Srbiji. Šta je uzrok ovog problema - nedostatak političke volje, nedovoljna sposobnost administracije ili nešto treće?
Ne mislim da za sada može da se kaže da postoji nedostatak političke volje, naprotiv.
Pažnju treba usmeriti na upravu: na odgovornost, način na koji se upravlja ljudima, ciljeve koji im se zadaju i metode procene ispunjenosti ciljeva.
Takve reforme nisu lake, ali su od ključnog značaja. Ukoliko imate slobodu da li da primenite neke zakone, to vam daje diskreciona prava. Pored toga, u pitanju je i efikasnost, što znači da ljudi treba više da polažu račune, da se možda ponekad izvrši veći pritisak na njih.
Kako će se pristupni pregovori sa EU odraziti na poboljšanje primene reformi? Koliko je taj proces bitan za Srbiju?
FIC se dugo zalaže za evropske integracije. To će Srbiji doneti okvir i povrh toga dobiće pomoć i novac. Sa druge strane, pregovori predstavljaju vid korisnog pritiska za ubrzanje reformi. Zapravo, napredovanje u tom procesu će pomoći zemlji da ubrza reforme.
Važno je napumenuti da su te reforme neophodne, sa ili bez Evrope. Ja sam Francuz i slična situacija je i u mojoj zemlji. Često političari kažu "žao nam je moramo to da uradimo zbog Evrope". Možda nije baš hrabro s političke tačke gledišta, ali pomaže, da se kaže da si prinuđen da nešto uradiš.
Pomenuli ste da je potrebno produbiti reforme. Koji su vaši prioriteti u tom pogledu?
Imamo pet opštih, strukturnih preporuka.
Prva je makroekonomska stabilnost, koja vodi ka onome što bi trebalo da bude cilj vlade, odnosno bolji privredni rast i smanjenje nezaposlenosti.
U centar pažnje stavljamo smanjenje javnog deficita i sposobnost da se zaustavi rast javnog duga. Pokazalo se nedavno, od kako je počela finansijska kriza, da države koje imaju veliki deficit i čiji dug je u porastu i na veoma visokom nivou u nekom trenutku udare u zid. Srbija na sreću bar za sada nije u takvoj situaciji. Međutim, trend
nije dobar a vlada treba da pokaže sposobnost da zaustavi taj trend i da ga preokrene.
Drugi prioritet je reforma politike državnog vlasništva. Vlada je već najavila da će pokrenuti proces privatizacije i mi u potpunosti podržavamo taj potez jer je veoma važno da ista pravila važe za sve. Kada javne kompanije dobiju subvencije, to narušava jednakost između privatnog i javnog sektora. Pored toga, državni resursi su skromni, a u prošlosti se pokazalo da subvencionisanje preduzeća kojima se ne upravlja dobro nije najbolji način za trošenje državnog novca.
Treći prioritet je da se pokrenu sistemske reforme, pre svega reforme zdravstva, penzija, obrazovanja i naravno pravosudnog sistema kako bi se obezbedila dobra primena zakona.
Četvrto je smanjenje birokratije. I u ovom pogledu imamo najave koje idu u dobrom pravcu.
Poslednja, ali ne i najmanje značajna stvar, je reforma javne uprave da bi se povećala njena sposobnost da sprovodi reforme. Čak i kada su zakoni dobri često postoji problem sa podzakonskim aktima za primenu.
Koliko ste zadovoljni komunikacijom sa vlastima u zakonodavnom procesu?
Jasno je da je Vlada spremna da diskutuje sa zainteresovanim stranama poput FIC-a i drugih poslovnih udruženja. Nedavno smo komunicirali povodom najavljenih novih zakona o stečaju i i izgradnji između ostalog.
Ne znači da ćemo sa svime složiti, ali smo spremni da pomognemo i da sa Vladom podelimo stavove naših članova, koji su ne samo brojni već i dolaze sa raznih strana sveta, tako da imaju veoma široku lepezu iskustava. Nadamo se da će to dati rezultat.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
