Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 NVO: Akcioni plan za poglavlje 23 nije dovoljno kvalitetan
|
|
|
|
Objavljeno : 14.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Proces pregovora o članstvu u EU nije dovoljno javan, uključivanje civilnog društva u taj proces nije dosledno i potpuno, a Akcioni plan za poglavlje 23 treba revidirati, ocenjeno je 14. novembra na predstavljanju izveštaja nevladinih organizacija o napretku u poglavljima 23 i 24. Ukazano je da u odnosu na aprilski izveštaj nije bilo pomaka u četiri od sedam oblasti koje se prate, da je u borbi protiv korupcije bilo napretka na institucionalnom i zakonskom planu, dok se na planu slobode izražavanja i medija nazadovalo.
Izvršna direktorka Transparentnosti Srbija Bojana Medenica je rekla da kavlitet Akcionog plana za poglavlje 23 ne odgovara značaju koje to poglavlje ima za dva prioriteta Srbije - borbu protiv korupcije i priduživanje EU i da bi ga trebalo i vrlo temljeno revidirati.
Na predstavljanju izveštaja sedam nevladinih organizacija iz koalicije "prEUgovor" o napretku Srbije u oblastima iz poglavlja 23 i 24, ona je istakla da je od izuzuzetnog značaja da taj akcioni plan bude što potpuniji i kvalitetniji, pošto će obaveze koje Srbija zacrta, biti u fokusu EU u narednim godinama.
"Ako se Srbija bude vodila logikom 'što propišemo manje, lakše ćemo ispuniti početne kriterijume', to će samo prividno olakšati naš posao ali će borba protiv korupcije ostati nedosledna i bez stvarnih efekata za građane ove zmelje", rekla je ona.
Podsetila je da "vrlo lako nezadovoljavajući rezultati" posebno u borbi protiv korupcije mogu postati prepraka ulasku u EU i da je zato važno u početku prepoznati ključne probleme i odrediti odgovarajuće mere.
Ona je navela da u Akcionom planu za poglavlje 23 nije dovoljno razjašnjeno ko su nosioci velikog broja aktivnosti, niti su dovoljno precizirani pokazatelji na osnovu kojih će se predstavljati napredak.
Pomeranje rokova
Background Koaliciju "prEUgovor" čine: Akcija protiv trgovine ljudima - Astra, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Koalicija je formirana kako bi pratila sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije EU, sa težištem na poglavljima 23 i 24.
Plan sadrži i mere već predviđene Akcionim planom za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije, ali su postavljeni novi rokovi i izvršioci, što otvara pitanje praćenja sporovđenja Strategije, dodala je ona.
Neki rokovi su nerazumno dugački, rekla je ona i dodala da su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijaam od javnog značaja pomerene za kraj 2015. godine. "To je obaveza koja je po Akcionom planu za spovođenje Strategije trebalo da bude već ispunjena u septembru. Sada imamo novi rok, to je kraj 2015. bez obrazloženja zašto je potrebno da čekamo toliko na to", rekla je ona.
Medenica je navela i da je pogrešno postavljen koncept koordinacije svih državnih organa u borbi protiv korupcije sa politčkog vrha čime se zanemaruje ustavno načelo podele vlasti.
Dodala je da su izostavljene i neke oblasti koje su bitne za sistemsku brobu protiv korupcije, jer se plan ne bavi problemom izbegavanja konkurencije i transaprentnošću prilikom zaključivanja međudržavnih sporazuma ili curenjem informacija u medije o krivičnim istragama.
Nazadovanje u slobodi izražavanja i medija
Na skupu je konstatovano da je Srbija nazadovalo u pogledu slobode medija i izražavanja. Kako je ocenio direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen, reakcija države na informisanje u vreme poplava najavila je "novi i poseban" pristup medijima.
Čečen je rekao da u Srbiji i dalje nema potpunih podataka o tome koliko je ljudi privedeno i optuženo za širenje panike u vreme poplava. On je naveo da je javno objavljeno da je troje ljudi privedeno zbog širenja panike, a da je, prema podacima beograske Policijske uprave, samo u Beogradu privedeno 15 osoba, ocenivši da bi, da bi se utvrdilo koliko ih je ukupno privedeno, moralo da se ide po policijskim upravama u Srbiji.
Ocenio je i da su problematične i optužnice koje su podignute protiv određenog broja ljudi za širenje panike zbog objavljivanja podataka o broju mrtvih u poplavama na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook), jer te mreže nisu definisane zakonom kao mediji dok se širenje panike određuje kao sadržaj u medijima.
"U isto vreme, ne postoje dokazi da je nastala panika tako da ćemo videti šta će biti sa ovim ljudima. Neki su pristali na neke nagodbe, neki su za uslovne kazne, a neki su odlučili da potraže pravdu na sudu", rekao je Čečen.
Dodao je i da protiv sredstva javnog informisanja, poput televizija, koja su prenosila "mnogo strašniji medijski sadržaj" i u mogli da izazovu paniku, niko nije podizao optužnice. "To je, ispostavilo se, bila najava jednog potpuno novog i posebnog odnosa prema medijima u Srbiji... Način na koji se to događa je manje očigledan od posledica kojih smo svedoci", rekao je Čečen.
Naveo je primer uklanjanja emisije "Utisak nedelje" iz programa TV B92 i dodao da svedočanstvo autorke te emisije Olje Bećković o pritiscima iz mendžmenta televizije i premijera Srbije, nije opovrgnuto. "To predstavlja veoma opasnu situaicju. Svesni smo da se to događaj jako dugo, ali ovo je prvi put da osećamo bitno umanjenu slobodu izražavanja", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ostaje da se urade kvantitativne i kvalitativne analize o tome koliko ima kritičkih i negativnih sadržaja o akutelnoj vlasti posebno u elektronskim i štampanim medijima.
Kako je naveo, nema odgovora ni na te ko je napadao i hakovao sajtove pojedinih medija, a mediji tendenciozno pišu o suđenjima za korupciju i organizovani kriminal.
"Ono što nas zabrinjava jeste da je veoma očigledno da pravimo krupne korake unazad umesto unapred jer su objektivnost i sloboda informisanja jedan od prerogativa pridruživanja EU", rekao je Čečen i podsetio da je EU izrazila zabirnutost zbog ugrožavanja slobode izražavanja u Srbiji.
Civilno društvo nedovoljno uključeno
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić je rekla da je konstatovano da vlasti, iako su opredeljene da uključe civilno društvo u proces pregovora, to ne čine dosledno i u potpunosti.
Navela je da proces pregovora nije dovoljno javan i ocenila da se ne smeju pregovaračke pozicije Vlade Srbije u svim oblastima u pregovorima tretirati kao poverljive, kako je to predviđeno njenim pregovaračkim okvirom.
Prema njenim rečima, Vlada se često poziva da Evropsku komisiju i navodi da ne može da objavljuje dokumente zbog prakse u EU ali da su neke organizacije u Evropi, poput Transparensi interenšenala, ukazale da pregovori treba da bude transparentniji. Dodala je da to ne oslobađa Vladu Srbije od odgovornosti da učini svoje dokumente javnim.
Kao problem je izdvojila i to što nadležna ministarstva ne odgovaraju na dostavljeno mišljenje civilnog društva, a da bi potpuna dvosmernost bila ostvarena kada bi institucije davale obrazloženje zašto nešto nije prihvaćeno.
Autor: M.P.
Foto: Medija centar Beograd
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
