Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je 3. februara i tužbu Hrvatske protiv Srbija za genocid i kontratužbu Srbije. Sud je utvrdio da nijedna zaraćena strana nije počinila genocid, ali i potvrdio da su i srpske i hrvatske snage počinile zločine. Srpski ministar pravde Nikola Selaković rekao je da Srbija nema razloga da bude nezadovoljna presudom, dok su najviši zvaničnici Hrvatske izrazili nezadovoljstvo što je odbačena tužba Hrvatske. Obe strane najavile su da će poštovati odluku suda, koja je ionako obavezujuća. Prema oceni analitičara, presuda bi mogla da u prvi mah razbukta nacionalističku retoriku, dok će razvoj odnosa dve zemlje nakon tog prvog naleta zavisiti pre svega od volje političara. Analitičari su uglavnom ocenili da je ovakva odluka bila očekivana, a postavljeno je i pitanje novca koji su dve zemlje potrošile na ovaj spor.

Najviši sud UN utvrdio je da zlodela koja cu učinila dve strane nisu bila počinjena sa "genocidnom namerom" da se unište Hrvati ili Srbi kao etničke grupe, što je nužan uslov za dokazivanje genocida.

Hrvatsku tužbu, Sud je odbacio sa 15 glasova za, dok su se sudija Kansado sa Trinidada i Budimir Vukas, "ad hok" predstavnik Hrvatske tome protivili. Kontratužba Srbije odbačena je jednoglasno.

U odbacivanju ukrštenih tužbi za genocid koje su podneli Beograd i Zagreb, sudije su se oslanjale na nalaze Međunarodnig krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je vodio procese protiv glavnih aktera ratova 90-ih godina. U tom smislu istakli su i da niko, pa mni bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević, nije gonjen za genocid na hrvatskoj teritoriji.

Presuda Međunarodnog suda pravde je obavezujuća, bez prava na žalbu.

Izricanjem presude okončan je proces koji je Zagreb pokrenuo 1999. godine, tužeći vlasti u Beogradu za genocid koje su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji. Srbija je 2010. podnela kontratužbu za genocid, koji su navodno hrvatske snage počinile nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacija Oluja, 1995.

Srbija nije htela da uništi već da protera Hrvate

Kako je rekao predsednik najvišeg suda UN Petr Tomka, Hrvatska nije uspela da dokaže da je genocid počinjen nad Hrvatima, zbog čega Srbija ne može biti proglašena odgovornom ni po jednom osnovu.

Oslanjajući se na presude Haškog tribunala, sud je utvrdio da su JNA i druge srpske snage počinile teške zločine nad Hrvatima u istočnoj i zapadnoj Slavoniji, Baniji, Korduni, Lici i Kninskoj krajini. Počinjen je veliki broj ubistava civila kao zaštićene grupe. Ti zločini počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata radi trajnog uklanjanja hrvatskog stanovništva sa jedne trećine teritorije Hrvatske, koja bi zatim bila uključena u ujedinjenu srpsku državu, utvrdio je Sud.

Ta zlodela, međutim, nisu bila počinjena s "genocidnom namerom" da Hrvati budu uništeni kao etnička grupa, već da budu prisilno proterani, utvrdio je Međunarodni sud pravde.

"Hrvatska nije uspela da dokaže svoje navode da je počinjen genocid. Prema tome, iz ovog slučaja ne može proizaći pitanje odgovornosti po Konvencije o genocidu. Niti može biti pitanja odgovornosti za neuspeh u sprečavanju i kažnjavanju genocida, ili saučesništvo u genocidu", naveo je Sud.

Sud je takođe naveo da Hrvatska nije uspela da dokaže plan za izvršenje genocida, kao ni direktno ili inidrektno podsticanje na genocid.

"Zato se hrvatska tužba u potpunosti mora odbaciti", rekao je Tomka.

