Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Skupštini Srbije dva budžeta
|
|
|
|
Objavljeno : 22.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Skupština Srbije počela je 22. decembra sednicu na kojoj se raspravlja o drugom rebalansu budžeta za 2014. i predlogu budžeta za 2015. Budžetski deficit za 2015. predviđen je na 191,3 milijarde dinara ili oko 4% BDP a u deficit će prvi put biti uračunati rashodi "ispod crte". Predviđeno je da u 2015. prihodi budžeta od naplate poreza dostignu 764,2 milijarde dinara, od čega gotovo 400 milijardi od PDV, dok će najveći izdaci biti dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i za isplate plata. Fiskalni savet je upozorio na rizik za ostvarenje budžeta koji nosi planirana ušteda u javnim preduzećima a kao minus je naveo i to što pre budžeta nije napravljena fiskalna strategija. Novim rebalansom za 2014, koji stiže mesec i po dana posle prvog rebalansa, ne menja se masa budžeta, već se sredstva preraspoređuju.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu za 2014. godinu predviđena je preraspodela sredstava tako što će za četiri milijarde dinara biti veće subvencije za poljoprivredu, dok je pola milijarde preusmereno za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju.
Kako je navedeno u obrazloženju, rebalansom su povećana sredstva za subvencije Upravi za agrarna plaćanja za nešto više od četiri milijarde dinara za izmirenje dospelih obaveza. Sredstva će se koristiti za isplatu regresa za gorivo i đubrivo, podsticaja za biljnu proizvodnju, premije osiguranja i podsticaja za priplodna grla.
"Tehničkim" rebalansom predviđeno je i 500 miliona dinara za zaposlene u preduzećima koja su bila u procesu restrukturiranju i pripreme za privatizaciju.
Novi rebalans predložen je da bi "značajne uštede ostvarene u budžetu u ovoj godini mogle da se iskoriste za vraćanje zaostalih obaveza i dugova". Uštede u državnoj kasi od usvajanja prvog rebalansa kreću se između 40 i 50 milijardi dinara.
Prethodnim rebalansom državnog budžeta, koji je usvojen krajem oktobra, povećan je manjak u budzetu za 42 milijarde dinara, na 224,7 milijardi, što je 4,64% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Uz rebalans su tada usvojene i izmene zakona kojima su smanjenje penzije i plate u javnom sektoru, kao jedna od mera za smanjenje budžetskog deficita.
Budžet za 2015. godinu
Budžetom za 2015. planirani su prihodi od 924,4 milijarde dinara, a rashodi od oko 1.115,7 milijardi tako da će budžetski deficit biti 191,3 milijarde, što je oko 4% BDP.
U deficit će prvi put biti uračunati rashodi "ispod crte" koji se odnose na otplatu glavnice za ranije pozajmice (30,7 milijardi dinara) i na nabavku finansijske imovine (2,1 milijarda). Bez tih troškova, budžetski deficit bi bio 158,6 milijardi dinara.
Predviđeni prihodi veći su za 27 milijardi dinara a rashodi manji za toliko, tako da će uštede biti 54 milijarde u odnosu na 2014.
Budžet je projektovan na osnovu procene da će BDP u 2015. godini pasti za 0,5%, da će se inflacija kretati u rasponu od 2,5-5,5% i da će stopa nezaposlenosti biti 21,3%.
Prihodi budžeta od naplate poreza, kako je predviđeno, iznosiće 764,2 milijarde dinara, od čega je naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) 399,4 milijarde. Od naplate akciza očekuju se prihodi od 215,7 milijardi dinara, od čega je akciza na naftne derivate 122,4 miljarde. Po osnovu naplate carina prihodi državne kase trebalo bi da budu 29,2 milijarde dinara.
Najveći izdaci budžeta za 2015. godinu biće dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u vrednosti od 274,8 milijardi dinara i za isplate plata u iznosu 241,2 milijarde. Rashodi državne kase za socijalnu zaštitu iznosiće oko 126,2 milijarde dinara.
Budžetske subvencije planirane su u iznosu od oko 80,6 milijardi dinara, a kapitalni izdaci biće 49,2 milijarde.
Predlogom budžeta za 2015. za isplatu otpremnina predviđeno je više od 20 milijardi dinara, a najviše za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju.
