 U Srbiju bi 16. maja trebalo da stignu prve pumpe za vodu velikog kapaciteta iz EU i stručnjaci koji njima upravljaju. Srbija je to 14. maja zatražila od EU, kao najpotrebniju stvar da bi se izborila sa poplavama koje ugrožavaju veliki deo teritorije. Od 13. maja kada su počele obilne kiše, koje su dovele do povećanja vodostaja i izlivanja reka, više osoba je poginulo i nestalo, a evakuisano je oko 7.000 osoba širom Srbije. U zemlji je proglašena vanredna situacija, što omogućava angažovanje što većih resursa, a 16. maja najteža situacija je u Obrenovcu, koji je velikim delom poplavljen.
Srbija će od EU pomoć dobiti kroz mehanizam civilne zaštite, odnosno sistem za usaglašavanja radi bolje prevencije krize i njeno rešavanje. U mehanizmu učestvuju 32 zemlje - 28 zemalja članica, Makedonija, Island, Lihtenštajn i Norveška.
Slovenija je najavila da će jedinica za ispumpavanje vode, opremljena crpaljkama za mulj visokog kapaciteta, u Srbiju stići 16. maja, dan nakon što je Srbija takvu pomoć zatražila. Pored Slovenije, pomoć Srbiji ponudile i Nemačka, Bugarska i Austrija.
Šef centra za vanredne situacije u Evropskoj Komisiji Peka Tianen rekao je da će ta pomoć stići 17. maja.
U drugoj fazi se očekuje da budu isporučeni i helikopteri za spasavanje.
Tianen je takođe rekao da je Evropska komisija odlučila da izađe u susret i zahtevu vlade BiH za upućivanje helikoptera i čamca za spasavanje, a kako je rekao, do sada je Slovenija potvrdila da će BiH uputii dva helikoptera. Kako se ističe, mehanizam je aktiviran 15. maja uveče, a četiri zemlje članice su ponudile pomoć u satima nakon što je Srbija to zatražila.
"Zahvalna sam kolegama iz Nemačke, Bugarske, Austrije i Slovenije što su tako hitro pokazali solidarnost. Još jednom smo pokazali da zemlje susedi EU mogu da računaju na nas u teškim trenucima", izjavila je evropska komesarka za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i odgovor na krizu Kristalina Georgijeva (Georgieva).
Najkritičnije u Obrenovcu
Poplave su počele zbog obilnih kiša koje traju od 13. maja, a vanredna situacija na teritoriji cele zemlje proglašena je 15. maja.
Deo puteva je blokiran, neka područja su bez struje i mobilnih mreža, neka mesta su odsečena od ostatka zemlje, a u toku je evakuacija ljudi iz ugroženih područja. Do 16. maja popodne evakuisano je više od 7.000 osoba. Na teritoriji cele Srbije angažovano je više od 4.500 hiljade pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica, policije, žandarmerije, PTJ i Vojske Srbije, sa 441 vozila, sedam helikoptera, većim brojem autobusa i borbenih vozila, 100 pumpi, 80 čamaca.
Pomoć građanima ugroženih područja šalju kompanije i udruženja privrednika u Srbiji, a beogradske opštine organizovale su prikupljanje pomoći.
Na teritoriji Srbije ugroženo je 1.388, a poplavljeno 936 objekata, poslednji su podaci MUP. U Vojvodini nema opasnosti od izlivanja velikih reka, ali se zbog naglog porasta vodostaja Save od danas sprovode mere vanredne odbrane od poplava na 120 kilometara tog vodotoka.
Situacija je 16. maja najteža u Obrenovcu koji je poplavljen u ranim jutarnjim satima U Obrenovcu je evakuisano oko 2.500 ljudi, upućeno je više od 200 zahteva za evakuaciju. Zatvoren je most Surčin - Obenovac, a u toj opštini nema električne energije.
U Svilajncu je u toku evakuacija ljudi iz kuća pošto je skoro ceo grad, zbog izlivanja reke Resave, pod vodom, a kritično je i Ubu, Paraćinu i Smederevskoj Palanci.
Problem je i struja, bez koje je 16. maja bilo oko 135.000 pretplatnika, najviše u Lazarevcu, Obrenovcu, Valjevu, Paraćinu i Smederevskoj Palanci. Prema proceni Elektroprivrede Srbije, ako kiša prestane da pada, u naredna 24 sata bi trebalo da bude osposobljeno oko 80% srednjenaponskih trafostanica koje su sada isključene zbog bezbednosti.
Najveći problem za proizvodnju predstavlja prekid proizvodnje uglja u Rudarskom basenu Kolubara i prekid u dovozu uglja. Pored toga, termoelektrana u Velikim Crljenima ne radi zbog poplava, a 16. maja u njoj se desila eksplozija.
Nakon što poplave prođu, pred vlastima će biti težak zadatak da oporave zemlju od poplava. U prvoj zvaničnoj izjavi o ovom pitanju, mnistar za vanredne situacije Velimir Ilić rekao je da će biti potrebno četiri ili pet godina da se poljoprivreda oporavi, kao i da će biti potrebno dosta novca za nadoknadu štete.