Srbi pobegli ali nije bilo genocida

Odbacujući kontratužbu Srbije, Sud je utvrdio je da nad Srbima u Kninskoj krajini, tokom operacije Oluja u leto 1995, nije bio počinjen genocid.

Oslanjajući se na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala hrvatskom generalu Antu Gotovini, Sud je utvrdio da nije dokazano da su vlasti i snage Hrvatske imale "genocidnu nameru" da krajiške Srbe unište kao etničku grupu, što je nužan uslov za genocid.

Po presudi, nije dokazano ni da je bilo nezakonitog, neselektivnog i namernog granatiranja srpskih gradova u Kninskoj krajini. To ne proizlazi ni iz Brionskog transkripta razgovora predsednika Franje Tuđmana sa hrvatskim generalima uoči Oluje, niti iz izjava svedoka, kazao je sudija Tomka.

Presudom je utvrđeno da je "značajan deo" Srba "pobegao" iz Krajine i da je to direktna posledica hrvatskog granatiranja, kao i da Brionski transkripti pokazuju da je hrvatsko vođstvo bilo svesno da će egzodus uslediti, pa ga čak, donekle, i smatralo poželjnim.

Ali, "čak i da je dokazano da se Srbi proteraju", to nije dovoljno da se dokaže "genocidna namera" hrvatskog vođstva da uništi Srbe kao etničku grupu, zaključio je Međunarodni sud pravde.

Uludo potrošen novac

Sud je apelovao na obe strane da sarađuju u rešavanju pitanja nestalih i drugih međusobnih problema.

Prema oceni analitičara, budućnost odnosa zavisiće pre svega od volje i poteza političara. Oni su ukazali i da u prvi mah odluka može dovesti do zahuktavanja nacionalističkih strasti.

Pored toga, analitičari su ocenili i da je ovakva odluka suda bila očekivana i doveli u pitanje smislenost trošenja novca na ovakve procese.

Tako je britanski stručnjak za Balkan Tim Džuda rekao da je Hrvatska na proces potrošila 3,2 miliona evra a Srbija 800.000 iako je, kako je ocenio, bilo jasno da predmetni zločini koliko god bili strašni nisu bili genocid.

Profesor Međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da su i pravni timovi bili svesni da će tužbe biti odbačene.

Srbija delimično zadovoljna

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković rekao je da je odluka Međunarodnog suda pravde bila očekivana i da je Srbija zadovoljna. "Sud je utvrdio da nije bilo genocida od strane Republike Srbije. To je ispunilo naša očekivanja", rekao je on novinarima u Hagu nakon čitanja odluke suda, prenela je Televizija N1.

Selaković je rekao i da je sud opovrgnuo jednu tvrdnju Hrvatske, a to je da su krajiški Srbi napustili Hrvatsku na poziv srpskih vlasti i daje potvrđeno da je njihov odlazak posledica vojne akcije "oluja".

Njegovo očekivanje je da nakon odluke suda Hrvatska i krajiške Srbe koji su njeni državljani počne da tretira kao nestala lica.Dodao je i da krajiški Srbi očekuju "sudski epilog zločina koji su vršeni nad njihovim sunarodnicima, članovima porodica, sugrađanima i komšijama".

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da presuda Međunarodnog suda pravde nije ispunila očekivanja kada je reč o odgovornosti Hrvatske i ukazao da je u Medačkom džepu hrvatska vojka pobila sve stanovnike, a tu su živeli isključivo Srbi.

"To je po stanovištu nauke međunarodnog prava, ali i po praksi MSP, koliko je meni poznato, neobiriv dokaz izvršenja dela genocida", rekao je Nikolić na konferenciji za novinare posle izricanje presude u Hagu.

Po njegovim rečima, presuda MSP ima veliki značaj za Srbiju i za srpski narod, jer je preokrenula ustaljene stereotipe međunarodne zajednice o zbivanjima na prostiru bivše SFRJ od 1991. do 1995. godine. Nikolić je rekao da je Sud presudio da Hrvatska svojom tužbom nije uspela da dokaže genocidne namere srpske strane u ratnim sukiobima druge strane.

