Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Devenport: Smernice za uključivanje civilnog društva važne
|
|
|
|
Objavljeno : 22.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Smernice, koje je Vlada Srbije donela u avgustu, trebalo bi da, po ugledu na evropska iskustva, pruže okvir za uključivanje organizacija civilnog društva u donošenje propisa. Te smernice predstavljaju važan korak u pridruživanju Srbije u EU, s obzirom da se taj proces odnosi na celo društvo, ocenjeno je 22. septembra na predstavljanju smernica. One predviđaju, između ostalog, pravovremeno informisanje civilnog društva o planiranim koracima, kao i principe i nivoe saradnje, uključujući partnerstvo kao najviši njen oblik.
Vlada Srbije usvojila je 26. septembra Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. One predstavljaju prvi akt ove vrste koji definiše principe, standarde i nivoe učešća organizacija civilnog društva u pripremi, donošenju i praćenju primene propisa.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ocenio je da te smernice predstavljaju još jedan korak u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. "Smernice su jedno od ključnih sredstava za sistemsku saradnju države sa civilnom društvom", kazao je Devenport na konferenciji za novinare u Beogradu.
Kako je objasnio, one uvode novu praksu u rad javne uprave po uzoru na EU i Savet Evrope.
Šefica Pregovaračkog tima Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je da su smernice odraz svega što se dešava u procesu pridruživanja Srbije EU.
"One su noseći element pregovora i njegova velika snaga. Proces pridruživanja nije proces jedne vlade i, ako je ona odgovorna, to je proces čitavog društva", kazala je Miščevićeva.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović navela je da se zalaže da smernice budu obavezne, jer u procesu donošenja zakonskih akata mora da postoji učešće organizacija civilnog društva, jer one mogu biti pokretači promena.
Kako je istakla direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbija Ivana Ćirković, smernice predstavljaju osnovu za dalje unapređenja saradnje države i civilnog društva i aktivno učešće organizacija u svim delovima procesa.
"Biće napravljen i priručnik s jasnim modelima saradnje, kao i predlog izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi u vezi sa odnosima državnih organa i civilnog društva", rekla je Ćirkovićeva.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Sonja Stojanović Gajić podsetila je da organizacije civilnog društva treba da budu i partneri u donošenju odluka i kontrolori.
Uključivanje u ranoj fazi
Smernice za učešće organizacija civilnog društva u donošenju propisa podrazumevaju njihovo pravovremeno informisanje, savetovanje sa tim organizacijama, njihovo uključivanje i kao najviši nivo saradnje - partnerstvo vlasti i tih organizacija.
Prema smernicama, vlasti treba da informišu organizacije civilnog društva o planiranim koracima, kao i da ih u ranoj fazi uključeu izradu propisa.
"Da bi se obezbedila delotvornost, efikasnost i ekonomičnost, učešće organizacija civilnog društva trebalo bi obezbediti u vreme i na način kada postoji realna mogućnost uticaja na nacrte, odnosno predloge propisa, dakle u ranoj fazi njihove izrade, kada su sve mogućnosti za njihove izmene i dopune još uvek otvorene", navodi se u smernicama.
Navodi se i da organizacije civilnog društva treba da budu blagovremeno informisane o planu donošenja propisa tako što će se objaviti lista propisa koji će biti doneti u kalendarskoj godini, uz navođenje nosioca izrade i okvirnog roka za izradu.
Predviđa se da se uspostavi "ravnoteža između potrebe za delotvornim donošenjem odluka i potrebe za odgovarajućim doprinosom predstavnika organizacija civilnog društva".
Smernice predviđaju i savetovanje sa civilnim društvom u donošenju zakona. U toj fazi, vlasti traže informacije od organizacija civilnog društva u postupku donošenja propisa kako bi stekle uvid u eventualne probleme, moguća rešnja, prednosti ili nedostatke i objavljuju svoje stavove o tome.
Uključivanje podrazumeva da organizacije civilnog društva aktivno učestvuju u izradi propisa kroz članstvo u radnim grupama za izradu propisa.
Partnerstvo predstavlja najviši nivo saradnje a treba da omogući "stalno prisustvo i aktivno učešće organizacija civilnog drustva u kreiranju zajedničkih odluka". Partnerstvo se ostvaruje kroz tela koja čine predstavnici vlasti i civilnog društva, poput saveta, komisija, pregovarackog tela ili tematske konferencije.
Principi navedeni u smernicama predviđaju aktivno učešće organizacija civilnog drustva u svim fazama procesa donošenja propisa.
"Krajnji cilj je unapređenje odnosa sa organizacijama civilnog društva u demokratskom procesu, kao i podsticanje njihove aktivnije uloge u javnom životu", navodi se u smernicama.
Organizacijama civilnog društva smatraju se udruženja, zadužbine, fondacije, sindikati, komore, konferencije univerziteta odnosno akademija strukovnih studija, i druge organizacije čiji su ciljevi i aktivnosti usmerene na ostvarivanje javnog interesa, dodaje se u tom dokumentu.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Medija centar Beograd
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
