Na vrata Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti iz godine u godinu lupa sve više građana, pokazao je izveštaj o radu Poverenika za 2012. godinu. Sa jedne strane to je potvrda poverenja u instituciju, a sa druge pokazatelj sa koliko problema se građani suočavaju  u ostvarivanju prava. Situacija se popravlja kad je reč o slobodnom pristupu informacijama, dok se u oblasti zaštite podataka Srbija gotovo nije ni pomerila sa početka. Poverenik upozorava da ima ozbiljnih višegodišnjih kašnjenja u donošenju važnih propisa i apeluje na što brže izmene zakona o pristupu informacijama kako bi se povećala ovlašćenja Poverenika, i proširio krug organa na koje se zakon odnosi.

U 2012. godini kancelarija Poverenika je radila na 7.570 predmeta (iz oblasti informacija 6.037 a iz zaštite podataka 1.533). Taj broj predmeta je za oko 25% veći nego u 2011. ili dva puta veći nego u 2010., ili tri puta veći nego u 2009., ili oko sedamnaest puta veći nego u 2005. godini. Broj neformalnih obraćanja građana je višestruko veći.

U saopštenju kancelarije Poverenika ocenjuje se da postoji pozitivan trend  u oblasti slobode pristupa informacijama, dok se a u oblasti zaštite podataka o ličnosti nalazimo gotovo na samom početku.

Poverenik  je ocenio da se u oblasti slobode pristupa informacijama ostvaruje kontinuirani napredak koji je nepovratan. Poverenik Rodoljub Šabić takođe ukazuje na nekoliko akutnih problema. Prvi je potpuno odsustvo odgovornosti za kršenje zakona.

“Ne znam čime se može pravdati činjenica da u toku 2012. godine, kao uostalom ni 2011. nadležna ministarstva – prvo za državnu upravu, potom pravde, nisu pokrenula ni jedan prekršajni postupak protiv prekršioca Zakona o slobodnom pristupu informacijama iako je sasvim izvesno da je počinjeno više hiljada prekršaja, a o više stotina najdrastičnijih prekršaja bili su i direktno obavešteni od Poverenika“, kazao je Šabić.

Šabić se takođe žali da se ne izvršavaju prinudni nalozi Poverenika čije je izvršenje u nadležnosti Vlade Srbije.

On upozorava da se ne sme ignorisati porast broja onih koji se oglušuju o naloge, iako su po zakonu za njih obavezujući. Posebno je zabrinjavajuće što u tome prednjače javna preduzeća. Drastičan primer je „Telekom Srbija" koji nije postupio po čak 23 rešenja, ali ga „uspešno" slede i JP „Železnice" Srbije, EPS, JP „Srbija gas", naveo je Poverenik.

U odsustvu odgovornosti za kršenje zakona i prinudnog izvršenja rešenja Poverenika procenat uspešnih intervencija Poverenika koji se kreće oko 91% dodatno dobija na vrednosti.

U 2012. godini Poverenik je imao na raspolaganju 146 miliona dinara, a utrošio 105 miliona odnosno 72%. Uštede su posledica racionalnog odnosa prema raspoloživim sredstvima, ali i činjenice da je Poverenik radio sa brojem saradnika koji je znatno manji od predviđenog.

Ćutanje administracije

Zahteve za pristup informacijama u 2012. godini su najviše podnosili građani, udruženja, zatim novinari i predstavnici medija, sindikalne organizacije, predstavnici političkih stranaka, sami organi vlasti, advokati, privrednici i drugi.

Kad je u pitanju oblast zaštite podataka o ličnosti situacija je bitno lošija, što je posledica više negativnih činjenica.

Iako se građani sve više obraćaju Povereniku radi zaštite tog prava(od 83 predmeta u 2009. godini do 1.533 predmeta u 2012. godini) Poverenik nema dovoljno zaposlenih saradnika.

Žalbe upučene Povereniku najčešće se odnose na podatke iz: policijskih evidencija, medicinske dokumentacije, spisa predmeta centara za socijalni rad itd. Tradicionalno, najčešći razlog za izjavljivanje žalbe Povereniku je da rukovaoci nisu odlučili o zahtevu lica u propisanom roku, tzv. ćutanje administracije.

Na osnovu zakonskih ovlašćenja, Poverenik je tokom 2012. godine izvršio 365 nadzora (2011. godine izvršio je 159, a 2010. - 71 nadzor). U pogledu nadzora koje je Poverenik vršio nad rukovaocima podataka o ličnosti po prijavama građana (203), kao razlozi su navedeni: obrada podataka bez pravnog osnova, tj. bez saglasnosti lica čiji se podaci obrađuju, prekomerna obrada ličnih podataka, obrada jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) kao nepotrebnog podatka, nezakonito postavljanje video nadzora i nezakonito snimanje kamerom, itd. Obrada JMBG i još neki razlozi najčešće predstavljaju prekomernu obradu ličnih podataka.

Kašnjenje u donošenju zakona

Kako je ocenjeno, postoji hronično odsustvo volje Vlade (od stupanja na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti promenile su se tri Vlade) da ovoj instituciji obezbedi neophodnan  prostor za rad.Istovremeno, pravni okvir zaštite podataka o ličnosti i dalje nije potpun.

Poverenik Šabić, kako navodi, je više puta upozoravao da su neke oblasti potpuno neuređene (video nadzor, biometrija, bezbednosne provere, privatni sektor bezbednosti itd.).

Vlada i drugi državni organi nisu izvršavali ni osnovne zadatke koje je za njih utvrdio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, navodi se u saopštenju Poverenika. Primera radi,  Vlada sa donošenjem Akcionog plana za sprovođenje Strategije o zaštiti podataka o ličnosti kasmi gotovo dve i po godine, a sa donošenjem Uredbe o zaštiti tzv. naročito osetljivih podataka kasni gotovo četiri godine.

“Suvišno je i komentarisati negativne efekte takvog odnosa”, ocenjuje Poverenik.

U Izveštaju se apeluje da je neophodno što pre izmeniti Zakon o pristupu informacijama pkako bi se obezbedio viši nivo proaktivnog objavljivanja i ažuriranja informacija i proširivanje kruga organa i subjekata na koje se Zakon primenjuje.

Izmenama Zakona bi se takođe dodelile nova ovlašćenja Povereniku kao što je mogućnost podnošenja prekršajne prijave zbog povrede prava i predlaganje mera nadležnim organima radi zaštite izvora informacija tj. “uzbunjivača“.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ombudsman traži prekršajne kazne za opstrukciju njegovog rada
  
• 

  Vesti

  : Zaštita podataka o ličnosti i dalje neuređena oblast u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Bezbednost ali ne po cenu ljudskih prava
  
• 

  Vesti

  : Pred Srbijom zadatak zaštite ličnih podataka