Iako protivtužba Srbije nije usvojena, MSP je utvrdio da su hrvatske vlasti bile svesne da će vojna akcija "Oluja" dovesti do proterivanja civilnog stnovništva. "Na ovaj način je od najviše pravne instance UN potvrđeno da su hrvatske snage počinile masovne zločine nad Srbima u Hrvatskoj", rekao je Nikolić.

"Uprkos nepravdi, načinjen je ohrabrujući korak. Iskreno se nadam da će u vremenu koje je pred nama biti dovoljno hrabrosti kako bi Srbija i Hrvatska u dobroj veri zajedno rešavale sve ono što sputava da naš region uvedemo u period trajnog mira i prosperiteta", kazao je predsednik.

Nikolić je ukazao da je Srbija, kao članica Ujedinjenih nacija, obavezna da poštuje Međunarodni sud i podsetio da je Srbija bila za povlačenje međusobnih tužbi, ali da za to nije bilo razumevanja druge strane. "Mi se zalažemo za dobre odnose sa susedima", zaključio je Nikolić.

Uoči odluke, srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić rekao je da je odluka "možda jedna od najznačajnijih događaja u bilateralnom odnosima Srbije i Hrvatske" jer može biti mogućnost za dve zemlje da ostave prošlost za sobom.

Hrvatska nezadovoljna, poštovaće presudu

Premijer Hrvatske Zoran Milanović izrazio je nezadovoljstvo odbijanjem hrvatske tužbe za genocid. "Hrvatska tužba je nažalost odbijena, ali je utvrđeno sve ono što znamo da se događalo, a to su teški ratni zločini i etničko čišćenje", istakao je Milanović u izjavi novinarima.

On je naglasio da je (od tih događaja) prošlo više od 20 godina, da je Hrvatska članica EU, da je dobila rat i da ima priliku, u društvu najrazvijenih država, da ide napred i gradi sadašnjost.

"Srbiji u tom smislu želimo sve najbolje. Od naših zahteva za utvrđivanje sudbine nestalih i povratka kulturnog blaga nećemo odustati", poručio je premijer.

On je naglasio da Hrvatska mora da poštuje odluku Suda i da je prihvati na civilizovan način.

Slično je reagovao i odlazeći predsednik Hrvatske Ivo Josipović, ocenivši da je odluka bila očekivana i da Hrvatska ne može da bude u potpunosti zadovoljna.

"Sud je odlučno i jasno rekao da Hrvatska ne može da bude smatrana državom koja je počinila genocid", naglasio je Josipović u prvoj reakciji na odluku Suda, dodavši da su time otpale teze o tome da je Hrvatska nastala na genocidu.

Upitan kako će se presuda odraziti na odnose Srbije i Hrvatske, Josipović je rekao da će "verovatno u medijima sada biti podignute strasti", ali da je zadatak političara da grade dobre odnose.

Stavovi

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi izjavio je da su pravni timovi Hrvatske i Srbije bili svesni da će Međunarodni krivični sud odbaciti međusobne tužbe za genocid. Varadi je za Radio slobodnu Evropu rekao da je Sud konstatovao da su u ratu počinjeni mnogi zločini, ali da oni ne "dostižu prag genocida".

 

Varadi je istakao značaj utvrđivanja pojedinačne odgovornosti da bi bila zadovoljena pravda žrtava, ali i dodao da je to posao država. "Ovde je bila reč o nečem drugom, da li će prvi put u istoriji jedna država biti osuđena za genocid. Jer nikad ni Nemačka nije bila osuđena za genocid, već samo pojedinci. Ovo suđenje nije bilo povod da se utvrdi puna istina o tome šta se događalo, već da se jedna ili druga država osudi za genocid", rekao je Varadi.

 

On je ocenio da će presuda biti "signal za otrežnjavanje" i da se umesto nastave sukobi oko toga "koji narod je heroj, a koji zločinac", ići ka tome da se utvrdi šta se desilo i na jednoj i na drugoj strani.

