Banke u Srbiji za nedozvoljena prekoračenja na tekućem računu uzimaju do 81,5% a za dozvoljena do 38,25%. Razlike između banaka su visoke, budući da se beleže i četiri puta niže stope. Zbirnih statistika za prekoračenje za građanstvo u EU nema, ali iz dostupnih podataka se može zaključiti da su stope za dozvoljeno prekoračenje znatno niže. Tako su se u Francuskoj 2013. stope za dozvoljeni minus kretale oko 10%, a za nedozvoljeni su bile blizu zakonskog limita od 19,5%.

U Srbiji na dozvoljeni minus najveću kamatu na godišnjem nivou imaju Eurobanka od 38,25%, Poštanska štedionica od 36,75% i banka Inteza od 36,63%.
Najnižu kamatu na dozvoljena prekoračenja imaju JUBMES banka od 16,84%, Dunav banka od 20,55% i KBC banka od 23,72%. Podaci se odnose na sektor stanovništva, koji obuhvata fizička lica, preduzetnike i neprofitne institucije koje pružaju usluge stanovništvu.

Razlike za korisnike mogu biti drastične, pogotovo za onaj deo stanovništva koji je zbog loše finansijske situacije stalno "u minusu". U takvim slučajevima, uz minus od 35.000 dinara koji se koristi tokom cele godine, u JUBMES-u bi korisnika minus koštao 5.894,62 dinara, a u Eurobanci 13.387.

U slučaju da se dozvoljeno prekoračenje koristi tokom kraćeg perioda i u manjem iznosu i razlike su manje.

U NBS navode da je cilj objavljivanja informacija snižavanje kamatnih stopa, "što je omogućilo započeti pad kamatnih stopa na plasmane banaka i povećalo dostupnost finansijskih sredstava privredi i građanima".

"Objavljivanjem tih podataka Narodna banka Srbije želi da građanima omogući da se na transparentan način upoznaju s javno dostupnim podacima i da na osnovu toga uporede banke i naprave adekvatan izbor bankarskog proizvoda koji odgovara njihovim potrebama i mogućnostima", navodi se na sajtu NBS. Napominje se i da se na taj način doprinosi pozitivnoj konkurenciji na bankarskom tržištu.

Ukazivanje na razliku u stopama i visoke stope, pa čak i njihovo ograničavanje, nije izuzetak u EU.

Tako je 2012. nemačka ministarka za zaštitu potrošača ukazala da su stope za minus koje se kreću do 18,25% previsoke, a u Francuskoj je najviši iznos ograničen, i naveden pod imenom "zelenaški".

U Francuskoj je stopa na minus ograničena na 9,98%.

Prilikom sagledavanja kamatnih stopa treba imati u vidu i razliku u stopi inflacije, koja u EU iznosi 0,8% a u Srbiji 3,1%, kao i razliku u stabilnosti valuta. I u okviru EU se beleži razlika u stopama.

Narodna banka Srbije objavila je i stope za nedozvoljeni minus, pri čemu najveću godišnju kamatnu stopu na nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ima Erste banka, 81,56%, a najmanju Dunav banka, 16,34%.

Nedozvoljeni minus bi, kao što mu i ime kaže, trebalo da se koristi isključivo u izuzetnim prilikama. Budući da nije ugovoren, odnosno planiran i odobren na osnovu primanja klijenta, njegova cena je znatno viša.

U Srbiji ta kamata ide do 80%, a kamatu višu od 50% na nedozvoljena prekoračenja ima 10 od 29 banaka.

Osim Erste banke sa rekordom od 81,56%, veće kamatne stope na nedozvoljeni minus imaju Sosijete ženeral banka (78,28%), KBM banka Kragujevac (58,69%), Čačanska banka (57,99%), KBC banka (57,59%), Kredi agrikol Novi Sad (54,7%), OTP banka (53,69%), Prokredit (51,22%), Srpska banka (51,11%) i Komercijalna banka (50,34%).

Najniže kamate na nedozvoljena prekoračenja imaju, pored Dunav banke, i Unikredit banka (18,8%) i JUBMES banka (22,21%).

U nekim zemljama EU ovaj vanredni način finansiranja naplaćuje se po transakciji. Tako je u Francuskoj, gde je i cena ograničena na 8 evra po transakciji u prekoračenju dozvoljenog limita, i po 80 evra mesečno. Za korisnike u teškoj finansijskoj situaciji maksimalna cena po transakciji je dva puta niža, a ukupni dozvoljeni mesečni trošak je 20 evra.

Izvor: Beta i S.V.

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropska komisija kaznila banke sa 1,7 milijardi evra
  
• 

  Vesti

  : Građani Srbije u proseku duguju bankama 812 evra