Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bilateralna pitanja se rešavaju van pregovora sa EU
|
|
|
|
Objavljeno : 24.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sudski procesi za zločine tokom rata u bivšoj Jugoslaviji bili su jedna od tema Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta 23. i 24. februara tokom rasprave o rezoluciji o Srbiji. Odbor je usvojio predlog rezolucije, a usvajanje na plenarnoj sednici Parlamenta očekuje se u martu. Poslanici iz Hrvatske tražili su da se srpskom tužilaštvu ospori pravo da istražuje i podiže optužnice za zločine na području bivše Jugoslavije. Sa druge strane, prihvaćeni su amandmani kojima se od vlasti traži da ulože veće napore za rasvetljavanje sudbine nestalih u sukobima. Istaknuto je i da bilateralnim pitanjima nije mesto u pristupnim pregovorima.
Predlog rezolucije je usvojen sa 50 glasova "za", četiri "protiv" i dva uzdržana glasa.
Opšta ocena je da je Srbija ostvarila napredak i da je vlada odlučna da sprovede strukturne reforme bitne za članstvo u Evropskoj uniji, mada je još nužno ojačati bitno važnu vladavinu prava.
Prihvaćeni su amandmani hrvatskih i još nekolicine drugih poslanika kojima se od vlasti Srbije traži da ulože veće napore za rasvetljavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima 1990-ih godina.
Hrvatski poslanici tražili su da se srpskom tužilaštvu ospori pravo da istražuje i podiže optužnice za zločine na području bivše Jugoslavije, kao i da izruči Hrvatskoj i u nadležnost hrvatskog sudstva prenese postupak protiv hrvatskog državljanina Veljka Marića, kome se za zločine sudi u Beogradu.
Ovaj zahtev međutim u raspravi Odbora 23. februara nije dobio podršku poslanika.
Taj zahtev osporio je i zvaničnik Evropske komisije Sajmon Mordju koji je predočio da bi to značilo menjanje uslova za pregovore Srbije o prijemu u EU i da ne bi bilo dobro.
Mordju je naglasio da je srpski zakon vrlo sličan onom u više zemalja članica EU - Belgiji, Češkoj, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, Holandiji, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji.
Istakao je i da ne postoji "pravna tekovina" EU za tu materiju i da se pravi pristup tome se ogleda u stavu u predlogu rezolucije EP da je nužno "regionalno pomirenje".
Bilaterali nije mesto u pregovorima
Mordju je rekao da je u svim dosadašnjim pregovorima o članstvu stav EU bio da se o bilateralnim pitanjima razgovara van pregovora.
Sa tim se složio i izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister, koji je i pripremio Rezoluciju.
To je naišlo na negodovanje delegacije hrvatskih poslanika u EP.
Hrvatski poslanik Andrej Plenković je vrlo odlučno odbacio tumačenje zvaničnika Evropske komisije i rekao da je to "vrlo negativan način objašnjavanja šta je opšta pravosudna nadležnost za zločine". Njegov stav je da Evropska komisija nije proučila i ne poznaje međunarodno pravo.
Hrvatski poslanici su tražili da se to na neki način postavi kao uslov za dalji napredak Srbije ka EU, uz pitanja sudbine nestalih, povraćaja kulturnih dobara i rešenja granice na Dunavu.
Kosovo i Rusija kao važne teme
U predlogu rezolucije EP se navodi da je dosledno sprovođenje pravne tekovine EU, evropskih zakona i politika za Srbiju i dalje ključni pokazatelj uspešnosti procesa evropske integracije.
U ovom dokumentu se ističe da poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima, kao i poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost treba otvoriti u ranoj fazi pregovora o članstvu EU i Srbije.
Ističe se i da je okvirom za pregovore o članstvu Srbije utvrđeno da se uporedo s opštim napretkom pregovora mora ostvarivati pomak u normalizaciji odnosa s Kosovom u skladu s poglavljem 35.
Ovo poglavlje, kako se navodi, treba otvoriti na početku pregovora.
Evroposlanici pozivaju Srbiju i da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući politiku prema Rusiji.
U dokumentu se izražava "žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara EU kojima se uvode restriktivne mere protiv Rusije".
Odlučnije protiv korupcije
Prema usvojenom predlogu rezolucije EP, reforma pravosuđa mora se dovršiti kako bi se zajamčila potpuna nezavisnost i nepristranost sudija i tužilaca. Navodi se da je za to potrebna i dopuna ustava.
Pozdravljen je politički podstrek za borbu protiv korupcije i primenu preporuka Grupe država za suzbijanje korupcije (GRECO), ali je napomenuto da treba potpuno primeniti pravni okvir za borbu protiv korupcije i poboljšati ga.
Jedan od problema na koej je ukazano su slučajevi odavanja informacija medijima o istragama u toku, čime se krši pretpostavka nevinosti. Takve slučajeve bi, kako se ističe, trebalo istražiti i pokrenuti sudski postupak.
Istaknuto je i da se preporuke nezavisnih regulatornih tela moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati.
Parlamentarci su takođe pozdravili usvojene zakone o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim radiodifuzionim uslugama i pozvali na njihovo sprovođenje.
Poslanici EU naveli su da su "zabrinuti zbog pretnji novinarima... i sve gorih uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbiji" i ukazali su a potrebu potpune transparentnosti medijskog vlasništva".
Preporučene strukturne reforme
Vlasti Srbije su pozvane da sprovedu strukturne privredne reforme kako bi se poboljšao ambijent za investicije i smanjila visoka stopa nezaposlenosti i siromaštva, a preporučena je i konsolidacija budžeta.
"Za pospešenje uslova poslovanja su nužne planirane strukturne reforme, uz jačanje pravnog ustrojstva i ravnopravne primene zakona", a "hitno treba ukinuti administrativne prepreke za poslovanje i brzo sprovesti restrukturaciju javnih preduzeća", navodi se u usvojenom predlogu.
Evropski parlament napominje da je pravna nesigurnost prisutna u privatnom sektoru i posle usvojenih zakonskih izmena.
Ponovo je izražena zabrinutost zbog odredbi novog člana 234. o zloupotrebi položaja i ovlašćenja koji se i dalje mogu proizvoljno tumačiti".
U rezoluciji se dodaje da Srbija treba da usaglasi zakonodavstvo s pravnom tekovinom Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturiranje javnog preduzeća za gas.
Evropski parlament takođe "ceni konstruktivan pristup srpske vlade u odnosima sa susednim zemljama jer je time omogućen znatan napredak uostvarivanju i regionalne saradnje i bližih odnosa s EU".
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