 

Presuda Međunarodnog suda pravde kojom se odbacuju uzajamne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid pokazuje da je ceo slučaj bio potpuno gubljenje vremena i nepotrebno trošenje novca, ocenio je britanski stručnjak za Balkan Tim Džuda (Judah).

 

On je za Bi-Bi-Si rekao da je ogromna većina slučajeva iz ratova u bivšoj Jugoslaviji rešavana u Haškom tribunalu i da svi u Tribunalu i u Međunarodnom sudu pravde znaju da je jedini slučaj genocida počinjen u BiH, u Srebrenici 1995. godine, a da sve drugo, koliko god bilo užasno, nije bilo genocid.

 

Džuda je izrazio uverenje da će sada bar nekoliko ljudi reći da su Hrvati potrošili 3,2 miliona evra, Srbi 800.000 evra za ovaj slučaj koji je bio gubljenje vremena, a nisu baš u situaciji da sada tako nepotrebno troše novac.

 

Dodao je da je tipično za sve u bivšoj Jugoslaviji da veruju da su svi drugi krivi za zločine, samo ne njihovi lideri.

 

Odgovarajući na pitanje o odnosima Srbije i Hrvatske Džuda je rekao i da su se poslednjih godina znatno popravili, da ima povremenog sporečkanja, ali da su u osnovi to dva suseda koja deluju kao susedi uz razne vrste poslovnih transakcija.

 

Komentarišući presudu dopisnik BBC-ija iz Beograda Gi Deloni rekao je da je takvu presudu većina ljudi očekivala, a da je "jedina misterija" kako su te tužbe otišle toliko daleko. "Teško je videti šta je bilo koja strana očekivala da postigne, osim da se još jednom razgovara o neprijatnim detaljima iz sukoba iz 1990-ih", rekao je on.

 

On ukazuje da je tačno da su i Hrvatska i Srbija oslobođene optužbe za genocid, ali je Sud naveo da su obe strane namerno isterivale manjinske etničke grupe iz oblasti pod svojom kontrolom.

 

"Prema tome malo je razloga za slavlje u Beogradu ili u Zagrebu. Ali bar je jedna otrovna priča koja se kotrljala 16 godina, konačno završena", rekao je Deloni.

 

Ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić izjavila je 3. februara da presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu koji je odbio uzajamane tužbe Hrvatske i Srbije za genocid, ne znači da nije bilo zločina, i ocenila da je važno što je Sud konstatovao potrebu utvrđivanja sudbine nestalih.

 

"Nadam se da će kolege u Srbiji u skladu s uputstvima suda prionuti na taj zadatak koji ima svoju najdramatičniju ljudsku dimenziju", rekla je Pusić na konferenciji za novinare u Zagrebu.

 

Ona je istakla da je dužnost obe države da gledaju napred i da obezbede da se ne ponovi ništa slično događajima iz 1990-tih. "Nadam se da je i ova presuda jedna vrsta doprinosa da se završi to istorijsko razdoblje i krene prema boljem, konstruktivnijem i sigurnijem razdoblju", rekla je šefica diplomatije.

 

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je 3. februara u Beogradu da se presuda Međunarodnog suda pravde o odbacivanju međusobnih tužbi Hrvatske i Srbije za genocid mora prihvatiti, ali da se "ne može pobeći od osećanja srpskog naroda" da je nad Srbima u Hrvatskoj počinjen "zločin genocida".

 

"Naravno da odluke suda moraju da se prihvate... Ipak, ne može se pobeći od osećaja srpskog naroda da je nad Srbima na prostoru Hrvatske počinjen zločin genocida", rekao je Dodik na konferenciji za novinare, pošto je s predsednikom i premijerom Srbije Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem gledao prenos izricanja presude.

 

On je rekao da bi bilo dobro da presuda Suda u Hagu bude podstrek za bolju saradnju Srbije i Hrvatske.

