Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da bi Visoki savet sudstva mogao da bude izabran polovinom februara, pre zakonom utvrđenog roka, i da bi u martu trebalo da počne razmatranje prigovora sudija koje nisu izabrane u postupku opšteg izbora. Malović je u intervjuu agenciji Beta rekla da će preispitivanje odluka o izboru sudija uslediti nakon usvajanja Pravilnika o kriterijumima i merilima i da bi do juna mogli da budu obavljeni razgovori sa svim neizabranim sudijama koje su uložile prigovore.

"Neizabrane sudije biće pozvane pred Visoki savet sudstva i imaće priliku da se izjasne o navodima iz pojedinačnog obrazloženja koji su im već dostavljeni i ukoliko ne budu zadovoljne odlukom, takođe će imati mogućnost žalbe Ustavnom sudu", rekla je Malović.

Ona je kazala da će u izradi Pravilnika o kriterijumima i merilima učestvovati i evropski ekspert koji će polovinom januara doći u Beograd i da će uz saglasnost Evropske komisije biti urađen i akcioni plan za sprovođenje pravosudnih zakona usvojenih krajem decembra.

Ministarka pravde odbacila je mogućnost da bi zbog kritika dela javnosti i strukovnih udruženja usvojene izmene pravosudnih zakona mogle dodatno da uspore ili da ugroze dalju reformu pravosuđa.

Dodala je da će Visoki savet sudstva u rešavanju prigovora poštovati principe na koje je ukazao Ustavni sud Srbije u usvojenim žalbama neizabranih sudija i izrazila nadu da će rasprave o prigovorima pred Visokim savetom sudstva biti javno propraćene u većoj meri nego kada su vođene pred Ustavnim sudom.

Malović je naglasila da pitanje neizabranih sudija treba da bude rešeno i zaključeno, ali je ukazala da je to samo jedan od segmenata reforme pravosuđa, uz izmene procesnih zakona, organizacije i rada sudova i tužilaštava, kao i promene svesti građana zemlje koja prelazi sa jednog društvenog uređenja na drugi nivo.

Ona je najavila da će Skupštini Srbije do marta biti upućen predlog izmena Zakonika o krivičnom postupku, a započeta je i priprema predloga Zakona o parničnom postupku, dok će Zakon o medijaciji biti upućen u skupštinsku proceduru u januaru. Predložen je i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, usklađen sa evropskim standardima kako bi se skratio postupak izvršenja koji prema analizama u Srbiji traje oko 400 dana, a u zemljama Evropske unije između 17 i 30 dana, rekla je Malović.

Kako je navela, u toku je i priprema odgovora na upitnik Evropske komisije i taj posao biće urađen u skladu sa rokovima kako bi se omogućio nastavak evropskih integracija.

Malović je dodala da je do sada u skladu sa sporazumima o izručenju sopstvenih državljana koji je Srbija potpisala sa Hrvatskom i Crnom Gorom izručeno više desetina osoba okrivljenih za najteža krivična dela. Prema njenim rečima sporazum o izručenju sopstvenih državljana biće potpisan i sa Bosnom i Hercegovinom, kada ta zemlja bude otklonila zakonske prepreke koje za sada sprečavaju potpisivanje takvog akta.

EU: Preuranjeno govoriti o primedbama na pravosuđe

Zvaničnici u Evropskoj komisiji su rekli agenciji Beta u utorak (4. januara) da bi bilo preuranjeno sada govoriti o tome u kojoj meri bi se primedbe srpskih sudija i tužilaca na reformu pravosuđa, upućene Briselu, mogle odraziti na mišljenje Evropske komisije o spremnosti Srbije za status kandidata za prijem u EU. Evropska komisija treba da pripremi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata na osnovu odgovora na Upitnik koji je dostavila Beogradu u novembru 2010. Uručivanje odgovora je najavljeno ya 31. januar.

Izvori su ponovili da se pojedinačno ocenjuje učinak svake zemlje u reformama na putu ka EU, i dodali da se početkom februara očekuje dolazak ministarke pravosuđa Snežane Malović radi razgovora o uspešnom okončanju reforme pravosuđa.

Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca uputili su 30. decembra pismo Evropskoj uniji u kome su izneli tvrdnju da se Ministarstvo pravde, uprkos jasnim porukama iz EU, u potpunosti oglušilo o predloge strukovnih udruženja za izmenu pravosudnih zakona.

U pismu se navodi da Ministarstvo pravde nije konsultovalo u pripremi izmena zakona ni Visoki savet sudstva (VSS), iako je to zakonska obaveza, i da je kasnije ignorisalo primedbe predsednice VSS Nate Mesarović. Ta udruženja su upozorila da se ozbiljni koraci u reformi pravosuđa preduzimaju bez socijalnog dijaloga i da se odluke donose u uskom krugu ljudi, ocenjujući da posebno zabrinjava što se "manjkava" rešenja obrazlažu pozitivnim mišljenjem i potpunom podrškom Venecijanske komisije i Evropske komisije.

U pismu se dodaje da je stupanje na snagu zakona propisano, suprotno Ustavu, dan po objavljivanju, uz neutemeljeno objašnjenje da je za ubrzavanje evropskih integracija neophodno da se taj rok skrati za sedam dana. Po oceni udruženja, ta odluka ima za posledicu da izborni rokovi za kandidaturu za članove VSS i Državnog veća tužilaca (DVT) mogu da počnu da teku tokom novogodišnjih praznika i da mogu isteći sredinom januara, što će "objektivno onemogućiti sudije da na pravi način učestvuju u sudskim izborima".

Društvo sudija i Udruženje tužilaca ističu i da se netačno prikazuje da se otklanjanje nedostataka reizbora i vraćanje predmeta VSS i DVT radi ispravljanja grešaka može ostvariti jedino "oduzimanjem" nadležnosti Ustavnom sudu. "Zakon mora da utvrdi jasne kriterijume kojima VSS mora da se rukovodi u postupku reizbora, pravičan postupak i pravo na žalbu. Novi kriterijumi i merila za reizbor ne smeju biti različiti od onih po kojima je reizbor sproveden, posebno ako se ima u vidu njihova retroaktivna primena", smatraju udruženja.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija pokušava da otkloni nedostatke u reformi pravosuđa