Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Veća pomoć EU poljoprivredi Srbije od 2016.
|
|
|
|
Objavljeno : 24.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljoprivrednici u Srbiji će do početka 2016. godine dobiti mogućnost da direktno koriste pretpristupne fondove EU. Kako je najavljeno na predstavljanju IPARDA, Programa pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, poljoprivrednici će moći da dobiju podršku od 5.000 do dva miliona evra. Budući da je reč o striktnim procedurama za korišćenje novca, biće organizovane i obuke poljoprivrednika kako bi se osposobili da ta sredstva koriste.
Iako je Srbija i ranije dobijala sredstva za poljoprivredu iz evropskih IPA fondova, IPARD će doneti nove mogućnosti jer je usmeren na ruralni razvoj i omogućava direktnu podršku poljoprivrednicima.
Ova sredstva su namenjena za razvoj konkurentnosti, prilagođavanje evropskim zahtevima u pogledu bezbednosti hrane, veterine, zaštite životne sredine, kao i za razvoj raznovrsnih sektora u ruralnoj privredi. Iz IPARD-a sa može finansirati i udruživanje proizvođača, izgradnja ruralne infrasrkture, kao i obuke i konsultantske usluge.
Evropska komisija je u strateškom dokumentu za korišćenje pretpristupne pomoći u Srbiji u periodu 2014-2020. godine ukazala da srpskoj poljoprivredi nedostaje izvor povoljnih kredita. Zbog toga je, kako je istaknuto u tom dokumentu, potrebno kombinovati IPARD, međunarodne donacije i izvore u samoj zemlji.
Na predstavljanju IPARD-a 23. marta, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bogosavljević rekla je da će poljoprivrednicima biti na raspolaganju i "Nacionalni program ruralnog razvoja" i dodala da su ta dva programa za razvoj komplementarna.
Ona je precizirala da je u budžetskom periodu 2014-2020. iz IPARD-a Srbiji na raspolaganju 175 miliona evra i da će
poljoprivrednici će taj novac moći da koriste krajem ove ili početkom sledeće godine.
Mehanizacija, konkurentnost, organska poljoprivreda...
Prema informacijama koje je prethodno iznela ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, za 2016. je predviđeno 15 miliona evra, nakon čega će se taj iznos svake godine povećavati za po pet miliona.
Ona je navela i da će se u početku novac odobravati poljoprivrednicima za nabavku mehanizacije, poput traktora i unapređenja tehnologija proizvodnje, dok će se kasnije koristiti i a druge namene.
Bogosavljević je iznela nešto više detalja predtavljajući IPARD, rekaviš između ostalog da će se novcem podržati ratarstvo, proizvodnja mesa i mleka, voćarstvo, povrtarsvo i organska proizvodnja.
"Mi znamo da je organska proizvodnja budućnost poljoprivrede i da su naše mogucnosti za tu proizvodnju izuzetno velike, pri tome imamo u vidu područja istočne, južne, centralne Srbije, koja su nezagađena i pružaju izvanredne mogućnosti da se vrlo brzo uđe u razne oblike organske proizvodnje", rekla je Bogosavljević.
Kako je objasnila, poljoprivrednicima će kroz IPARD biti na raspolaganju od 5.000 evra do dva miliona evra, zavisno od programa za koji se opredele, kao i starosti podnosioca zahteva i područja gde radi. Povraćaj sredstava kretaće se od 60 do 70%.
Generalni sekretar SKGO Djorđe Staničić kazao je da će ta organizacija raditi na osposobljavanju lokalnih vlasti da pomognu poljoprivrednicima da podnesu zahteve za sredstva IPARD.
"Znamo da je starosna struktura u tim područjima dosta nepovoljna, nema dovoljno mladog stanovništva, a to podrazumeva da možda imate ljude koji nisu spremni da prođu celu proceduru koja je neophodna da bi se dobila sredstva", rekao je Staničić, dodavši da su takve opštine na jugu i istoku Srbije.
Nedostaju stručnjaci za fondove
Nedostatak stručnog kadra za korišćenje fondova postoji i na državnom nivou, kako je u više navrata ukazivao stručnjak za evropske fondove, kojisada radi u Nemačkoj organizaciji za međunarodni razvoj Giz.
I sama Evropska komisija je u planu za korišćenje sredstava za budžetski period 2014-2020. ukazala na znatna odlaganja u uspostavljanju struktura za upravljanje sredstvima i kontrolnih mehanizama.
Pored toga, ukazano je i da nema dovoljne koordinacije na nacionalnom nivou.
Preduslov za korišćenje IPARD-a bilo je uvođenje takozvanog decentralizovanog sistema za korišćenje novca, što znači da vlasti Srbije vode procedure poput tendera. Srbija je za to dobila "zeleno svetlo" Brisela u prvoj polovini 2014. godine.
Korišćenje IPARD-a, međutim, nije tada odobreno. Razlog je delom administrativni, jer je Srbija trebalo i zvanično da bude prebačena u listi Evropske komisije među zemlje kandidate, ali je problem bio i druge prirode.
Bilo je potrebno u potpunosti usposobiti Upravu za agrarna plaćanja, sa akcentom na stručni kadar. Ona je u februaru 2015. nakon izmena počela da radi u Beogradu.
Srbija je iz pretpristupnih IPA fondova već dobijala znatna sredstva za unapređenje poljoprivrede, ali su ona bila usmerena pre svega na usvajanje evropskih standarda i propisa, uspostavljanje i jačanje institucija u ovom sektoru i rešavanje sistemskih pitanja poput mera za iskorenjivanje bolesti.
Fondovima protiv dodola
Između 2007. i 2011. godine iz IPA iskorišćeno 25,9 miliona evra za poljoprivredu. Među finansiranim projektima su uspostavljanje nacionalnih referentnih laboratorija i sistema za testiranje kvaliteta mleka, usklađivanje sa evropskim standardima u domenu registracije pesticida, mere za suzbijanje svinjske kuge i besnila, podrška vinogradarstvu, unapređenje sistema upravljanja zemljištem.
Ukupan iznos pretpristupnog fonvoda namenjen poljoprivredi za period 2017-13. godine iznosio je 60 miliona evra dok je još 30 Srbija dobila od drugih međunarodnih donatora.
Jedan od prioriteta bilo je upravo i osposobljavanje za korišćenje komponente pretpristupne pomoći namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju - IPARD.
Evropska komisija je u strateškom dokumentu za IPA za 2014-20. ukazala na ključne slabosti srpske poljoprivrede, kojima bi se trebalo pozabaviti i uz pomoć IPA. To su zavisnost od meteoroloških prilika, rescepkanost imanja, sa samo 2% gazdinstava od preko 20 hektara, manjak investicija... Ukazano je da pogotovo jugoistokom zemlje dominiraju mala imanja.
Ukazuje se i da su usluge u seoskim područjima sve losije, da u mnogim područjima nema osnovnih komunalnih usluga zbog manjka invsticija u zigradnju i rekonstrukciju lokalnih puteva, upravljanje otpadom i kanalizaciju.
Klimatske promene, kako se ističe, predstavljaju dodatni rizik za prozvodnju i snabdebanje vodom, dok se do sada nedovoljno radilo i na sprečavanju napuštanja ruralnih sredina i izgradnji mogućnosti zapošljavanja.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
