 Evropska komisija ocenila je da Crna Gora ispunjava politička merila za članstvo u Evropskoj uniji ali da joj je problem pravosuđe. Budućoj vladi Kosova Komisija poručuje da nastavi da bude privržena normalizaciji odnosa sa Srbijom dok za Makedoniju Komisija ocenjuje da je u ćorsokaku kada je reč o pristupanju EU, ali ponovo preporučuje da se sa tom zemljom otvore pregovori. Istovremeno Komisija Albaniji savetuje odlučniju reformu javne administracije, sveobuhvatnu reformu sudstva i intenzivniju borbu protiv organizovanog kriminala. Za Tursku Komisija u dokumentu objavljenom 8. oktobra navodi da treba da unapredi dijalog u političkom spektru i društvu uopšte i sprovede reforme u oblasti vladavine prava. EK je navela da je prijem novih članica politički, ekonomski i bezbednosno ojačao celu EU i naglasila da će uslovi biti strogi i pošteni za nove članice.
Evropska komisija je ukazala na činjenicu da Srbija i Crna Gora već pregovaraju o članstvu i podvukla da će posebna pažnja u procesu koji vodi članstvu novih zemalja biti stavljena na vladavinu prava, dobro ekonomsko upravljanje i reformu državne uprave.
Komisija u Briselu ističe da su poglavlja vladavine prava i temeljnih sloboda u pregovorima o članstvu uslov za napredak u svim poglavljima i upozorava da ceo postupak može biti zaustavljen ako se ispostavi da napretka nema u vladavini prava i slobodama.
Kad je reč o "trećem stubu" proširenja - jačanju dobrog upravljanja ekonomijom i postizanju konkurentnosti, tu se reforme moraju usredsrediti na postojan privredni rast, pospešenje uslova poslovanja i podsticanje investicija.
Bitan zadatak je i da se smanji nezaposlenost, naročito mlađih građana, navodi Komisija u Briselu, uz poruku da će pokrenuti tešnju ekonomsku saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana.
Kako se navodi, Komisija će pripremiti Programe nacionalnih ekonomskih reformi za zemlje regiona, uz jačanje postojećeg Pretpristupnog ekonomskog programa i ekonomsko-budžetski program za sve, uključujući Kosovo.
Cilj je da se obezbedi ravnoteža spoljnotrgovinske razmene, otklone prepreke za ekonomski rast, a strukturnim reformama i poboljšanje uslova poslova privuku i mnogo veće investicije.
U Beogradu u tom cilju 23. oktobra treba da se sastanu čelnici EK i ministri ekonomija, finansija i spoljnih poslova država Zapadnog Balkana, rekli su izvori u Briselu.
Nova vlada Kosova da nastavi dijalog sa Srbijom
Buduća Vlada Kosova treba da nastavi da bude privržena normalizaciji odnosa sa Srbijom i primeni sporazuma koji su postignuti u tom dijalogu, navodi se u zaključcima Evropske komisije o napretku Kosova na putu ka EU.
Konstatuje se da je situacija na severu Kosova i dalje napeta i poziva na saradnju i podršku Euleksu, kao i na preduzimanje daljih napora kako bi se omogućilo da četiri opštine na severu funkcionišu u sklopu kosovskog pravnog okvira. "Svi akteri treba da sarađuju sa Euleksom i da se uzdržavaju od jednostranih koraka. Euleks treba da uživa punu podršku sprovođenju svog mandata na severu Kosova", navodi se u zaključcima.
U dokumentu se navodi da je Priština prihvatila uspostavljanje specijalnog suda koji će razmatrati slučajeve ratnih zločina koje istražuje Specijalni istražni tim EU. Kosovo još mora da, da bi se taj sud formirao, usvoji neophodne izmene zakona kao i izmene Ustava, navodi se u dokumentu i dodaje da Priština treba da saraduje sa tim sudom i suoči se sa prošlošću.
Konstatuje se da se nakon izbora u junu, koji su, kako se ocenjuje, uspešno organizovani, "političko okruženje na Kosovu sve više polarizuje" i da se dospelo u politički ćorsokak zbog čega su odložene neke ključne reforme.
