Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Fič: Nepromenjen rejting Srbije B+
|
|
|
|
Objavljeno : 12.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Američka agencija za ocenu kreditnog rejtinga Fič (Fitch Ratings) potvrdila je kreditni rejting Srbije B plus sa stabilnim izgledima, objavila je 12. januara Uprava za javni dug Srbije. Time je Srbija ostala u rangu zemalja sa visoko špekulativnim rejtingom, ali ipak bez realne opasnosti od bankrota. Kao ključne razloge za zadržavanje rejtinga Fič (fitchratings.com) je naveo donošenje niza mera Vlade Srbije u drugoj polovini 2014. za smanjenje fiskalnog deficita, uključujući i budžet za 2015. godinu i postizanje dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Srbija ima viši dug od zemalja istog rejtinga, ali i viši BDP po stanovniku i adekvatne uslove poslovanja.
Mere uključene u budžet Srbije za 2015. godinu uglavnom su na troškovnoj strani i mogle bi da donesu uštede od 400 miliona evra (oko 1,5% BDP), uključujući i smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, smanjenje subvencija i penzija.
Vlasti u Srbiji očekuju i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i određena poboljšanja prihoda budžeta, navode analitičari Fiča i dodaju da je namera Vlade da se deficit budžeta opšte države smanji sa oko 8% BDP u 2014. na ispod 6% BDP u 2015 i ispod 4% BDP u 2017. godini.
Plaćanje aktiviranih garancija na kredite državnih preduzeća imaju značajan uticaj na budžetski deficit Srbije i do sad su bili "ispod crte" u budžetu. Ti troškovi predstavljaju oko 1,8% BDP Srbije u 2014. i planirano je da u 2015. padnu na 0,8% BDP, navodi Fič.
Dodaje se i da se u 2015. očekuje završetak restrukturiranja brojnih preduzeća u državnom vlasništvu uz pomoć Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija, navodi Fič, ali dodaje da ostaje rizik u kojoj meri će biti primenjen taj plan. Završetak procesa restrukturiranja zahtevaće isplatu otpremina radnicima koji ostanu bez posla, za koje je već određen iznos u budžetu za 2015. godinu.
Background Procenu kreditnog rejtinga Srbije, pored Fiča, objavljuju i agencije Mudiz (Moody's) i Standard end Purz (S&P).
Uprava za javni dug Ministarstva finansija Srbije objavila je 12. januara da javni dug Srbije iznosi 22,86 milijardi evra, što je za oko 570 miliona evra više nego na kraju novembra 2014. godine. Po podacima Uprave, javni dug je 9. januara iznosio 2.803,6 milijardi dinara.
Na kraju novembra 2014. godine javni dug Srbije iznosio je 2.686,6 milijardi dinara, odnosno 22,29 milijardi evra, što je 69,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Na kraju 2013. godine javni dug Srbije iznosio je 20,14 milijardi evra, odnosno 59,6% BDP.
Javni dug je na kraju 2000. godine bio 14,17 milijardi evra, što je iznosilo 201,2% BDP. Od tada je najniži iznos javnog duga bio 2008. godine i iznosio je 8,78 milijardi, odnosno 28,3% BDP.
Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45%.
Rejting agencija navodi i da su Srbija i MMF u novembru 2014. postigli dogovor o trogodišnjem aranžmanu iz predostrožnosti vrednom oko milijardu dolara, koji oslikava snažne fiskalne mere Vlade. Fič navodi da se očekuje da će Odbor direktora MMF u februaru odlučivati o finalnom odobrenju aranžmana, pri čemu će fokus biti na kredibilitetu mera fiskalne konsolidacije i restrukturiranja preduzeća.
"Kretanje javnog duga Srbije ostaje izazovno, pošto se očekuje da će dug porasti na oko 80% BDP do 2016. godine, što je visoko iznad granice za rejting B minus od 45% BDP", ocenila je agencija Fič. Dodaje se i da su rizici refinansiranja duga ublaženi dogovorom sa MMF, ali da je za finasiranje javnog duga i dalje potreban veliki iznos od oko 5,8 milijardi evra u 2015. godini, što je više od 15 odsto BDP.
Kao rizk se navodi i to što je oko 80% javnog duga Srbije u stranoj valuti, čime je Srbija izložena šokovima od kretanja kursa stranih valuta, ali visok nivo državnih depozita (oko 8% BDP) i deviznih rezervi (pokrivaju šest i po meseci uvoza) mogu da pruže kratkoročno obezbeđenje.
Ističe se i da je dinar značajno oslabio u 2014, ali da se očekuje stabilizacija kursa zahvaljujući dogovoru sa MMF, fiskalnoj konsolidaciji, visokom nivou deviznih rezervi i aktivnom stavu centralne banke da izgladi kratkoročnu volatilnost kursa.
Fič navodi da je za 2014. projektovan deficit tekućeg plaćanja od oko 6,5% BDP, što delom oslikava i troškove obnove od majskih poplava, što je dovelo do povećanje uvoza.
Izvoz automobila mogao bi dodatno da se smanji u 2015, ocenjuje Fič, ali će pad u domaćoj tražnji ograničiti rast uvoza i dovesti do postepenog pada deficita tekućeg plaćanja.
Fič navodi da se u 2015. godini očekuje pad BDP Srbije od 0,6%, nakon procenjenog pada od 2% u 2014. godini.
Vladine mere štednje smanjiće domaću tražnju, tako da se ne može očekivati značajan rast aktivnosti u skorijem periodu, ocenio je Fič, ali je dodao da bi pokretanje proizvodnje u preduzećima pogođenim poplavama moglo da dovede do rasta.
Fič navodi i da je Vlada Srbije uspešno realizovala nekoliko strukturnih reformi koje se odnose na zakone o radu, poresku administraciju, stečaj, privatizaciju i penzije, koji bi mogli da podrže rast BDP u srednjem roku.
Otkazivanje projekta gasovoda Južni tok skromno će uticati na srednjoročne investicione planove, dodaje se.
Zadržavanje kreditnog rejtinga Srbije na B plus podržano je nivoom BDP po stanovniku koji je iznad B i BB nivoa, nivoom razvoja i uslovima za poslovanje približnim drugim zemljama sličnog rejtinga i odlukom EU da otvori pregovore o pridruživanju sa Srbijom.
Agencija Fič je 2014. u januaru snizila rejting Srbije za jedan stepen, sa BB minus na B plus.
Napisala: Valentina Nešić, novinarka agencije Beta
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
