Unija poslodavaca Srbije (UPS), Savez računovođa i revizora i Udruženje pružalaca računovodstvenih usluga procenili su da će izmene poreskih zakona, promena računovodstvenih poslova i novi način kontrole fiskalnih kasa privredu koštati 800 miliona u 2014. godini. Time se, kako ističu ove organizacije, nastavlja praksa gomilanja birokratije i osiromašenja privrede i građana. Oni upozoravaju da će posledice biti zatvaranje preduzetničkih radnji i jačanje sive ekonomije.

Kako se navodi u saopštenju UPS, mere koje će od 2014. dodatno opteretiti privedu su povećanje poreza na imovinu i uvođenje prakse da se prilikom zaračunavanja poreza na imovinu uzima tržišna vrednost na nepokretnosti, što će povećati ovaj namet i do 15 puta, kao i ukidanje poreskog kredita kod kupovina osnovnih sredstava za rad. Pored toga, očekuje se i povećanje opterećenja preduzetnika kroz proširenje osnovice za zaračunavanje poreza na dobit i ukidanje drugih olakšica.

Rezultat je, kako se ističe, povećanje poreskog opterećenja preduzetnika za skoro 40%.

Ukazano je i na povećanje troškova zbog uvođenja novog sistema kontrole fiskalnih kasa, kao i na povećanje PDV-a u hotelijerstvu sa 8 na 10% a u trgovini IT opremom sa 8 na 20%.

Zbog zakonskih izmena u domenu računovodstva biće povećani i troškovi računovodstvenih usluga, a administrativni posao u vođenju poslovnih knjiga i prilikom sačinjavanja završnih finansijskih izveštaja biće dupliran.

Zbog svega ovoga u 2014. će se iz privrede ispumpati 800 miliona evra.

Kako je rečeno na zajedničkoj konferenciji za novinare, zbog novog Zakona o računovodstvu i predloženih podzakonskih akata, dodatni troškovi privrede, drugih pravnih lica i preduzetnika u narednoj godini biće 180,4 miliona evra, a svake naredne godine 32,8 miliona evra.

Prema rečima direktora UPS-a Dragoljuba Rajića, nova opterećenja i obaveze direktno će se odraziti na smanjenje broja preduzeća i preduzetnika u Srbiji koji legalno posluju, a imaće uticaja i na dalje povećanje sive zone.

On je naveo i da se procenjuje da će se naredne godine zatvoriti oko 10.000 preduzetničkih radnji kao i između 35 i 40 hiljada radnih mesta. Nova opterećenja i obaveze, uticaće i na smanjenje broja zaposlenih kod preduzetnika u mikro, malim i srednjim preduzećima, povećanje tehnološke zaostalosti privrede u Srbiji - mašine, oprema i alati, ali i pad kvaliteta gotovih proizvoda i usluga, kazao je on.

Prema njegovim rečima, nove obaveze uticaće i na pad konkurentnosti domaćih proizvođača i pružalaca usluga, sporiji razvoj informatičkog društva, dalji pad prometa u trgovini na malo kao rezultat pada kupovne moći stanovništva.

Rajić je naglasio i da je dobar pokazatelj toga koliko je kriza u privredi Srbije visoka, to što je u stalnom porastu broj preduzeća sa nula zaposlenih koja čine 24 odsto u ukupnom broju preduzeća u Srbiji, odnosno to je svako četvrto preduzeće.

On je dodao i da će naredne godine vrednost poreza na imovinu biti veća između tri i 15 puta, jer će se obračunavati na osnovu tržišne vrednosti na osnovu procene koju će raditi Poreska uprava.

Generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije Pero Škobić naglasio je da u Srbiji sve dok se ne popravi sistem finasijskog izveštavanja i dok je odsustvo ekonomskog nadzora i kontrole, neće se suzbiti korupcija i siva ekonomija. On je dodao i da je unazad nekoliko godina Srbija pod pritiskom konsultantskih kuća koje ostvaruju ogromne profite na neadekvatnim zakonima.

Učesnici današnje konferencije složili su se i da je Ministarstvo finansija nastavilo sa praksom koju su imale i sve prethodne Vlade posle 2001. godine, da povećava opterećenja već preopterećene privrede i nameće nove birokratske procedure. Zaključeno je i da je takva politika dovela do gubitka skoro 300.000 radnih mesta u Srbiji za samo pet godina (od 2008. do danas).

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Preduzeća u Srbiji dala milijardu evra na birokratiju
  
• 

  Vesti

  : Neznatno bolje poslovno okruženje