 

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Janko Veselinović rekao je da očekuje da će presuda doprineti poboljšanju odnosa dve države.

 

"Naravno, nije sporno da je bilo žrtava u ratnim sukobima i da treba istražiti sve ratne zločine kao moralno sudsku satisfakciju, pri čemu treba insistirati na pojedinačnoj odgovornosti, a ne da se optužuje ceo narod", piše u izjavi Veselinovića. Po njegovim rečima, time bi se stavila tačka na sukobe sa ciljem da se oni nikada ne ponove.

 

On je kazao je da nakon presuda došlo vreme da se istinski počne rešavanje brojnih otvorenih pitanja koja se tiču Srba izbeglih i prognanih iz Hrvatske, pre svega njihovog povratka, vraćanja oduzete imovine, stanova, penzija i brojnih drugih statusnih i manjinskih prava, upotrebe jezika i pisma.

 

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je 3. februara da bi nakon presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojom su odbačene uzajamne tužbe Hrvatske i Srbije o genocidu, trebalo težiti suočavanju sa prošlošću zajedničkim naporima i Srbije i Hrvatske.

 

"Presudom Međunarodnog suda u Hagu stavljena je samo tačka na jedan deo priče o onome šta se dešavalo devedesetih godina, povodom tužbe Hrvatske i protivtužbe Srbije. Međutim u međusobnim odnosima ovo bi trebalo da bude zarez i u ponašanju obe države iz spora u suočavanju sa događanjima devedesetih godina", rekao je Popov agenciji Beta.

 

On je ocenio da bi svaka zemlja morala da preduzme nešto da se utvrde konkretni počinioci zločina i sa jedne, i sa druge strane. Logika suočavanja s prošlošću radi perspektive u budućnosti neće funkcionisati skoro, sem ukoliko bude pritiska Brisela i delimično civilnog društva.

 

Popov smatra da će jedno vreme presuda biti dodatni argument za zahlađanje odnosa jer će obe strane verovatno izraziti nezadovoljstvo i jer ni jedna strana nije dobila satisfakciju.

 

Politički analitičar Žarko Puhovski ocenio je da je bila očekivana presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu. "U osnovi je tako da je Hrvatska doživela veći neuspeh, jer je ona pokrenula tužbu, ali je Srbija prošla lošije, jer je Sud prihvatilo više elemenata hrvatske tužbe, nego srpske protivtužbe", izjavio je Puhovski za agenciju Beta.

 

Upitan da li će se i kako presuda odraziti na međudržavne odnose Srbije i Hrvatske, Puhovski je rekao da do sada takve odluke nisu bitno uticale na odnose, ali da je pitanje da li će se dati prednost nacionalističkoj ili dobrosusedskoj retorici.

 

"U ovom trenutku se čini da u Hrvatskoj jača nacionalistička retorika, a u Srbiji je problem nespremnost srpskih vlasti da u skladu sa svojim zakonima procesuiraju Vojislava Šešlja", dodao je Puhovski.

 

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je 3. februara da je odluka Međunarodnog suda pravde o odbacivanju tužbi Srbije i Hrvatske za genocid bila očekivana i da je treba tumačiti u svetlu smirivanja napetosti u regionu i pomirenja.

 

"Sada je na obema stranama kako će interpretirati tužbu i u kom svetlu je predstaviti", kazala je Biserko agenciji Beta.

 

Ona je izrazila nadu da presuda neće biti izvor novih nesporazuma i pogrešnih tumačenja.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Holandija delimično odgovorna za Srebrenicu
  
• 

  Vesti

  : Srbija počela odgovor na tužbu Hrvatske
  
• 

  Vesti

  : U Hagu počela rasprava po tužbama Srbije i Hrvatske
  
• 

  Vesti

  : Bez povlačenja tužbi za genocid
  
• 

  Vesti

  : Novi korak u međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske
  
• 

  Vesti

  : Obeležena godišnjica genocida u Srebrenici