Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pokušaj smanjenja poreza na rad u zoni evra
|
|
|
|
Objavljeno : 08.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija zone evra počeli su da traže način da smanje poresko opterećenje rada. Ovo je cilj koji je Evropska komisija izdvojila u junu, kako bi se podstakli privredni rast i zapošljavanje. Poresko opterećenje u EU je poraslo na 39,4% u 2012. godini. U Srbiji je prema podacima Ministarstva finansija iznosilo 34,9%. Porez na plate i doprinosi čine veliki deo toga, a porezi i doprinosi čine oko 65% neto zarade.
"Održali smo prvu raspravu o tome kako smanjiti poreze koji opterećuju rad", rekao je nakon sastanka Evrogrupe 7. jula njen predsednik Jerun Dejselblum.
Evropska komisija u junu je objavila preporuke prilagođene pojedinačnim zemljama u pogledu ekonomskih i socijalnih reformi. Tada je izdvojeno 11 zemalja zone evra ukojima je isuviše visoko opterećenje zarada. Među njima su i velike privrede poput Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Belgije.
Na sastanku Evrogrupe istaknuto je da je poresko opterećenje rada u zoni evra "među najvišima u svetu". Dejselblum je rekao da je potrebno smanjiti razliku između troška zarade za radnika i neto plate koju on prima.
Tri zemlje - Španija, Italija i Holandija su predstavile inicijative koje su pokrenule da bi rešile ovo pitanje. U septembru će se nastaviti razgovori i trebalo bi da se utvrde zajednička načela. Međutim, kako je rekao predsednik Evrogrupe, moraće da se uzmu u obzir "specifične okolnosti u zemljama".
Naime, neke zemlje nemaju veliki manevarski prostor za izmenu budžetske strukture. Sniženje poreskog opterećenja za rad će zato morati da se kompenzuje, navodi se u saopštenju Evrogrupe.
Smanjenje rashoda, odnosno mere štednje, samo su jedan od načina. Manjak se može nadomestiti i preraspodelom poreza, tako da budžetski prihodi ostanu isti. Tako, kako se ističe, moguće je nadomestiti smanjenje poreza na rad "drugim poreskim prihodima koji manje škode rastu, poput poreza na potrošnju, imovinu ili ekoloških taksi".
Još bez rasterećenja rada u Srbiji
Udeo poreskih prihoda u Srbiji manji je od proseka u EU, gde prema podacima Eurostata u 2012. iznosio 39,4% BDP-a, što je povećanje sa 38,8% godinu dana ranije. Šampioni su Danska (48,1%), Belgija (45,4%) i Francuska (45%), dok je ovaj udeo najniži u Litvaniji (27,2%) i Bugarskoj i Letoniji (po 27,9%).
Porezi i doprinosi kojima se opterećuje rad činili su 51% poreskih prihoda, najviše u Švedskoj i Holandiji (oko 58%), dok samo Bugarska, Malta, Kipar i Velika Britanija imaju ovaj udeo ispod 40%.
Prema podacima Ministarstva finansija Srbije, poreski prihodi u 2013. činili su 34,9%, a procena je da se ovaj udeo nešto poveća ove godine na 35,4% da bi do 2016. pao na 34,5%.
Rad je dosta opterećen. Prihod od poreza, akciza, carina i doprinosa u 2013. iznosio je 1.305 milijardi dinara prema proceni Fiskalnog saveta. Od toga porez na dohodak građana i doprinosi čine 576 milijardi, odnosno 44%.
Razlika između troškova rada i neto zarade izuzetno je visoka u Srbiji. Samo porezi i doprinosi iznose oko 65% neto zarade.
Mišljenje Fiskalnog saveta je da olakšice koje se u Srbiji primenjuju od 1. jula neće dati rezultat budući da je reč o privremenim merama, ali i da se pravi razlika između novozaposlenih i starih radnika. Poslodavci su naime oslobođeni velikog dela troškova za doprinose, ali samo do jula 2016. i samo za novozaposlene.
Promenjeni su i doprinosi, odnosno iznos za penzijsko i zdravstveno osiguranje, ali su u zbiru ostali isti.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
