Srbija je deo balkanske rute koja se još od osamdesetih godina koristi za krijumčarenje heroina. Procena je da se oko 85 tona heroina svake godine prokrijumčari ovom rutom. Srbija je na Balkanu najviše pogođena pritiskom iregularnih migracija. Organizovane krijumčarske grupe za visoku cenu pomažu iregularnim migrantima prilikom prelaska granice i obezbeđuju smeštaj u tranzitnim zemljama. Ukradena vozila iz Unije su ozbiljan problem u Srbiji. Najviše ukradenih vozila koja se voze kod nas su iz Austrije i Italije. To su ključni razlozi zbog kojih je potrebno ispuniti evropske standarde policijske saradnje koji su sastavni deo pregovora Srbije sa Unijom u poglavlju 24.

Autori: Saša Đorđević i Bojan Elek, istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Srbija je već iskusila teške pregovore sa Europolom. Četiri godine je pregovarala sa tom evropskom agencijom za sprovođenje zakona kako bi prešla sa strateške na operativnu policijsku saradnju. Potpisivanje operativnog sporazuma početkom 2014. godine sa Europolom tek je početak ispunjavanja evropskih standarda policijske saradnje.

U daljem procesu pregovora u poglavlju 24 biće potrebno uskladiti se sa Europolovom metodologijom procene pretnje od organizovanog kriminala. Države članice Unije se u velikoj meri oslanjaju na analize trendova delovanja kriminalnih i terorističkih grupa i procene stanja bezbednosti koje sačinjava Europol. Takve aktivnosti omogućavaju preventivno delovanje organa za sprovođenje zakona. Zbog toga su obuke policajaca u ovoj oblasti značajne. Na osnovu takvog znanja moguće je dugoročno planirati borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije upravo je nedostatak analitičkih sposobnosti srpske policije da prepozna delovanje kriminalnih grupa ocenjen kao slabost. Još uvek nije razvijena praksa izrade strateških procena pretnji od organizovanog kriminala koja je u skladu sa metodologijom Evropola. Crna Gora je, na primer, u novembru 2013. godine objavila prvu procenu opasnosti od organizovanog kriminala.

Biće potrebno usklađivanje i sa Prumskom odlukom o produbljivanju prekogranične saradnje u suzbijanju terorizma i prekograničnog kriminala i Švedskom inicijativom koja podrazumeva pojednostavljenu razmenu podataka između policija. To podrazumeva korišćenje odgovarajućeg softvera (CODIS) za razmenu i ukrštanje podataka sa bazama koje imaju druge države članice. Otežavajuća činjenica za Srbiju je da na nacionalnom nivou ne postoji jedinstven i standardizovan način upravljanja podacima između policije i pravosudnih organa. Potrebno je i izgraditi sistem koji će omogućiti razmenu DNK analiza, daktiloskopskih podataka i informacija o registarskim tablicama motornih vozila. Pri tome je obavezno štititi lične podatke.

Dve činjenice su dobre za Srbiju u ovoj oblasti. Tokom pregovora sa Europolom usklađeni su propisi sa evropskim standardima zaštite podataka u domenu policijske saradnje. Srbija je deo ILECUs projekta čiji je cilj formiranje koordinacione jedinice za policijsku saradnju koja će da pruži podršku u razmeni informacija. To će umnogome pomoći u formiranju posebne jedinice za razmenu informacija iz Šengenskog informacionog sistema, kao što je S.I.R.E.N.E. ured u Hrvatskoj.

Poseban izazov za Srbiju predstavlja policijska saradnja sa Kosovom, koja se trenutno preko Euleksa (EULEX) ne odvija uspešno. Ograničeni napredak je postignut otvaranjem koordinacionih jedinica u Beogradu i Prištini za razmenu policijskih podataka (na osnovu obaveze iz ILECUs projekta).

Na osnovu neformalne komunikacije ove dve jedinice uhapšena su dvojica državljana Srbije osumnjičena za ubistvo. Oni su ušli na Kosovo radi izbegavanja hapšenja od srpske policije. Iako ih je kosovska policija uhapsila, oni nisu mogli biti vraćeni u Srbiju zbog nepostojanja sporazuma o izručivanju. Rešenje je pronađeno tako što ih je na unapred dogovorenom graničnom prelazu kosovska policija „oslobodila“ nakon čega ih je srpska policija uhapsila. Intenzitet policijske saradnje između Kosova i Srbije najviše zavisi od nastavka političkih pregovora između Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela.

Za usklađivanje sa evropskim standardima policijske saradnje i početak pregovora sa Unijom neizbežno je usvajanje akcionog plana za poglavlje 24. Važno je da plan bude kvalitetan i detaljan jer će Unija tokom pregovora pratiti realizaciju planiranih mera i na osnovu toga utvrditi usaglašenost sa evropskim standardima.

Zbog toga ceo proces policijske saradnje bi trebalo da vode policajci profesionalci, a ne političari. Pregovori Hrvatske sa Unijom dokazuju da je za uspešno zatvaranje poglavlja neophodno izabrati stručne ljude. U oblasti policijske saradnje to su osobe koje poseduju iskustvo i znanje stečeno realizacijom bilateralnih policijskih aktivnosti ili učešćem u mnogobrojnim regionalnim policijskim forumima, te komunikacijom sa Interpolom ili tokom pregovora sa Europolom.

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Učešće u Europolu povećava bezbednost u Srbiji
  
• 

  Dosije

  : Poglavlja 23 i 24: suštinska promena društva
  
• 

  Vesti

  : Europol upozorava na pretnju od terorizma
  
• 

  Vesti

  : Srbija mora da reformiše sistem azila