On je takođe rekao da za lošu situaciju nisu krivi loši sistemi za odbranu od poplava, već "nenormalno visoki" vodostaji koji se ne mogu kontrolisati.
Pripremiti se za sledeći put
Prema oceni profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladina Ševarlića poplave neće dovesti do nestašice prehrambenih proizvoda za građane Srbije, pre svega zahvaljujući tome što u Vojvodini štete od poplava nisu toliko velike, ali će izvoz biti smanjen.
"Posledica će svakako biti i to po smanjenje i pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa, odnosno smanjenje izvoza pre svega voća i povrća", kazao je Ševarlić.
On je precizirao da su u ravničarskim krajevima povrtarske kulture bez obzira da li su bile u plastenicima ili na otvorenom, uništene poplavnim talasima, a voće je stradalo, jer je na brdsko planinskim delovima pored kiše bilo i snega.
"U svakom slučaju mi smo praktično izgubili rod dve prve voćne kulture, visokocenovne i dohodovne trešnje i jagoda, i to ne samo na poplavljenom području već i van njega zbog kišne sezone", kazao je Ševarlić koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.
Prema njegovim rečima, zbog poplava velike štete će biti i u stočarstvu, jer je poplavni talas odneo određen broj grla stoke, a posledice će pretrpeti i pčelari zato što su im košnice uništene jer su ih izneli na pašu po pravilu blizu reka i potoka.
"Biće šteta i po osnovu obaveznog presejavanja posle povlačenja vode sa poplavljenih područja uništenih prolećnih kultura kao i kukuruza na zasejanim površinama. Verovatno će se ponovo morati zasejavati sa nekim ranijim sortama zrenja grupe fao 200 ili 300 kako bi se vegetacioni ciklusi završili do kraja vegetacionog perioda", objasnio je Ševarlić.
On je naglasio i da je za svaku zemlju, a posebno Srbiju s obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi, teško da preduzme odgovarajuće mere radi potpunog eliminisanja negativnih uticaja ovakvih klimatskih posledica.
Ševarlić je naveo da Srbija mora da sačini programe i projekte po kriterijumima prvenstva koje treba da realizuje u slučaju eventualnih novih elementarnih nepogoda kako bi imala što manje štete. Prema njegovim rečima to je uređenje vodotoka, izgradnja mikroakumulacija u brdsko-planinskom području da bi se zaustavili prvi bujični talasi i da se završe višenamenske akumulacije na više mesta u Srbiji koje imaju veće kapacitete za apsorbovanje suvišnih voda u ovakvim ekstremnim vremenskim situacijama.
Problem u centralnoj i istočnoj Evropi
Jake kiše i nevreme predstavljaju problem i u drugim zemljama, pre svega u BiH, gde je situacija i dalje kritična iako vodostaji polako opadaju. Opštine Maglaj i Doboj su potpuno pod vodom, te je prekinuta putna komunikacija do ovih gradova, a kritična situacija je u nizu drugih opština.
Poplave su pokrenule veliki broj klizišta i blokiran je veći broj magistralnih i regionalnih puteva. Brojni mostovi su urušeni, a neki delovi gradova i naselja su bez struje i vode za piće. U spasavanje su uključene i policijske snage i vatrogasci, ali i drugi kapaciteti poput rafting klubova i stanovništva.
Pomoć su najavili EU, pre svega Hrvatska i Slovenija, SAD, Turska i brojne međunarodne organizacije.
Opasnost u narednom periodu predstavljsju moguća pokretanja klizišta.
U Hrvatskoj, iako situacija nije toliko dramatična, kiša i jak vetar stvara probleme, posebno na istoku zemlje. U Osječkoj-baranjskoj i Vukovarsko-sremskoj županiji zabeležena je velika šteta na poljoprivrednim površinama, a proglašena je i elementarna nepogoda.
U županjskoj posavini ima i poplavljenih kuća jer su kanali napunjeni, a u većem delu zemlje je usporen saobraćaj i građani se pozivaju na oprez.
Oluje besne i u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj besne oluje, a veliku oblast na jugu Poljske, severoistoku Češke i istoku Slovačke zahvatile su od 15. maja i poplave.
Preko 61.000 Poljaka ostalo je bez struje zbog havarija električne mreže, a vatrogasna straža imala je tokom poslednja 24 časa više od 2.000 intervencija uklanjanja posledica olujnog nevremena i pomaganja u jačanju nasipa nabujalih tokova. Vodostaj je prešao normalne granice na više od 50 mesta na jugu poljske a na 30 mesta je proglašena uzbuna zbog poplava.
Olujni vetar muči i susede Slovake a prema rečima ministra unutrašnjih poslova Roberta Kalinjaka najkritičnije je u Tatrama i njihovom podnoyyju na pritokama reke Vah.
Izvor: Beta
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