Komisija je zaključila da je Kosovo ušlo u značajnu etapu u evropskim integracijama pošto je u julu parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, prvi ugovor između EU i Kosova. Dodaje se da Komisija očekuje potpisivanje tog sporazuma, a da Priština treba da se pripremi za sprovođenje SSP.
Kosovo je napredovalo u pripremi za viznu liberalizaciju, ali mora da preduzme korake u jačanju vladavine prava. "Vladavina prava, uključujući nezavisnost pravosuđa, i ograničeni rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala i dalje su povod za ozbiljnu zabrinutost", navodi se u izveštaju.
Komisija je ukazala da je Kosovo ostvarilo ograničen napredak u uspostavljanju tržišne ekonomije i da je potrebno što pre da sprovede strukturne ekonomske reforme kako bi se rešio problem velike nezaposlenosti.
Crna Gora ispunjava politička merila
Evropska komisija je u godišnjem izveštaju za 2014/15. o Crnoj Gori ocenila da vlasti u Podgorici "nastavljaju da dovoljno ispunjavaju politička merila, napreduju u uspostavljanju delotvorne tržišne privrede, a sposobnije su i u primeni obaveza za članstvo u EU". U sažetku izveštaja, "ključnim nalazima", dodaje se i da je crnogorska državna uprava bolje osposobljena.
Ukazuje se takođe na to da je Crna Gora u pregovorima o članstvu s EU otvorila ključna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava i osnovnim slobodama, uz zamerku da "ima dosta kašnjenja u primeni mera, posebno u zakonodavnim reformama" i da neki već usvojeni zakoni za druga područja nisu sprovedeni.
Evropska komisija podvlači da je EU postavila 84 interna uslova Crnoj Gori za poglavlja o vladavini prava i naglašava da će "napredak u primeni akcionih planova za primenu tih uslova odlučiti o sveukupnom toku pregovora".
Upućeni zvaničnici u EU su objasnili da će ambasadori predstavnici zemalja članica u Komitetu stalnih predstavnika EU početi da razmatraju nedovoljnu primenu uslova za poglavlja 23 i 24, jer se procenjuje da to koči pregovore Podgorice o članstvu s EU.
EK takođe stavlja do znanja da "ozbiljnu zabrinutost izazivaju i nanose štetu u borbi protiv korupcije nedostaci vezani za nezavisnost i uvid u odgovornost pravosuđa".
U toku je primena akcionog plana vlade u Podgorici za reformu pravosuđa, dodaje se u izveštaju, i kaže da su neke sudije i tužioci već izabrani, kao i konačno vrhovni državni tužilac.
"Ali, tek treba da se dobiju verodostojni rezultati u istrazi, sudskim postupcima i presudama u slučajevima korupcije, uključujući one u visokoj ravni", napominje se u dokumentu EK.
Mora se, kako se podvlači, "obezbediti istrajno korišćenje mehanizama zaplene i konfiskacije imovine".
Evropska komisija kaže i da se moraju, uključujući sudske postupke, rasvetliti i žalbe na nepravilnosti na lokalnim izborima u Crnoj Gori, a kaže se i da još nije dovršen sudski postupak, niti je "utvrđena politička odgovornost oko tvrdnji da su državni fondovi korišćeni za potrebe političkih partija".
"Komisija vlade u Podgorici za nadzor delovanja nadležnih tela u istrazi starih i nedavnih slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima je utvrdila preporuke koje vlasti moraju u potpunosti da slede", stavlja do znanja Komisija u Briselu.
EK dodaje da su crnogorske vlasti preduzele dodatne korake da ojačaju zaštitu lica različitih seksualnih sklonosti i ističe da su vlasti podržale održavanje Parade ponosa u Podgorici.
Primećuje se međutim da je "odbojnost prema takvim licima raširena u društvu, nastavljaju se napadi na njih, a malo je onih koji su sudski kažnjeni za to".
EK navodi da je crnogorska privreda izašla iz recesije i imala rast od 3,3% u 2013, ali je oporavak loman zbog pomanjkanja domaće tražnje, "uske proizvodne osnove i velike zavisnosti od spoljnog okruženja".
