Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Masovne migracije sa Kosova zbog siromaštva
|
|
|
|
Objavljeno : 16.02.2015. | Ažurirano : 18.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Migracije stanovništva na Zapadnom Balkanu ka EU, uključujući kosovskih Albanica, motivisane potragom za boljim životom, nisu novina u regionu. Migracije sa Kosova iznenadile su, međutim, po masovnosti početkom februara, kada su mediji počeli da izveštavaju da veliki broj kosovskih Albanaca preko teritorije Srbije pokušava da uđe u Mađarsku kako bi se zatim uputili u Nemačku ili Austriju. Ovi pokušaji se uglavnom objašnjavaju ekonomskim razlozima. Na Kosovu je oko 30% stanovnika siromašno, dok je stopa nezaposlenosti među mladima starosti od 15 do 24 godina 55,9% i upravo je najviše migranata u toj starosnoj grupi.
Preciznih podataka o tome koliko je Albanaca napustilo Kosovo za sada nema. Iznošeni su različiti podaci, a početom februara se procenjivalo da je svakog dana nekoliko stotina građana napuštalo Kosovo. Prema podacima kosovskih bezbednosnih vlasti, u protekla dva meseca je sa Kosova otišlo više od 50.000 građana, dok neki mediji navode da je od avgusta prošle godine Kosovo napustilo oko 100.000 osoba.
Takve podatke medija odbacuju zviničnici Vlade Kosova koji ističu da je i već sam broj kojim vlasti raspolažu zabrinjavajući i da predstavlja težak teret za vlasti u Prištini.
To je bio povod da Skupština Kosova donese posebnu rezoluciju o zaustavljanju ilegalnih migracija i da se od Vlade Kosova zatraži da za tu namenu za početak izdvoji 40 do 50 miliona evra koji bi se koristili za stvaranje novih radnih mesta i rešavanje socijalnih problema.
Istovremeno, predsednica Kosova Atifete Jahjaga je počela da obilazi opštine iz kojih je najveći broj ilegalnih migranata i neposredno o tome razgovarala sa građanima sa kojima se susretala na ulicama i restoranima.
Kao jednu od mera da olakša život građanima, Vlada Kosova je 5. februara odlučila da formira komisiju koja će razmotriti mogućost da se otpišu svi njihovi dugovi prema institucijama i javnim predzećima nastali od 1999. do kraja 2008. godine. Najavljena je i mogućnost da se otpišu kamate na dugove građana i kompanija nastale posle 2008.
Pred vlastima težak zadatak
Premijer Kosova Isa Mustafa je rekao da je migracija težak teret za vlasti i najavio preduzimanje mnogih mera koje će preduprediti migraciju ali istovremeno stvoriti bolje uslove za život građana Kosova.
Mustafa je rekao 12. februara za agenciju Beta da se "preduzimaju mere sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Kosova da se onemogući odlazak građana sa Kosova", kao i da se radi na informisanju građana o tome da ne mogu dobiti azil u EU iz ekonomskih razloga.
Vlada Kosova priprema i program za privredni razvoj kako bi se građanima obezbedio ostanak na Kosovu i za sada raspolaže sa oko 50 miliona evra pre svega za razvoj poljoprivrede, rekao je Mustafa i dodao da će, ako je neophodno, biti obezbeđeno još sredstava.
Kosovo je, prema njegovim rečima, spremno da primi nazad građane koji su pokušali da dođu do EU. "Mi smo u stanju da prihvatimo povratak tih ljudi koji su već otišli. Nije lako jer je reč o dosta velikom broju građana Kosova koji su otišli", rekao je Mustafa.
Kosovo najsiromašnije u regionu
Prema analizi koju je uradila Radio televizija Kosova, lična primanja zaposlenih u javnom sektoru Kosova su u proseku za 100 evra veća u odnosu na zaposlene u tim sektorima u zemljama u regionu – Srbiji, Crnog Gori, Makedoniji i Albaniji.
Međutim i pored toga Kosovo je i dalje najsiromašnija zemlja regiona u kojoj je oko 30% građana siromašno, od toga 10% ekstremno siromašno, što znači da žive sa manje od 1 dolar dnevno.
Stopa nezaposlenosti iznosi, prema zvaničnim podacima, oko 30% a prema nezvaničnim oko 40%, dok je stopa nezaposlenosti među mladima od 15 do 24 godina 55.9% i upravo je najviše migranata u ovoj starosnoj grupi.
Kosovo je tokom prošle godine imalo realni rast BDP-a od nešto više od 3%, dok je BDP po stanovniku 2013. godine bio 2.935 evra, što je gotovo upola manje nego u najsiromašnijoj članici EU, Bugarskoj u kojoj je, prema podacima Eurostata, iznosio 5.600 evra, i skoro 9 puta manje od proseka u EU od 26.600 evra po stanovniku u 2013.
Tranzit preko Srbije
Ilegalni imigranti s Kosova masovno su najviše preko Srbije dolazili na mađarsku granicu – što je i najkraći direktan put do te zemlje, i uglavnom ilegalno ulazili u Mađarsku pa je gradonačelnik pograničnog mesta Asothalom čak zatražio da se na granici postavi zid koji bi sprečio dolazak imigranata.
