Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Učešće u Europolu povećava bezbednost u Srbiji
|
|
|
Objavljeno : 27.01.2014. |
|
|
|
|
|
|
Uprava za međunarodnu operativnu policijsku saradnju svoje "pregovore" sa EU je završila pre vremena i dobila punopravnu ulogu u radu Europola. To je nedavno ozvaničeno sporazumom koji su potpisali ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i direktor Europola Rob Vejnrajt. Iza tih potpisa, kako navode u Upravi za međunarodnu policijsku saradnju, stoji višegodišnji rad na ispunjavanju strogih standarda. Ono što je još važnije, operativna saradnja sa Europolom omogućiće da se bez odlaganja razmenjuju informacije o potencijalnim opasnostima i osobama, kao i da se Srbija aktivno uključi u rešavanje problema u regionu, ali i dobije pomoć Europola.
Srbija je i do sada sarađivala sa Europolom, a od 2009. ima i Sporazum o strateškoj saradnji sa ovom organizacijom. Šta novi nivo saradnje znači za Srbiju i građane? Zamenik načelnika Uprave Darko Senić rekao je da sada srpska policija ima zaštićeni kanal direktne razmene podataka sa Europolom. Imaće oficira za vezu koji sa kolegama deli prostor u Hagu i u svemu učestvuje.
Pored toga, Srbija će imati pristup svim informacijama Europola koje bi joj mogle biti od koristi zato što je sada obaveza Europola da to dostavi, ali i zato što Srbija može da garantuje da će podaci biti u potpunosti zaštićeni pa se mogu dobijati podaci većeg nivoa tajnosti nego do sada.
"Svakodnevno ćemo razmenjivati sve informacije o svemu što može da ugrozi bezbednost građana Srbije, na primer u oblasti organizovanog kriminala, terorizma, narkotika, falsifikovanja novca", naveo je Senić.
On je istakao i da je uspostavljanje zaštićenog kanala značajno i da bi se izbegli problemi sa priznavanjem dokaza na sudu.
"U formalno-pravnom smislu sve pribavljeno na drugi način nije valjano kao dokaz", naveo je on.
Načelnik Uprave Milan Dimitrijević rekao je da će Srbija dobiti mogućnost da koristi baze podataka članica EU kao da je jedna od njih i da proverava podatke o krivičnim delima i izvršiocima. Time će biti skraćene i procedure za operativce koji su na terenu i potrebna im je provera informacija.
Pored toga što će moći da dobije informacije i reši probleme za koje možda nije ni nije znala, srpska policija će moći da traži pomoć Europola za rešavanje bezbednosnih problema. To je tim značajnije što su članovi Europola zemlje EU, ali i druge uticajne svetske zemlje.
On je istakao da je Uprava nadležna i za saradnju sa Interpolom, koji ima 190 članica i regionalnim centrom Jugoistočne Evrope za borbu protiv prekogrančnog organizovanog kriminala, terorizma i krijumčarenja ljudi i robe SELEK sa sedištem u Bukureštu.
Objašnjavajući potrebu policije da bude član različitih udruženja, Dimitrijević je rekao da se sa Interpolom sarađuje najčešće nakon izvršenih krivičnih dela, na rešavanju slučajeva, dok saradnja sa Europolom donosi raznovrsne koristi srpskoj policiji.
Naporan put do evropskih standarda
Srbija od osnivanja Europola sarađuje sa tom evropskom policijskom agencijom, a od 2009. sa njim ima i strateški sporazum. Saradnja nije mogla biti toliko efikasna i funkcionalna kao sada bez dodatnog rada na prilagođavanju sistema zahtevima policijske saradnje.
Kako navode u Upravi, tada je saradnja zavisila od dobre volje, a svi podaci, na primer o falsifikovanju novca, prodaji droge, organizovanom kriminalu, mogli su se poslati redovnim sredstvima komunikacije, poput elektronske pošte ili telefona. To znači da se nisu mogli dostavljati svi podaci, a moglo je stvoriti probleme i tokom procesa jer se tako dobijeni podaci mogu osporiti na sudu kao dokazni materijal.
"Sama reč strateški znači da je reč o viziji, pravcu u kojem se krećemo, to je vizija da budemo partneri. Da biste bili operativni partner morate da zadovoljite sve standarde koje ta saradnja predviđa", rekao je Dimitrijević.
Od tog strateškog sporazuma radilo se na prilagođavanju sistema sa EU, a kroz saradnju se uvidelo i šta je to što Srbiji nedostaje da bi saradnja bila podignuta na viši nivo.
Da bi se ispunili svi zahtevi, država je 2010. osnovala Upravu za međunarodnu policijsku operativnu saradnju, u kojoj je i kontakt centar za saradnju sa Europolom. Ključno je bilo stvoriti zaštićeni kanal za razmenu podataka, ali i uskladiti propise i procedure sa evropskim standardima zaštite podataka, a da se pritom ne naruši sistem Srbije.
Kako navodi Dimitrijević, zbog toga su u ceo proces bila uključena i ministarstva pravde i finansija, kao i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, na čelu sa direktorom Goranom Matićem.
"To je mukotrpan rad, putovalo se za Hag i eksperti iz Haga su dolazili. Ispunili smo sve standarde koje propisuje EU, u ovom slučaju Europol, uspostavili smo zaštićeni sistem razmene informacija", istakao je on.
Napisao: S.V.
Foto: MUP
Povezani sadržaj
|
|
|