Komisija u Briselu takođe predočava da se "hitno mora obezbediti usaglašavanje sa pravilima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju o državnim subvencijama, kad je u pitanju Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP)".
EK ponovo preporučila otvaranje pregovora sa Makedonijom
Evropska komisija je šestu uzastopnu godinu preporučila otvaranje pregovora o članstvu u EU sa Makedonijom iako ta zemlja nije na pravi način iskoristila proteklih godinu dana za reforme i u nekim oblastima je nazadovala.
Komisija u zaključcima i preporukama navedenim u Strategiji proširenja i glavnim izazovima za 2014/15. konstatuje da Makedonija, koja je kandidat za članstvo od 2005, nastavlja da ispunjava političke kriterijume ali da je proces pristupanja u ćorsokaku.
Konstatuje se da Savet EU nije usvojio raniju preporuku Komisije o otvaranju pregovora, a da makedonska vlada nije uspela da učini dovoljno po brojnim ključnim pitanjima, što šteti održivosti reformi, i u nekim oblastima se evidentno nazaduje.
Makedonija ima visok nivo usklađenosti sa pravnom tekovinom EU, s obzirom na to u kojoj je fazi u procesu pristupanja, i EU agenda ostaje strateški prioritet zemlje.
Međutim, ukazuje Komisija, u poslednjih godinu dana prisutne su ozbiljne bojazni zbog sve veće politizacije državnih institucija i vladine kontrole medija, uključujući u izbornom procesu, na šta je ukazao OEBS/ODIHR.
Poverenje u državne institucije progresivno opada, tu su i bojazni oko selektivne pravde a situacija sa medijskim slobodama nastavlja da se pogoršava.
Nedavna politička kriza pokazala je da partijski interesi sve više preovlađuju nad nacionalnim i na vladi i opoziciji je odgovornost da se političke debate vode prvenstveno u parlamentu.
Komisija je istakla da vlada Makedonije mora da obezbedi opoziciji mogućnost da u punoj meri obavlja svoju demokratsku funkciju dok opozicija mora da bude konstruktivna u demokratskom procesu.
Kada je reč o etničkim pitanjima, treba izgraditi veće poverenje, preispitati Ohridski okvirni sporazum i sprovoditi njegove preporuke.
Potrebni su i odlučni koraci na rešenju pitanja imena države sa Grčkom, navodi se u zaključima i preporukama Evropske komisije.
Nepostizanje kompromisa po pitanju imena zemlje posle 19 godina pregovora uz posredovanje UN direktno negativno deluje na evropske aspiracije Makedonije, ocenila je Komisija.
U pogledu ekonomije, Makedonija je u 2013. nastavila ekonomski oporavak i očuvana je finansijska stabilnost ali je nezaposlenost, posebno među mladima, i dalje visoka.
Istovremeno je pogoršana finasijska disciplina, kao i transparenost i kvalitet vladine potrošnje, zaključila je Komisija.
Albanija i Turska
Albanija, koja je status kandidata za EU dobila u junu 2014, u poslednjih godinu dana je, prema oceni Komisije, napredovala sa reformom sudstva a vlada je pokazala političku volju da odlučno deluje u sprečavanju i borbi s korupcijom.
Pozitivan trend je zabeležen i u borbi sa organizovanim kriminalom, ekonomskim kriminalom i trgovinom ljudima a preuzeti su i neki koraci na unapređenju pravnog priznanja prava LGBT populacije.
Međutim, Albanija treba odlučnije da nastavi reformu javne administracije, sprovede sveobuhvatnu reformu sudstva kako bi pojačala njegovu nezavisnost i efikasnost, i intenzivira borbu protiv organizovanog kriminala.
Takođe treba da unapredi zaštitu ljudskih prava i antidiskriminacione poltike, kao i da utvrdi pririotete na polju slobode izražavanja i medija.
Za Tursku prioritet treba da bude unapređenje dijaloga u političkom spektru i društvu, reforme u oblasti vladavine prava i ta zemlja, istakla je Komisija, treba da obrati posebnu pažnju na poštovanje osnovnih prava u zakonima i praksi.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
