Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prve privatizacije početkom 2015. godine
|
|
|
|
Objavljeno : 03.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Prvi javni pozivi za privatizaciju preduzeća po novom zakonu očekuju se krajem decembra, a prve prodaje u januaru 2015, izjavila je 3. novembra vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju Marijana Radovanović. Na javni poziv za 502 preduzeća stiglo je više od 1.700 pisama o zainteresovanosti. U Naledu kao ključno za uspešno okončanje procesa privatizacije vide rešavanje viška zaposlenih i vlasništva nad zemljištem dok iz Svetske banke poručuju da je postojanje državnih preduzeća jedna od pet najvećih prepreka za razvoj Srbije.
Na okruglom stolu "Privatizacija u Srbiji" Radovanović je ocenila da će objavljivanje poziva za pojedinačna preduzeća za koje će biti određen model privatizacije biti pravi test novog zakonskog okvira.
Prema njenom mišljenju, ključni problemi predstojećih privatizacija, kao i dosadašnjih, biće višak radne snage, nerešena imovinsko-pravna pitanja, prezaduženost preduzeća i donekle nedovoljna uključenost lokalne samouprave.
Background Novi Zakon o privatizaciji, koji je stupio na snagu 13. avgusta 2014, predviđa da se privatizacija preostalih 584 društvenih preduzeća završi do decembra 2015.
Imovinski status tih preduzeća s oko 100.000 zaposlenih nije rešen, a od 584 preduzeća u restrukturiranju je 161 s oko 55.000 zaposlenih.
Predviđena su četiri modela privatizacije: prodaja kapitala, strateško partnerstvo, prodaja imovine i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru, a kao metode privatizacije Zakon predviđa javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem.
Novina zakona o privatizaciji je to što će početna cena iznositi najmanje jednu polovinu procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a ranije je bila 20%.
Nova početna cena na drugom prikupljanju ponude u javnom nadmetanju biće najmanje jedna trećina, a do sada je bila 10% procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.
Radovanovićeva je podsetila da je na javni poziv za ukupno 502 preduzeća stiglo više od 1.700 pisama o zainteresovanosti, među kojima, kako je istakla, ima i dosta kvalitetnih.
Na okruglom stolu o privatizaciji predstavljena je studija Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (Naled) o uspešnim i neuspešnim slučajevima privatizacija, za koju je Radovanovićeva ocenila da je identifikovala ključne probleme privatizacionog procesa.
U toj studiji se ističe da bi rešavanje viška zaposlenih i vlasništva nad zemljištem trebalo da budu prioritetni zadaci Vlade Srbije ukoliko želi da uspešno okonča proces privatizacije.
Predsednik Upravnog odbora Naleda Vladan Atanasijević je ocenio da više od 570 preduzeća koja su u različitim fazama privatizacije prestavljaju zarobljen kapital, stalni trošak za republički budžet i gubitak za budžete gradova i opština.
Naled je preporučio da se počne od što hitnijeg donošenja odluke o sudbini konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem preduzeća, kao i da se obezbede veća sredstva u fondovima za rešavanje pitanja zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju i stečaju.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen istakao da ta međunarodna finansijska insitucija podržava Vladu Srbije da završi privatizaciju državnih preduzeća, navodeći da je njihovo postojanje jedna od pet najvećih prepreka za razvoj Srbije.
Pored toga što direktno i indirektno prave troškove budžetu, ta preduzeća, prema njegovim recima, ugrozavaju privatnike jer veliki broj njih ne plaća obaveze, koje privatna preduzeća moraju da plate.
Kako je istakao Verheijen, za Srbiju je vazno da privatizuje državna preduzeća kako bi postala konkurentna i mogla da se uključi u evropsko tržište.
Okrugli sto "Privatizacija u Srbiji", koji je održan u Skupštini Beograda, organizovali su Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i USAID Projekat održivog lokalnog razvoja.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
