Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Javna preduzeća najviše kriju informacije
|
|
|
|
Objavljeno : 06.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Državni organi i preduzeća u Srbiji su spremniji da daju informacije nevladinim organizacijama i medijima nego građanima, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Javna preduzeća najčešće ostaju nema na zahtev za dostavljanje informacija u poređenju sa lokalnim samoupravama i državnim organima. Autori istraživanja su na predstavljanju publikacije ukazali da uzroci problema ne leže samo u skrivanju informacija i nedostatku volje za saradnju, mada je i to prisutno, već i u nedostatku stručnosti i kadrova. Sa druge strane, broj žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja u stalnom je porastu, za trećinu u 2013. u odnosu na prethodnu godinu i ova institucija je bukvalno zatrpana zahtevima.
Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić navela je da je prošle godine podneto 3.300 žalbi za pristup informacijama, što je za trećinu više nego prethodne godine. Kako je ukazala, to je tek vrh ledenog brega, budući da se najveći deo slučajeva reši pre zvaničnog žalbenog postupka.
Uzrok tog povećanja nije poznat - da li državni organi manje odgovaraju ili im se građani više obraćaju, kazala je ona.
Prema njenim rečima, 91% preporuka Poverenika reši se pozitivno, davanjem informacija. Ono što zabrinjava je, kako je navela, mnogo manji procenat u javnim preduzećima, gde se izvrši 78% naloga za davanje informacija. Većina spornih pitanja odnosila se na novac, sponzorstva i slične ugovore.
Na konferenciji je ukazano i na problem nedovoljne efikasnosti Poverenika, budući da postoji veliki broj predmeta koji nisu rešeni u predviđenom roku od 30 dana usled nedovoljnih kapaciteta kancelarije, posebno u prethodnim godinama. Zamenica Poverenika na to je odgovorila da su kapaciteti ove institucije povećani i da se očekuje da će se tokom ove godine zaostali slučajevi rešiti, paralelno sa novopristiglim žalbama, što bi omogućilo da se od 2015. rokovi za rešavanje žalbi poštuju.
Sa druge strane, ona je ukazala da su odgovori Poverenika kvalitetni, budući da Upravni sud nije oborio nijedno rešenje Poverenika.
Mandićeva je skrenula pažnju na značaj osposobljenosti osoba koje su zadužene za dostavljanje informacija u skladu sa zakonom. Kontinuitet je istaknut kao posebno značajan, što znači da je potrebno da se jednoj osobi na duži rok dodeli ovo zaduženje.
"Kvalitet primene zakona je mnogo viši tamo gde se ne menjaju osobe zadužene za to", istakla je ona.
Poverenik je od 2005. kada je počeo sa radom rešio više od 20.000 slučajeva po žalbama za dostupnost informacija od javnog značaja, s tim što su u početku i broj zahteva i kapacitet Poverenika da ih rešava bili manji. Samo u januaru ove godine ova služba je primila 356 predmeta u oblasti dostupnosti informacija a rešila 372.
Građani u drugom planu
Iz rezultata istraživanja može se zaključiti da bi broj tih zahteva možda bio i manji kada bi se državni organi prema zahtevima građana odnosili s jednakom ozbiljnošću kao kada zahteve dostavljaju organizacije, poput NVO.
Naime, istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku su pored upitnika o procedurama za dobijanje informacija napravili i test zahtev za dobijanje informacija, i to o primanjima osobe na čelu institucije, broju zaposlenih u prethodnoj godini i o troškovima službenih putovanja i reprezentacije. Ovim su ispitali i značaj preciznosti zahteva budući da službena puitovanja i reprezentacije nisu ista stvar.
Ovaj test, u kojem su isti zahtevi slati sa privatnih adresa i sa adresa organizacija, pokazao je da državni organi mnogo manje mare za zahteve građana, a razlog, kako je kazala Ivana Jeremić iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, treba potražiti u većem uticaju nevladinih i drugih organizacija i njihovoj mogućnosti da izvrše dodatan pritisak.
Svi dobijeni odgovori građanima stigli su u periodu od 15 dana, navela je ona, ističući da je za dve trećine zahteva odgovor bio ćutanje uprave. Istraživači nisu te slučajeve prosledili Povereniku na postupanje zato što bi, kako je objasnila, time zatrpali ionako preopterećenu instituciju i produžili čekanje na odgovore.
Odgovori koji su stigli bili su uglavnom zadovoljavajućeg kvaliteta, navela je ona.
Ovim testom otkrivena je i nedovoljna stručnost službi zaduženih za podatke od javnog značaja, njihova nedovoljna sklonost novim tehnologijama, ali i značaj da se pitanja dobro pripreme. Dešavalo se, naime, da iz institucija zovu i pitaju kakva je informacija ustvari potrebna.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Marko Milošević rekao je da su se u 2012. godini građani najviše žalili na rad Ministarstva unutrašnjih poslova, zatim Ministarstva finansija i Ministarstva pravde. Među najčešćim razlozima odbijanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja jesu povreda privatnosti, zloupotreba prava na pristup i interes javnosti.
Pored povećanja stručnosti među predlozima za poboljšanje situacije je i redovnije objavljivanje informatora o radu državnih organa i institucija, budući da veliki deo njih ne ispunjava tu obavezu, ali i striktnije kažnjavanje i veće kazne. Tu je i preporuka da se promeni odredba koja onemogućava žalbe na rešenja Narodne Skupštine, Vlade, predsednika, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca.
Autor: S.V.
Foto: Medija centar
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