Kako je predloženo, Vlada Srbija dogodine će se zadužiti 706,6 milijardi dinara za potrebe finansiranja budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice kreditorima, dok će državne garancije za kredite javnih preduzeća biti do 81,72 milijarde dinara, odnosno 681 milion evra.
Inače, prema Zakonu o budzetskom sistemu, Predlog budžeta trebalo je da bude upućen parlamentu do 1. novembra, kako bi bio usvojen do 15. decembra.
Poslanici će razmatrati i predloge nekoliko finansijskih zakona, Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Na dnevnom redu su i predlog zakona o davanju državnih garancije po zaduženju Srbijagasa, predlogu zakona o pretvaranju obaveza Er Srbije (Air Serbia) u javni dug i predlog zakona o kreditu za Agenciju za osiguranje depozita od Evropske banke za obnovu i razvoj.
Bez posla u javnom sektoru oko 27.000 ljudi
Broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji trebalo bi da, prema predlogu budžetu za 2015. godinu, bude smanjen za 5%, odnosno 27.000, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Petrović je 22. decembra na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije upozorio da je zabrinjavajuće što ne postoji plan kako će se ostvariti umanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, a šsto može ugroziti sprovođenje te reformske mere.
"Predviđeno smanjenje broja zaposlenih se neće ostvariti u celini u 2015, jer se uglavnom računa na prirodni odliv, odnosno odlazak u penziju, koji je na godišnjem nivou bio uvek između 15.000 i 20.000 zaposlenih", kazao je Petrović.
On je dodao da će biti neophodno i otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru.
Veliki rizik za ostvarenje planiranog budžeta u 2015. je, prema njegovim rečima, "nepostojanje jasne naznake da će se planirane uštede u javnim preduzećima i desiti", iako budžet predviđa da neće biti dodatnih garancija, odnosno pokrivanja gubitaka.
Petrović je kazao i da po preliminarnim podacima Fiskalnog saveta do stabilizacije javnog duga neće doći 2017, kako najavljuju zvaničnici, već 2018, kada će on biti na nivou ispod 85% BDP.
Kao veliki minus je naveo i to što pre budžeta nije napravljena fiskalna strategija, kao srednjoročni plan fiskalne politike i strukturnih reformi, što, prema Fiskalnom savetu, predstavlja "ozbiljno narušavanje budžetske procedure i onemogućava davanje celovite ocene budžeta za 2015. godinu".
Po oceni Fiskalnog saveta, suštinskog zaokreta u politici subvencija nema i pored toga što su one smanjene za oko 13 milijardi dinara, izuzev kod smanjenja podsticaja za poljoprivredu.
U izveštaju Fiskalnog saveta se ukazuje i da podstoje rizici da određeni rashodi u 2015. budu veći nego što je planirano budžetom, jer nisu predviđena nikakva sredstva za intervencije države u bankarskom sektoru ili pokrivanje gubitaka javnih preduzeća.
Moguće je, kako je naveo Fiskalni savet, da i reshodi budu manji od predviđenih budžetom, pre svega ukoliko država ne bude efikasna u ostvarivanju planiranih politika, poput rešavanja statusa preduzeća u restrukturiranju.
Fiskalni savet je procene javnih prihoda i rashoda u budžetu ocenio u najvećoj meri kao objektivne, a planirani fiskalni deficit kao realističan.
Savet je pohvalio unapređenu transparentnost budžeta za 2015, jer su sada otplate garancije države za javna preduzeća tretirane ne kao subvencije, već kao rashodi, ali smatra da bi trebalo precizno navesti na koji način će biti raspoređena 31 milijarda dinara za te namene, odnosno koja preduzeća će dobiti koliko novca.
Kao pozitivne strane budžeta, Savet je naveo to što budžet predviđa značajno prilagođavanje, odnosno smanjivanje troškova, koje je ocenio kao strukturno, jer znači trajno smanjenje troškova od 600-650 miliona evra.
"Ipak, taj efekat neće u potpunosti da se ostvari u 2015, ali će se osetiti u 2016. i nadalje", rekao je Petrović i podsetio da je najveći deo ušteda u budžetu po osnovu smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, u iznosu od oko 400 miliona evra.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