Background Prema podacima agencije EU za kontrolu evropskih granica Fronteks (Frontex), na "zapadnobalkanskoj ruti" u pokušaju ilegalnog ulaska u Mađarsku iz Srbije u decembru 2014. je otkriveno rekordnih 12.000 pokušaja ilegalnog prelaska granice, a udeo građana Kosova je u tome bio 40%. Taj trend, kako navodi Fronteks, objašnjava se glasinama među kosovskim stanovništvom da će odluka Francuske da Kosovo ukloni sa liste sigurnih zemalja olakšati dobijanje azila u toj zemlji.
Kosovo ima oko dva miliona stanovnika, pretežno albanske nacionalnosti.
Evropska unija je u oktobru 2013. pokrenula pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom koji će omoguciti prvi ugovorni odnos između njih. Sporazum je parafiran u julu 2014, treba da ga usvoji Savet EU nakon cega ce biti potpisan.
Brisel je u maju 2012. pokrenuo strukturni dijalog o vladavini prava sa Prištinom, pošto je nekoliko meseci ranije, u januaura, zvanično počeo dijalog o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova.
Evropska unija na Kosovu ima pravosudnu i policijsku misiju (Euleks).
Kosovo jedino nema na Zapadnom Balkanu bezvizni režim sa EU, iako su razgovori o tome između Evropske komisije i kosovskih vlasti pokrenuti u januaru 2012.
U međuvremenu, povećao se i broj zahteva građana Kosova za izdavanje srpskih pasoša s obzirom da Srbija smatra Kosovo svojom autonomnom pokrajinom i uživa bezvizni režim sa EU. Srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je početkom februara rekao da je primljeno više od 60.000 takvih zahteva, ali nije precizirao u kom periodu.
Proširenjem sporazuma o slobodi kretanja Beograda i Prištine, u septembru 2014, takođe je olakšano kretanje kosovskih građana kroz Srbiju, što je prema oceni srpskih zvaničnika doprinelo većem odlasku građana Kosova u EU.
Pojedini predstavnici Vlade Srbije su ocenili i da je takvih migracija kosovskih Albanaca i ranije bilo a da je to pitanje ispolitizovano i dobilo medijski značaj pred nastavak dijaloga Beograda i Prištine 9. februara u Briselu.
Taj sastanak u Briselu je, međutim, bio prilika da o pitanju migracija i saradnji na njihovom suzbijanju razgovaraju premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, što je Mustafa potvrdio u izjavama prištinskim medijima.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ocenio je 11. februara u Budimpešti da bi EU trebalo mnogo ozbiljnije da se pozabavi pitanjem migranata sa Kosova, jer, kako je ocenio, ni Srbija ni Mađarska nisu ciljevi tih migracija.
Saradnja sa zemljama EU
Zbog porasta broja građana Kosova koji preko Srbije pokušavaju da dođu do EU, o sprečavanju masovnih migracija su 9. februara razgovarali u Beogradu visoki zvaničnici policija Mađarske, Srbije, Austrije i Nemačke.
Direktori policija tih zemalja su se dogovorili da pojačaju saradnju i kontrolu granica. To bi uključivalo povećanje broja pripadnika granične policije duž granice Srbije i Mađarske, uključivanje Žandarmerije i policije opšte nadležnosti u kontrolu i veće angažovanje kriminalističkih policija u otkrivanju krijumčara.
Predviđena je i pomoć stručnjaka iz Nemačke u prepoznavanju falsivikovanih dokumenata i upotreba termovizijske kamere duž granicne linije Srbije i Mađarske.
Osim ekonomskih razloga, pojedini analitičari u regionu navode i da je do masovnijih migracija došlo zbog delovanja kriminalnih grupa koje ogranizuju prebacivanje preko granice i dobro zarađuju na tome.
EU pozvala Kosovo da preduzme mere
Evropska komisija je pozvala vlasti u Prištini da nadzorom granica i hitnim merama spreče nagle masovne, ilegalne odlaske građana u Evropsku uniju, saopštili su 11. februara predstavnici za štampu Evropske komisije.
Oni su rekli su da je od decembra broj ilegalnih imigranata s Kosova koji neosnovano traže azil u EU porastao za 40%, što je više i od dosad najbrojnijih imigranata iz Sirije i Avganistana koji ilegalno dolaze ili prelaze spoljne granice Unije.
Portparolka Komisije Nataša Berto rekla je da vlasti u Prištini moraju pooštriti nadzor na granicama, pojačati kampanju informisanja o pravima lica koja putuju u EU, kao i da ojačaju saradnju sa zemljama kroz koje ilegalni imigranti prolaze i zemljama Unije u koje nastoje ili uspevaju da dođu.
"Mi o tome razgovaramo s kosovskim vlastima, a to je i predmet razmatranja u sklopu dijaloga o viznoj liberalizaciji (EU-Kosovo)", dodala je predstavnica za štampu Berto.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
